Erdogan zahteva priznanje Severnog Kipra: Turski predsednik poziva međunarodnu zajednicu "da prihvati realnost"

Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, nedavno je pozvao međunarodnu zajednicu da prizna nezavisnost samoproglašene Turske Republike Severni Kipar — teritorije koju je Turska okupirala 1974. godine.

"Vreme je da međunarodna zajednica prihvati realnost na terenu“, poručio je Erdogan.

Sukobi i tenzije prate Kipar još od proglašenja nezavisnosti 1960. godine.Ovaj zahtev izneo je upravo na godišnjicu turske invazije na Kipar. Kiparski Grci, koji čine oko 80 odsto stanovništva, zalagali su se za enozis, odnosno ujedinjenje Kipra i Grčke, dok su Kiparski Turci, koji čine oko 18 odsto, zahtevali taksim – podelu ostrva.

Obe zajednice bile su nezadovoljne tadašnjim političkim uređenjem. kiparski Grci smatrali su da je učešće Turaka u vlasti nesrazmerno velik u odnosu na njihovu brojčanu zastupljenost, dok su kiparski Turci optuživali Grke za monopolizaciju vlasti, s obzirom na to da je funkciju predsednika obavljao arhiepiskop Makarios III.

Upravo je Makarios 1963. godine predložio 13 ustavnih amandmana, što su Kiparski Turci odbili, optužujući Kiparske Grke za jednostranu promenu ustava. Te godine izbili su međuetnički sukobi u kojima su poginule stotine ljudi s obe strane, a već 1964. godine na Kipar su raspoređene mirovne snage Ujedinjenih nacija.

Sukobi su kulminirali deset godina kasnije. Vojna hunta u Atini organizovala je državni udar kojim je svrgnut arhiepiskop Makarios III, jer su ga smatrali protivnikom ujedinjenja Kipra s Grčkom. Na njegovo mesto postavljen je Niko Samson, grčki nacionalista i bivši pripadnik paravojne formacije EOKB, sa zadatkom da sprovede enozis.

Kao odgovor na državni udar, Turska je pet dana kasnije izvršila invaziju na Kipar, kako bi – prema sopstvenim navodima – zaštitila tursko stanovništvo. Invazija je sprovedena u dve faze, od 20. jula do 18. avgusta 1974. godine, i rezultirala je okupacijom trećine ostrva, odnosno oko 36 odsto teritorije, uključujući i severni deo glavnog grada Nikozije.

Turski napad na Kipar doveo je do pada vojne hunte u Grčkoj, koju su pobunjenici optužili za nedovoljnu pomoć Kipru tokom invazije. Tokom sukoba poginulo je između 5.000 i 6.000 kiparskih Grka i oko 1.000 kiparskih Turaka. Kao posledica invazije, sa severa Kipra proterano je oko 200.000 kiparskih Grka, dok je sa juga ostrva proterano oko 50.000 kiparskih Turaka.

Na severu ostrva i danas je raspoređeno na desetine hiljada turskih vojnika, dok su vlasti u Ankari naselile oko 50.000 ljudi iz Turske na tu teritoriju. Turska je 1983. godine jednostrano priznala samoproglašenu Tursku Republiku Severni Kipar, koja se od tada nalazi pod međunarodnim embargom.

Ananov plan za Kipar

Pregovarački proces, osim pitanja budućeg statusa ostrva, opterećuju i tursko vojno prisustvo na severu, kao i imovinsko-pravna pitanja raseljenih Grka i Turaka. Jedan od najambicioznijih diplomatskih pokušaja za rešavanje kiparske krize bio je Ananov plan, koji je 2002. godine predstavio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan.

Prema tom planu, Kipar je trebalo da bude organizovan kao federacija dveju država – Kiparskih Grka i Kiparskih Turaka – sa šestočlanim predsedničkim savetom, rotirajućim predsednikom i potpredsednikom, te dvodomnim parlamentom. Turskoj zajednici bile bi zagarantovane specijalne veze s Turskom, a grčkoj zajednici s Grčkom.

Na referendumu 2004. godine, kiparski Grci su odbili Ananov plan, dok su ga kiparski Turci prihvatili. Plan je propao, a Kipar je iste godine primljen u Evropsku uniju kao podeljeno ostrvo. Evropska unija tretira Kipar kao jedinstvenu i nedeljivu teritoriju, osuđujući tursku okupaciju severnog dela ostrva, dok se Turska zalaže za formalnu podelu Kipra.

Diplomatski napori intenzivirani su od 2008. godine. Delegacije kiparskih Grka i Turaka sastajale su se više puta, uz povremeni napredak i česte zastoje u pregovorima, ali bez konačnog rešenja.

Konstantinidis:Turska ilegalno napala Kipar suprotno Povelji Ujedinjenih nacija 

O zahtevu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana da međunarodna zajednica prizna Tursku republiku Severni Kipar kao nezavisnu državu, govorio je pravnik Nikolas Konstantinidis iz Nikozije.

Govoreći o motivima turskog predsednika, navodi da je Erdoganov poziv na rešenje u vidu dve države u potpunosti u skladu s dugogodišnjom geostrateškom politikom Turske prema Kipru. 

Kako kaže, Turska nastoji da kroz uspostavljanje nezavisne države legitimizuje okupaciju severnog dela Kipra, odnosno da opravda invaziju iz 1974. godine i naknadnu kontrolu nad tim područjem.

"Moramo da se podsetimo da je od 20. jula 1974. godine, pre tačno 51 godinu, Turska ilegalno napala Kipar suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu. Turska je nastavila da ignoriše rezolucije Saveta bezbednosti, mnoge druge odluke i presude, da povuče svoju okupaciju, svoju vojsku i da omogući grčkim Kipranima da se vrate u svoje domove  koji se nalaza na okupiranim delovima", kaže Konstantinidis.

Euronews Srbija

Napominje da bilo kakvo rešenje mora da bude zasnovano na međunarodnom pravu i EU -stečenom pravu.

"Turska bi trebalo da bude država kandidat za članstvo u EU, jer je EU zahtevala da Turska prizna Republiku Kipar i da normalizuje svoje bilateralne odnose sa svim državama članicama, što, naravno, Turska nije uradila do današnjeg dana", navodi sagovornik. 

Kaže da u pitanju nije nikakvo iznenađenje, jer je Turska još 1983. godine "unilateralno i legalno proglasila tzv. Tursku Republiku Severnog Kipra okupiranim delovima", što je, kako kaže, Evropski sud za ljudska prava procenio kao jednu marionetsku vladu Turske, jer je u potpunosti pod kontrolom turske vojske.

"Iako je bilo jako puno pregovora oko pronalaska rešenja za kiparski problem tokom protekle 51 godine, jasno je da Turska promoviše legitimizaciju secesionističke države i da na kraju želi da kontroliše čitavi Kipar i istočno sredozemlj", kaže on dodavši da to nije nešto što Turska krije. 

Napominje da Erdogan i turski zvaničnici nastavljaju da promovišu neoosmansku političku doktrinu, što podrazumeva i teritorijalne pretenzije koje obuhvataju ne samo kopno, već i morske zone – uključujući međunarodne vode u istočnom Sredozemlju.

"Veoma je važno podsetiti se i da je Turska u prethodnim godinama napadala i druge zemlje, poput Sirije i severnog Iraka. Nažalost, danas svedočimo kako jedna velika i uticajna država sve više poprima ulogu nasilnika", objašnjava sagovornik. 

Celo gostovanje pogledajte u video snimku na početku teksta