uživo RAT U UKRAJINI Elektrana Zaporožje nekoliko sati bez snabdevanja električnom energijom

Rat u Ukrajini traje 1.231 dan. Sukob između Rusije i Ukrajine nastavlja da izaziva ozbiljne posledice, dok međunarodne tenzije rastu. Rusija se suočava sa budžetskim deficitom od 40 milijardi evra u prvoj polovini 2025. godine, dok Velika Britanija uvodi sankcije ruskim zvaničnicima zbog upotrebe hemijskog oružja u Ukrajini. Na terenu, ruski napadi dronovima na Harkov i Odesu ostavili su desetine ranjenih, uključujući decu, i prouzrokovali značajnu materijalnu štetu. Ukrajinska vojska uzvratila je napadom na hemijsko postrojenje u Moskovskoj oblasti. Istovremeno, na samitu BRIKS-a u Brazilu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je razumevanje uzroka ukrajinske krize među članicama, kritikujući širenje NATO-a i politizaciju međunarodnih institucija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koordinira sa britanskim premijerom Kirom Starmerom dalju vojnu i diplomatsku podršku pred sastanak zapadnih saveznika u Rimu.

          Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

                          Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu:

12.43 Peskov: Rusija još uvek čeka da Ukrajina predloži datume za novu rundu pregovora

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Rusija još uvek čeka da ukrajinska strana predloži datume za novu rundu direktnih pregovora. On je naveo da će Moskva objaviti dogovorene datume čim ih dobije, preneo je TASS.

Peskov je podsetio na ranije dogovore o razmeni zarobljenika po formuli "1.000 za 1.000" i povratku teško bolesnih i mladih zatvorenika.

Komentarišući isporuke oružja Ukrajini od strane SAD i Evrope, Peskov je ocenio da Zapad podržava nastavak sukoba, navodeći da isporuke oružja Kijevu najverovatnije nisu usmerene ka mirovnom rešenju, već ka produžavanju vojnih operacija.

12.18 Elektrana Zaporožje nekoliko sati bez spoljašnjeg snabdevanja električnom energijom

Nuklearna elektrana Zaporožje ostala je bez spoljnog napajanja električnom energijom na više od tri sata, pa je morala da uključi rezervne dizel generatore, što je prvi takav slučaj od decembra 2023. godine.

Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office

Osamnaest rezervnih dizel generatora počelo je da radi u petak kada je nestalo spoljno napajanje, a spoljno snabdevanje električnom energijom je potrebno za hlađenje jezgara reaktora i bazena sa iskorišćenim gorivom, navodi Nuklearna perspektiva. Zaliha goriva za 10 dana za rezervne generatore skladišti se u elektrani, a generatori su isključeni nakon što je napajanje ponovo uspostavljeno.

11.31 Istraživanje: Skoro polovina Ukrajinaca pesimistična u vezi budućnosti Ukrajine

Skoro polovina građana Ukrajine, njih 47 odsto veruje da će za 10 godina ta zemlja pre biti uništena i sa velikim odlivom ljudi, nego prosperitetna članica Evropske unije, pokazalo je najnovije istraživanje Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS). Ovo istraživanje, sprovedeno u maju i junu ove godine, dosta se razlikuje od istraživanja iz decembra prošle godine na istu temu, koje je tada pokazalo da više od 57 odsto Ukrajinaca veruje da će Ukrajina biti prosperitetna članica EU za 10 godina, piše Ukrajinska pravda.

Kako se navodi od oktobra 2022. godine broj pesimistično raspoloženih građana se devetostruko povećao, budući da je tada 88 isodsto pitanika verovalo u prosperitet Ukrajine, a samo pet odsto je videlo zemlju kao ruiniranu i sa padom broja stanovnika za 10 godina.

Sociolozi najnoviji porast negativnih očekivanja pripisuju činjenici da su se krajem prošle godine neki Ukrajinci još uvek nadali da će predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp uspeti da ispuni svoje obećanje da će zaustaviti rat u Ukrajini.

"Nakon Trampove inauguracije, njegovih prijateljskih razgovora sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom, a posebno nakon skandala u Ovalnom kabinetu sa Volodimirom Zelenskim krajem februara, nade u američkog lidera i njegovu sposobnost da okonča rat sa Rusijom su ugašene", navodi se u članku Ukrajinske pravde.

09.18 Rusija: Uništene tri ukrajinske bespilotne letelice iznad Belgorodske oblasti

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su njeni sistemi protivvazdušne odbrane uništili tri ukrajinske bespilotne letelice iznad Belgorodske oblasti, prenosi Izvestija.

08.55 Raste broj povređenih u Harkovu

Jedna osoba je poginula, a broj ranjenih je porastao na 82, uključujući osmoro dece u ruskim udarima na Harkov, potvrdilo je tužilaštvo. U napadima na Zaporošku oblast ranjeno je desetoro ljudi, a petoro u Dnjepropetrovskoj.

Generalštab Ukrajine je potvrdio da je pogođena fabrika municije blizu Moskve, a prema izvorima iz Glavne obaveštajne uprave dronovi su pogodili naftnu rafineriju "A. Šamar Iljski" u Krasnodarskoj Pokrajini Rusije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je sa Generalštabom Oružanih snaga razmatrao značajnog povećanja upotrebe svih vrsta dronova na frontu.

Zelenski ističe da je Ukrajini potrebno još više dronova da bi mogla da odvrati ruske napade.

08.34 Tramp: Još oružja za Ukrajinu

Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će SAD poslati Ukrajini još oružja, uglavnom defanzivnog, kako bi pomogle da se odbrani od sve intenzivnijih napada Rusije, javlja danas Rojters.

Tanjug/AP

Kijev je, povodom nedavne odluke Vašingtona da zaustavi neke isporuke oružja, poručio da će to smanjiti mogućnosti Ukrajine da zaustavi vazdušne udare i rusko napredovanje na frontu. Moramo da pošaljemo još oružja. Treba da budu u stanju da se sami odbrane, rekao je Tramp novnarima u Beloj kući. Tramp je izjavio da Ukrajina trpi teške udarce, zbog čega će joj biti upućeno uglavnom defanzivno oružje. 

07.00 Deficit ruskog budžeta u prvoj polovini godine procenjen na 40 milijardi evra

Deficit ruskog federalnog budžeta u prvoj polovini ove godine preliminarno je procenjen na 3,69 biliona rubalja (40 milijardi evra), objavilo je rusko Ministarstvo finansija. Prema toj proceni, u posmatranom periodu prihodi saveznog budžeta iznosili su ukupno 17,585 biliona rubalja (190 milijardi evra), preneo je TASS. To je za 2,8 odsto više od prihoda ostvarenih u 2024. godini.

Rashodi saveznog budžeta na kraju izveštajnog perioda porasli su za 20,2 odsto, na 21,28 biliona rubalja (230 milijardi evra).

"Trenutni nivo budžetskog deficita uglavnom je nastao avansnim finansiranjem rashoda u januaru ove godine i padom prihoda od nafte i gasa, ali neće uticati na ostvarivanje ciljnih indikatora strukturnog bilansa za 2025. godinu u celini", istaklo je rusko Ministarstvo finansija.

profimedia

06.41 Britanija uvela sankcije ruskim oficirima zbog upotrebe hemijskog oružja u Ukrajini

Velika Britanija uvela je u ponedeljak sankcije dvojici ruskih zvaničnika i jednoj ruskoj instituciji zbog njihove uloge u prenosu i korišćenju hemijskog oružja u Ukrajini.

Kako je saopštila britanska vlada, zamrzavanje imovine i zabrane putovanja uvedene su za Alekseja Viktoroviča Rtiščeva i Andreja Marčenka, načelnika i zamenika načelnika ruskih trupa za radiološku, hemijsku i biološku odbranu, navodi Reuters.

Takođe sankcionisan je i Naučnoistraživački institut primenjene hemije, akcionarsko društvo koje, kako se navodi, snabdeva rusku vojsku granatama sa hemijskim sredstvom za razbijanje demonstracija.

Britanska vlada tvrdi da su te granate korišćene kao sredstvo ratovanja protiv Ukrajine, čime je, kako navodi, prekršena Konvencija o hemijskom oružju.

profimedia

06.21 Lavrov: Učesnici samita BRIKS pokazali razumevanje uzroka ukrajinske krize

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da su učesnici samita BRIKS-a u Rio de Žaneiru pokazali rastuće razumevanje uzroka ukrajinske krize, ocenivši da su njihove pozicije bile uravnotežene i objektivne.

Kako je naveo, više zemalja istaklo je da je sukob posledica dugogodišnjih bezbednosnih pretnji koje je Zapad stvarao Rusiji, uključujući širenje NATO-a ka istoku, piše danas RIA Novosti. Lavrov je istakao da proširenje NATO-a nije donelo korist ni samim članicama, jer se u savezu produbljuju nesuglasice.

Govoreći o proširenju BRIKS-a, ocenio je da to ne ugrožava rad organizacije, već da njen puni potencijal tek dolazi do izražaja.

"BRIKS je uvek delovao na osnovu principa ravnopravnosti, poštovanja i konsenzusa koji zaista odražava balans interesa, a ne volju 'starijeg brata'", istakao je Lavrov, odbacujući tvrdnje da organizacija gubi svoju svrhu.

Osvrćući se na situaciju sa Iranom, Lavrov je kritikovao Međunarodnu agenciju za nuklearnu energiju (IAEA) zbog dvosmislenih izveštaja uoči napada na tu zemlju i pozvao na sprečavanje politizacije.

Takođe, poručio je da Rusija vodi sopstvenu istragu o napadima ukrajinskih snaga na železničku infrastrukturu, koji su, kako je naveo, zabranjeni međunarodnim konvencijama.

Tanuug AP/Alexander Zemlianichenko

06.07 Zelenski razgovarao sa britanskim premijerom Starmerom

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je razgovarao sa premijerom Velike Britanije Kirom Starmerom o očekivanjima od sastanka "koalicije voljnih", zapadnih zemalja koje su se opredelile da vojno podržavaju Ukrajinu, kasnije ove nedelje u Rimu.

"Razgovarao sam sa premijerom Velike Britanije Kiro Starmerom. Koordinisali smo naš zajednički diplomatski rad i razgovarali o očekivanjima od sastanka 'koalicije voljnih', koji će se održati u Rimu za nekoliko dana. Radimo na tome da odluke budu što snažnije", naveo je Zelenski na aplikaciji Telegram.

Prema njegovim rečima, britanski premijer izrazio je saučešće povodom nedavnih snažnih ruskih napada, prenosi ukrajinska agencija Ukrinform.

"Zahvalio sam mu na podršci našem narodu. Razgovarali smo o dodatnom finansiranju već ovog meseca za našu proizvodnju dronova, prvenstveno presretača. Dogovorili smo se da radimo na jačanju i drugih oblika saradnje sa ključnim partnerima, uključujući i format 'Ramštajn'. Zaštita života mora biti efikasnija", zaključio je ukrajinski predsednik.

Prethodni samit Koalicije voljnih održan je u Kijevu 10. maja, kada su ukrajinsku prestonicu posetili predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, kao i premijeri Velike Britanije i Poljske Kir Starmer i Donald Tusk.

Tanjug/AP/Marco M. Mantovani/Getty Images

05.53 Broj povređenih u ruskom napadu na Harkov povećan je na 31, uključujući troje dece

Broj povređenih u jutrošnjem ruskom napadu dronovima na Harkov na severoistoku Ukrajine povećan je na 31, uključujući troje dece, saopštio je gradonačelnik Igor Terehov. Terehov je napisao na Telegramu da su ruske snage lansirale šest dronova tipa "šahid" koji su napali Harkov u periodu od 10 minuta, preneo je Ukrinform. Načelnik vojne uprave Harkova Oleg Sinegubov rekao je da je sedam povređenih osoba hospitalizovano, a da je jedna od njih u izuzetno teškom stanju. U napadu na Harkov pogođeni su soliteri, a oštećeni su i preduzeće, vrtić i prodavnice.

05.28 Lavrov: Neophodno ispuniti pet uslova za postizanje mira sa Ukrajinom

Demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, povlačenje tužbi i ukidanje sankcija protiv Rusije, kao i vraćanje zamrznute imovine, moraju da budu deo mirovnog sporazuma, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

"Ukrajina treba da se vrati izvorima svoje državnosti i da sledi duh i slovo dokumenata koji su stvorili njenu pravnu osnovu", rekao je on u intervjuu za "Mađar nemzet". Opširnije u posebnoj vesti.

05.13 Broj ranjenih u ruskom napadu na Harkov porastao na 29

Nakon najnovijeg ruskog vazdušnog napada na Harkov, broj ranjenih porastao je na 29, objavio je na svom Telegram kanalu gradonačelnik Harkova Igor Terehov.

"Broj ranjenih u jutrošnjem granatiranju Harkova je porastao. Još dve osobe u Ševčenkivskom kvartu su zatražile medicinsku pomoć. Ukupno imamo 29 ranjenih u ovom trenutku. Svima se pruža medicinska pomoć", navodi se u objavi gradonačelnika Terehova, prenosi Ukrinform.