Gruzijski ili izraelski model? Mediji u Ukrajini vide dva puta za opstanak zemlje, oba se mogu završiti katastrofom

Težište haotične rasprava o okončanju rata u Ukrajini, tokom koje još nije postignut nijedan konkretan dogovor, se prethodnih par dana prebacilo sa razmene teritorija na bezbednosne garancije.

Prvi modalitet nijedna strana zapravo ne prihvata, ali se svideo američkom predsedniku Donaldu Trampu, dok drugi nazivaju istim imenom ali misle na dijametralno suprotne stvari.

Naime, Zapad i Ukrajina garancije smatraju de fakto članstvom u NATO, samo bez formalnog ulaska i prilagođenom verzijom Člana 5 o obavezi saveznika da priteknu u pomoć. Pored toga, navodno 10 zemalja planira da pošalje trupe u Ukrajinu čim se obustave sukobi, što Rusiju navodi da ih ne obustavi.

Moskva takođe želi bezbednosne garancije za Ukrajinu, ali pre svega za sebe. Njih vidi u kontekstu nastavka propalih pregovora iz Istanbula 2022. kada je ponudila da bude garantor pored zapadnih zemalja, pod uslovom da Ukrajina drastično ograniči vojsku i obaveže se na večnu neutralnost. 

Razlika seže još dublje, jer je iz ruske perspektive Ukrajini dozvoljeno da bude nezavisna država 1991. baš zato što je definisana kao neutralna i nenuklearna. Pošto je neutralnost njena glavna odlika, Rusija može protumačiti da bez nje nema potrebe da postoji. To je srž priče o "korenu sukoba", ili širenju NATO-a na istok, koju stalno ponavljaju iz Moskve. 

Dok Evropa sa svoje strane govori o slanju trupa nakon prekida vatre, Tramp nagoveštava američke garancije bez vojnog prisustva.

Njegov specijalni izaslanik Stiven Vitkof naveo je da je na sastanku na Aljasci postignut "proboj“ u vezi sa saglasnošću Rusije za određene garancije. Ipak, Moskva taj deo nije detaljno komentarisala.

Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov poručio je da garancije mogu dati samo nuklearne sile, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbija uključivanje Kine.

U Rusiji naglašavaju da nikakve strane trupe ne mogu biti na teritoriji Ukrajine. To praktično čini besmislenim razgovore o njihovom raspoređivanju, osim ako se ne postigne širi mirovni sporazum koji bi uključio sve strane, piše ukrajinski portal Strana.

U Moskvi postoji uverenje da evropski razgovori o slanju trupa služe za sabotiranje pregovora, dok u Kijevu slično tumače ruske zahteve za povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa.

Moguće je da su i jedna i druga strana u pravu jer iz sopstvenih razloga ne žele mir. Kako Rusija potencijalno koristi stav Ukrajine u svoju korist, pročitajte u našem POSEBNOM TEKSTU. 

Iz perspektive Kijeva, ključna dilema je kako bi Zapad mogao realno da pomogne Ukrajini u slučaju novog ruskog napada.

 Postoje sumnje da bi garancije poput 5. člana NATO-a imale realnu snagu, jer ni NATO sam ne predviđa automatsko stupanje u rat, već je vid pomoći napadnutom savezniku otvoren za interpretaciju.

Zapad do sada nije pokazao spremnost da direktno ratuje sa Rusijom, i to prvenstveno zbog njenog nuklearnog arsenala. Čak i brojni nagoveštaji francuskog predsednika Emanuela Makrona o mogućem slanju NATO trupa brzo su prestali posle nuklearnih pretnji iz Kremlja.

Stoga su konkretne i obavezujuće garancije Ukrajini u ovom trenutku teško ostvarive, navodi se u analizi Strane.

Uprkos sankcijama i pomoći od 2014. godine, Zapad nije uspeo da ekonomski slomi Rusiju, a rat pokazuje da Moskva i dalje drži inicijativu. To stavlja Ukrajinu pred dva glavna izbora bez obzira na to kada će se rat završiti.

Prvi scenario koji predviđa ukrajinski medij je "evropski Izrael“, tj trajno suprotstavljanje Rusiji, sa idejom da će se ona jednog dana urušiti pod sopstvenim problemima. Međutim, za razliku od Izraela, Ukrajina nema garancije apsolutne i bezuslovne američke zaštite po bilo koju cenu. Takođe, za razliku od Izraela nema sopstveno nuklearno oružje, pa bi dugotrajni rat ugrozio opstanak države.

Drugi scenario je "gruzijsko-finski model“, tačnije dogovor o neutralnosti i mirnom suživotu sa Rusijom. Protivnici toga smatraju da Moskva zapravo želi uništenje Ukrajine, te da će primirje iskoristiti da oslabi tu zemlju i na kraju je uruši. Međutim, ako iz Kremlja dođu signali spremnosti na takav dogovor, a Tramp ga podrži, ta opcija ne bi bila isključena.