Ko plaća šta i koliko zbog rata: Troškovi Ukrajine, SAD i EU

Kako se transatlantski razgovori o budućnosti Ukrajine intenziviraju, jedno pitanje posebno dominira, naročito u izjavama američkog predsednika Donalda Trampa: Ko koliko plaća?

Debata o milijardama uloženim u ratne napore kako bi se Ukrajini pomoglo da odbije ruske napade u sveobuhvatnom ratu Moskve od februara 2022. godine, i da li je teret pravedno raspodeljen, sada je u središtu diplomatskih napora.

Euronews detaljno prikazuje ko koliko plaća i, što je još važnije — koliki je teret tog troška u odnosu na svaku zemlju.

Vojna potrošnja u odnosu na BDP SAD i EU

U novembru prošle godine, ukrajinski parlament, Vrhovna Rada, odobrio je rekordni vojni budžet od 2,23 biliona hrivnji (45,9 milijardi evra) za 2025. godinu. To je tada iznosilo 26,3 odsto BDP-a zemlje ili 55 odsto ukupnog budžeta.

U julu je iznos revidiran i povećan za dodatnih 412,3 milijarde hrivnji (8,6 milijardi evra) za podršku vojnicima, nabavku i proizvodnju oružja, čime je ukupni vojni budžet porastao na 31 odsto BDP-a ili 67 odsto svih državnih rashoda.

Potrošnja kao udeo u budžetu pokazuje koliki deo sopstvenih resursa vlada izdvaja za prioritet, poput odbrane, u odnosu na sve druge troškove.

Potrošnja kao udeo u BDP-u meri isti iznos u odnosu na veličinu cele ekonomije,uključujući privatne kompanije i druge ekonomske aktivnosti, kako bi se pokazao teret na nacionalnu ekonomiju u celini.

Dok ukrajinski vojni budžet od 2,64 biliona hrivnji (55 milijardi evra) odražava neposredne potrebe za preživljavanje, širi ratni troškovi otkrivaju ukupni teret od 700 milijardi evra, uključujući obnovu, humanitarne potrebe i ekonomske gubitke. Vojna potrošnja, iako istorijski bez presedana, predstavlja samo jedan deo finansijskog uticaja rata na zemlju.

Za poređenje, potrošnja EU na odbrambene napore Ukrajine, uključujući direktnu potrošnju EU i bilateralnu pomoć država članica, iznosi oko 72 milijarde evra za trogodišnji period 2022–2024. Kao procenat BDP-a, to je oko 0,3 odsto BDP-a EU godišnje.

Potrošnja SAD na ukrajinsku odbranu u istom periodu iznosi 66,9 milijardi dolara (57,3 milijarde evra), prema podacima Stejt departmenta. To je znatno manje od 300 milijardi dolara, koliko je ranije pominjao predsednik Tramp. Kao procenat BDP-a SAD, to iznosi oko 0,08 odsto godišnje.

Trošak rata po građaninu

Još jedan način da se prikažu brojke jeste koliko svaki građanin plaća za troškove odbrane Ukrajine.

Ako uzmemo ukrajinski vojni budžet i podelimo ga na procenjenu populaciju od oko 37,86 miliona ljudi, proizilazi da je svaki Ukrajinac u periodu 2022–2024. efektivno platio oko 3.424 evra za odbranu, odnosno oko 1.312 evra godišnje.

To je daleko više, i apsolutno i relativno, nego što plaćaju građani SAD ili EU.

Ako uzmemo podatke Kijelskog instituta od 130,6 milijardi dolara (111,28 milijardi evra) — uključujući vojnu i humanitarnu pomoć tokom najmanje tri godine — i podelimo ih na broj stanovnika SAD, svaki Amerikanac je platio oko 127 dolara (108 evra) godišnje za odbranu Ukrajine.

Za EU, ako uzmemo procenu ukupnih vojnih i finansijskih obaveza od oko 138 milijardi evra, cifra po građaninu iznosi oko 95 evra godišnje.

Naravno, prosečna godišnja plata u Ukrajini iznosi oko 3.500 evra, što znači da doprinos građana ratu iznosi oko trećine prosečne godišnje zarade.

Za poređenje, prosečna plata u EU je oko 29.600 evra, a u SAD oko 62.000 dolara (56.880 evra).

Troškovi ratnog razaranja

Ukrajinu očekuju potrebe za obnovom u iznosu od 448,6 milijardi evra u narednoj deceniji, što je skoro devet puta više od vojnog budžeta za 2025. godinu.

Četvrta brza procena štete i potreba Svetske banke, objavljena 25. februara, dokumentovala je 150 milijardi evra direktne štete na infrastrukturi.

Najveću štetu pretrpelo je stanovanje — 48,8 milijardi evra, što pogađa 2,5 miliona domaćinstava i zahteva 71 milijardu evra za obnovu.

Transportna infrastruktura pretrpela je štetu od 31,6 milijardi evra, a za potpunu obnovu potrebno je 66,7 milijardi evra.

Energetski sektor, koji je bio posebno na meti 2024. godine, suočava se sa troškovima obnove od 58,2 milijarde evra.

Za poređenje, SAD i EU nisu imale direktne infrastrukturne troškove zbog borbi, osim incidenata povezanih sa ruskim sabotažama, poput oštećenja podmorskih telekomunikacionih kablova u Baltičkom regionu u decembru 2024.

Ove brojke obuhvataju samo ekonomsku stranu rata. Mnogo veći trošak meri se izgubljenim životima, raseljenim porodicama i uništenim zajednicama — brojkama koje nijedna knjigovodstvena evidencija ne može u potpunosti prikazati.