Da li Putin računa na "pomoć" Zelenskog? Kompromis na Aljasci deluje nemoguće, što je možda deo šireg plana
Komentari
13/08/2025
-21:00
Što je bliži susret lidera SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina u Enkoridžu na Aljasci, oštrije izjave dolaze iz Ukrajine, koja je tema pregovora, ali ne i učesnik. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponavlja ranije stavove o prisiljavanju Rusije na "pravedan mir" (vraćanje svih teritorija, ratnu odštetu, bezbednosne garancije...), dok se repriziraju bezbrojni sastanci sa evropskim liderima i iste izjave kao pred pregovore u Istanbulu.
Ono što se promenilo je navodni "veliki napredak" u približavanju Putinovih stavova Trampovim, nakon tročasovnog razgovora sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i žurba Vašingtona da predstavi neki napredak nakon što je 8. avgusta istekao ultimatum Moskvi da uspostavi bezuslovno primirje. Što je možda još važnije, stanje na frontu se pogoršalo za Ukrajinu u odnosu na Istanbul, nakon ruskog proboja fronta u Donjeckoj oblasti.
Iako mediji danima razmatraju kako bi mogla da izgleda razmena teritorija, koju je Tramp predložio, ili hipotetički trilateralni sastanak uz učešće Zelenskog, ni iz Rusije ni iz Ukrajine nijedan zvaničnik nije pokazao spremnost za ovu vrstu kompromisa. Moguće je da otvorena diskusija o odricanju od teritorija ni ne sme da se vodi jer krši ustave obe zemlje, ili da Moskva prosto ne želi da "otkriva karte", ali i da ni Rusija ni Ukrajina nemaju nikakve namere za prekid vatre.
U situaciji kada suprotstavljena strana istovremeno ne učestvuje u pregovorima i, makar javno, nije spremna ni na najmanji ustupak, Putin bi mogao da iznese predlog za koji zna da nije izvodljiv, ali bi delovao prihvatljivo Trampu, i pusti Zelenskog da ga kategorički odbije.
Naime, prema nekim izveštajima, Ukrajina bi ustupila preostali deo Donjecke oblasti u zamenu za to da Rusija vrati teritoriju koju kontroliše u Harkovu i Sumiju. O ovom predlogu su raspravljali i ruski mediji i analitičari jer bi bio apsolutno u korist Moskve i omogućio joj da zadrži sve teritorije u oblastima koje smatra ruskim. Prema drugim izveštajima, Rusija bi vratila teritorije u Hersonu i Zaporožju, u zamenu za preostali deo Donbasa. To je mnogo lošiji ishod za Moskvu čak i ako se omogući kopneni koridor do Krima jer bi bio protivan ruskom ustavu i zahtevao javno odricanje od osvojenih teritorija.
Međutim, pod pretpostavkom da će Kijev svejedno odbiti bilo kakav ustupak, Putin bi Trampu mogao da predloži neki sličan aranžman, iako nema nameru da ga ispoštuje.
"Ukrajinci neće pokloniti svoju zemlju okupatoru. Bilo kakve odluke donete protiv nas, bilo kakve odluke donete bez Ukrajine, istovremeno su odluke protiv mira. One neće doneti ništa. To su mrtve odluke; nikada neće uspeti“, rekao je ukrajinski predsednik, oštro odbacivši bilo koju potencijalnu trgovinu ukrajinskim teritorijama između SAD i Rusije.
Povezane vesti
Sinoć je bio još oštriji rekavši da bi povlačenje iz Donbasa bilo preduslov za novi rat.
"Nećemo da se povučemo iz Donbasa. Ne možemo to da uradimo. Svi zaboravljaju da su naše teritorije nezakonito okupirane. Donbas je za Ruse odskočna daska za buduću novu ofanzivu. Ako se povučemo iz Donbasa dobrovoljno ili pod pritiskom, otvorićemo treći rat. Zašto?", upitao je Zelenski na konferenciji za novinare održanoj u Kijevu.
Preti li Ukrajini pobuna nacionalista?
Još jedan faktor su nacionalističke jedinice u Ukrajini koje bi mogle da odbiju naređenje o povlačenju. Naime, Zelenski nije uspeo da obuzda ekstremiste ni nakon ubedljine pobede na izborima 2019. kada mu je lider Desnog sektora Dmitro Jaroš otvoreno zapretio da će "visiti sa drveta", ako ispuni predizborno obećanje i pristane na mir sa Rusijom.
Tada je Jaroš planirao munjevitu ofanzivu na delove Donbasa pod kontrolom separatista, proterivanje Rusa u roku od dve nedelje i pretio Zelenskom da ne sme da popusti čak ni u slučaju ruske intervencije, govoreći kako su sporazumi iz Minska jedino korisni da se kupi vreme i pripremi za napad.
Danas su ukrajinski nacionalsti, i pored ogromnih gubitaka na frontu, ojačali svoje pozicije u vojsci i predvode najelitnije jedinice poput Treće jurišne brigade. Sa druge strane želja za ratom je oslabila među stanovništvo, pa je danas prema Galupovoj anketi 69 odsto Ukrajinaca za što brže sporazumno okončanje sukoba, dok 2022. 73 odsto htelo da nastavi sa borbom bez pregovora. Većina je i dalje protiv odricanja od teritorija, ali se procenat onih koji bi na to pristali povećao sa 10 na 38 odsto.
U stručnim krugovima rasprostranjeno je mišljenje da bi povlačenje vojske iz Donbasa, ukoliko to zatraži Tramp, bilo političko samoubistvo za Zelenskog, piše Strana u svojoj analizi.
Smatra se da bi to izazvalo proteste i pobune, koje bi dovele do uklanjanja aktuelnog predsednika sa vlasti na izborima, ili čak bez njih. Tim pre što je, kako je pokazao nedavni "Kartonski Majdan“ (protest protiv ukidanja antikorupcijskih agencija), administracija slabo otporna na pritisak ulice.
Povezane vesti
Istovremeno, postoji i drugačije mišljenje, da su očekivanja pobune u slučaju povlačenja vojske iz Donjecke oblasti preuveličana, a da bi odbijanje Trampovog plana i prekid američke podrške nosili ogromne rizike za Ukrajinu, koji bi na kraju mogli dovesti do još većih problema i lošijih uslova mira. Zbog toga bi, pod određenim okolnostima, vlasti mogle pristati na povlačenje vojske iz Donbasa, ako bi to značilo prekid vatre, navodi se u analizi.
"Raspoloženje u društvu nije jednoznačno. Poslednjih godina u ostalim regionima Ukrajine formirao se stav prema Donbasu kao prema ‘prokletoj zemlji’ na kojoj ukrajinska vojska treba da iscrpi i zaustavi napredovanje Rusa, kako oni ne bi išli dalje. Pritom se, po nekom nepisanom pravilu, prihvata kao podnošljiva žrtva to da Rusija tamo zauzme određene gradove i sela, prethodno ih sravnivši sa zemljom. Naravno, tako ne misle stanovnici same Donjecke oblasti, ali govorim o drugim oblastima", rekao je za Stranu jedan neimenovani politikolog "koji je sarađivao sa kabinetom predsednika".
Ovaj insajder stoga nije siguran da bi došlo do pobune ili novog Majdana ako bi cela Donjecka oblast bila predata, a zauzvrat Ukrajina dobila prekid rata i mobilizacije.
Povezane vesti
"Da, biće mnogo optužbi za kapitulaciju, ali one će uglavnom biti namenjene predstojećim izborima. Osim toga, odbijanje Trampovog predloga može dovesti do još gorih posledica – prestanka pomoći, što bi naglo pogoršalo situaciju na frontu i dodatno pogoršalo uslove kasnije. Ne isključujem da na to i računa Putin. Mada, nesumnjivo, politički i moralno, povlačenje vojske bio bi snažan udarac za Zelenskog. On ne bi želeo da preda teritorije. Njegov glavni cilj sada je da Tramp uopšte ne postavi takav zahtev. Ali, ako to ne uspe, moraće da odluči – odbiti ili prihvatiti. Verovatno će Bankova (kabinet predsednika prim. aut.) doneti odluku tek nakon što proceni sve rizike i mogućnosti: koliko je Tramp spreman da vrši jak pritisak u slučaju odbijanja i šta se može dobiti u zamenu za povlačenje iz Donjecke oblasti – druge teritorije, ulazak u EU, povećanje vojne i ekonomske pomoći i nešto drugo“, rekao je on.
Izvor iz nacionalističkih krugova takođe kaže da su tamošnja raspoloženja prilično kontradiktorna.
"S jedne strane, mnogi će povlačenje vojske iz Donjecke oblasti doživeti kao otvorenu izdaju i ohrabrivanje agresora. S druge strane, gubici su veliki. Postoji svest o težini situacije u kojoj se našla Ukrajina i razumevanje da se stanje može još pogoršati. Osim toga, ne treba zanemariti ni političke ambicije lidera nacionalističkog pokreta. Sada, dok su na frontu i dok traje rat, oni su primorani da ih obuzdavaju. Ali, ako dođe do mira, otvoriće im se mogućnosti da preurede političku, pa čak i ekonomsku scenu zemlje u svoju korist. I to mnogi imaju na umu“, rekao je neimenovani predstavnik jednog nacionalističkog pokreta koji trenutno služi u Oružanim snagama Ukrajine.
Komentari (0)