Nije samo Ukrajina u igri: Razni scenariji za sastanak Putina i Trampa, pominju se neki "nemogući" ustupci
Komentari
08/08/2025
-17:57
Sastanak predsednika SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina, najavljen za sledeću nedelju, mogao bi da bude korak ka trajnom miru u Ukrajini, ali ni potezi ni retorika sa strana u sukobu ne daju mnogo povoda za optimizam. Za to vreme, danas ističe Trampov ultimatum Rusiji da će nametnuti sekundarne carine uvoznicima ruskih energenata.
Posle sastanka Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa i Putina, bilo je pozitivnih signala sa obe strane strane. Šef Bele kuće je rekao da ruski lider nije uslovljen susretom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, dok je Putinov pomoćnik Jurij Ušakov kazao da postoje američki predlozi koji "deluju prihvatljivo".
SAD su po prvi put dobile jasan diplomatski plan za ono što bi Rusiji bilo potrebno da okonča rat u Ukrajini, rekao je državni sekretar SAD Marko Rubio, opisujući posetu Vitkofa Moskvi.
Šef diplomatije je pažljivo dodao da to ne znači da su SAD prihvatile ruske uslove.
"Ne tvrdim da je ono što bi Rusima bilo potrebno i ono što bi Ukrajini bilo potrebno isto. Postoji razlika i postoji jaz... Pitanje za nas sada je da li možemo premostiti jaz između ukrajinske i ruske strane dovoljno blizu da predsednik može da bude deo bilo kakve vrste sastanka i možda se približi ovom dogovoru“, rekao je Rubio.
Sa druge strane ne jenjavaju pritisci i planovi za naoružavanje Ukrajine. Agresivni američki senator Lindzi Grejem zapretio EU da više ne kupuje rusku naftu preko Indije, dok je Holandija postala prva zemlja koja će, prema Trampovom planu, kupiti američko oružje za 500 miliona dolara za potrebe Kijeva.
Ni iz Rusije nema naznaka odustajanja od prethodnih zahteva da se reše "korenski uzroci" rata, redefinisanjem čitave bezbednosne strukture sa SAD i Evropom.
Povezane vesti
Raniji izrečeni minimalni uslovi za primirje su obustava mobilizacije u Ukrajini, prekid isporuke zapadnog oružja, raspisivanje izbora, javno odricanje od članstva Ukrajine u NATO-u i, povlačenje svih ukrajinskih trupa sa teritorije četiri oblasti čiju je aneksiju proglasila Rusija.
Pozicija Rusije na frontu ojačala je u odnosu na prvu rundu razgovora u Istanbulu, pa je sada strateški bitan grad Pokrovsk opkoljen sa tri strane i na ivici pada, dok u još dva veća grada (Kupjansku i Konstantinovki) preti isti scenario.
Trampova pretnja ogormnim carinama za sada je rezultirala ukupnom stopom od 50 odsto za Indiju, dugog najvećeg uvoznika ruske nafte posle Kine, ali je premijer Narendra Modi prkosno izjavio da je ta članica BRIKS-a spremna da plati "veoma visoku cenu" odupiranja američkim pokušajima da joj diktira politiku. Brazil, još jedna ključna članica BRIKS-a, a koja ne uvozi rusku naftu, prethodno je dobila istu stopu, na šta je predsednik Luis Injasio Lula da Silva rekao da se "neće ponižavati" razgovorom sa Trampom, zatražio kolektivan odgovor zemalja BRIKS-a i pričao sa Modijem.
Dodatni pritisak na Kinu mogao bi da ima teže posledice po SAD jer je nedavno postignut dogovor između dve zemlje o nastavku izvoza kineskih retkih minerala i magneta u SAD, koji su ključni za vojnu industriju, električna vozila, telefone, mlazne motore...
U ruskim medijima vodi se diskusija o razmeni teritorija između Rusije i Ukrajine - ruske trupe bi napustile delove izvan četiri nove oblasti, dok bi Ukrajina prepustila kontrolu na "novim ruskim teritorijama". Oblasti u koje su ušli ruski vojnici, a koje Moskva nije amandmanom ustava proglasila delom Ruske Federacije su Sumi, Harkov, Dnjepropetrovsk i Nikolajev, prema ruskom portalu Lenta.ru.
Prema rečima bivšeg ruskog člana komisije UN za biološko oružje i vojnog stručnjaka Igora Nikulina, Rusija će biti zadovoljna primirjem sa Ukrajinom ako ukrajinske oružane snage napuste teritorije tih oblasti i bude uveden embargo na američko oružje.
"Ako prekid vatre bude takav da ukrajinske oružane snage napuste teritorije svih ruskih regiona, možda u tome ima nekog smisla, ali, po mom mišljenju, mi ionako pobeđujemo“, rekao je Nikulin.
Povezane vesti
Po njegovom mišljenju, važno je rešiti zadatke postavljene na početku "specijalne vojne operacije": demilitarizaciju, denacifikaciju Ukrajine, kao i njen vanblokovski status. Istovremeno, napomenuo je da Rusiji, "generalno, nije potreban kratkoročni prekid vatre“.
Bilo kakvo odricanje od teritorija, uključujući Krim, Kijev i dalje kategorički odbacuje i nema naznaka u popuštanju tog stava.
Ukrajinski portal Strana u svojoj analizi navodi da, iako je Ukrajina glavna tema, može se očekivati šira diskusija o globalnoj stabilnosti, kontroli nuklearnog naoružanja, trgovini i sankcijama Rusiji. Zaključak je da, pošto su obe strane dogovorile sastanak na najvišem nivou, mora biti makar nekog konkretnog rezultata.
Prekid vatre bez rešavanja ključnih pitanja
Prvi predloženi scenario je prekid vatre uz izostavljanje ostalih spornih pitanja, prema zahtevima Trampa na koje je već pristao Zelenski. To može dovesti do zamrzavanja sukoba u nekom obliku, ali u suštini duž linije fronta.
Zapad i Kijev su već pristali na ovakav scenario, ali ga Rusija kategorički odbija, pošto je već iznela svoje uslove za saglasnost na prekid vatre koji su za Kijev neprihvatljivi.
Verovatnoća primirja duž linije fronta znatno raste ako se ili Rusija odrekne svojih uslova, ili EU i Ukrajina pod Trampovim pritiskom pristanu da prihvate deo ruskih uslova, ili ako svaka od strana delimično napravi ustupke.
Primirje uz teritorijalne ustupke Rusiji
Drugi scenario je primirje plus delimično rešenje pitanja teritorija, što je nagovestio Rubio izjavom da će teritorijalno pitanje biti u centru novih pregovora o Ukrajini. Nije precizirao šta se pod tim podrazumeva.
U prethodnim predlozima SAD su nudile priznanje Krima, ostavljajući status ostalih teritorija neodređenim. Tada su se tome usprotivile Ukrajina i Evropa.
Nije isključeno da se i sada razmatra sličan hibridni scenario rešavanja teritorijalnih pitanja, sa delimičnim priznanjem određenih teritorija pod kontrolom Rusije, kao i rekonfiguracijom linije fronta. To bi, prema pisanju Strane, mogla biti razmena pojedinih teritorija zauzetih od strane Rusije za druge, poput neosvojenog dela Donjecke oblasti.
Bloomberg, pozivajući se na izvore iz Trampovog okruženja, praktično potvrđuje ovu razmenu, o kojoj i Rusi pričaju, i piše da je na pregovorima u Moskvi pomenuta "razmena teritorija“ i da će, u slučaju uspeha, Putin biti otvoren za uspostavljanje mira.
Veliki geopolitički sporazum
Treći scenario je veliki geopolitički sporazum, nalik novoj Jalti, gde bi Ukrajina bila samo deo većeg paketa.
Teško je predvideti šta bi mogao da sadrži, ali bi svakako označio radikalnu promenu u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Za sada ovakva opcija ne deluje naročito verovatno, napominje Strana, imajući u vidu integrisanost SAD u zapadne saveze i veze Moskve sa zemljama globalnog Juga. Veliki bilateralni dogovor je stoga teško izvodljiv i zahtevao bi učešće Evrope i Azije, makar Kine i Indije. Za sada nema naznaka pripreme takve međunarodne konferencije.
Zaobilaženje Ukrajine i rešavanje pitanja između SAD i Rusije
Četvrti scenario je rešenje pitanja koja se ne tiču Ukrajine, ako Tramp i Putin ne vide mogućnost kompromisa. To bi moglo da bude delimično ukidanje sankcija, obnavljanje avionskog saobraćaja između zemalja itd.
Ipak, treba napomenuti da se svi komentari o pripremi sastanka svode na diskusiju o Ukrajini, pa bi bilo neočekivano da ona bude skrajnuta.
Primirje u vazduhu i neobavezujuće deklaracije
Peti scenario je objava nekih deklaracija o namerama plus potencijalno primirje u vazduhu.
Uz to bi Putin i Tramp potpisali deklaraciju o želji da se rat okonča, koja ne bi imala obavezujući karakter. Takođe bi mogle da se pojave neke druge nagodbe koje ne bi neposredno dovele do prestanka rata u Ukrajini.
Ovakva opcija je verovatna ako je Tramp, kako misle neki eksperti, odustao od uvođenja carina protiv zemalja koje kupuju rusku naftu, nakon što se suočio sa nespremnošću Kine i Indije da odustanu od ruskih energenata. U tom slučaju, njemu bi bio potrebno nešto da pokaže napredak ka mirnom rešenju i da odustane od svojih pretnji.
Takođe, ne može se isključiti ni varijanta da se sastanak uopšte ne održi, na primer, zbog eskalacije rata ili masovnog stradanja civila.
Sastanak se može otkazati i ako već pre njegovog početka obe strane zaključe da on neće doneti nikakav rezultat. Propast sastanka nosi rizik nagle eskalacije kako rata u Ukrajini, tako i sukoba između Rusije i Zapada, napominje Strana.
Komentari (0)