Zaoštrava se energetski rat: Rusija napadom na gasni terminal udarila na SAD, Azerbejdžan, ali i Evropu
Komentari
07/08/2025
-19:08
Nije se dugo čekao odgovor Rusije na ukrajinski uvoz prirodnog gasa iz Azerbejdžana. Ruski "Geran" dugodometni dronovi (u Ukrajini zvani Šahed) pogodili su u noći između 5. i 6. avgusta gasnu kompresorsku stanicu u selu Orlovka koja je deo "Južnog gasnog koridora" (Southern Gas Corridor). Tom rutom takođe u zemlju ulazi tečni prirodni gas (LNG) iz SAD.
"Kompresorska stanica bila je uključena u rutu koja povezuje grčke LNG terminale sa ukrajinskim skladištima gasa preko Transbalkanskog gasovoda, i tom rutom je već isporučivan LNG iz SAD“, navodi se u saopštenju o nanetoj šteti pres-službe Ministarstva energetike Ukrajine.
Inače, kompanija "Naftogaz Ukrajina" potpisala je prvi ugovor sa azerbejdžanskim "SOCAR-om" 28. jula 2025. godine. Ova isporuka je označena kao strateški pomak, posebno u svetlu napada Rusije na ukrajinsku gasnu infrastrukturu tokom 2025. godine, što je dovelo do potrebe za brzim alternativama.
Rusija je na ovaj način eskalirala veoma kompleksan geopolitički sukob, u jeku revitalizovanih pregovora sa SAD i najavljenog sastanka dvojice predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina sledeće nedelje. Ovo je tako najnoviji u nizu napada na interese Aterbejdžana, nakon serije hapšenja u Rusiji vezanih za organizovani kriminal, odmazde Bakua i napada na rafineriju u Kremenčugu, opremljenu za preradu azerbejdžanske nafte. Naš prethodni članak o energetskom ratu i borbi za Zakavkazje pročitajte OVDE.
Tanjug/AP/Aurelien Morissard, left and center, Pavel Bednyakov, right
Treća meta udara je Evropa, pa Kijev navodi da je reč o "ciljanom udaru na energetiku, ali i na odnose sa Azerbejdžanom, SAD i evropskim partnerima“. Zelenski je izjavio da je u Odeskoj oblasti "izveden svestan udar na našu pripremu za grejnu sezonu“.
Naime, Južni gasni koridor je projektovan da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa. Ova isporuka je označena kao strateški pomak, posebno u svetlu napada Rusije na ukrajinsku gasnu infrastrukturu tokom 2025. godine, što je dovelo do potrebe za brzim alternativama. Ideja je da Azerbejdžan, kao ključni dobavljač, ojača svoje energetske veze sa Evropom, dok Rusija gubi uticaj na tranzitne rute, što dodatno pojačava tenzije u regionu.
Zanimljivo je da je u poslednje vreme Ukrajina počela da prebacuje azerbejdžanski gas preko Bugarske i Rumunije, kako bi nadoknadila svoj manjak pred zimu, kako piše portal Strana.
Povezane vesti
Ipak, uvoz iz Rumunije preko gasne stanice u Orlovku bio je mali u poređenju sa isporukama iz Mađarske, Poljske i Slovačke.
Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni. Pod pritiskom Evropske komisije, operateri gasovoda su u maju uveli jedinstvenu sniženu tarifu za transport gasovodom na ruti Grčka–Bugarska–Rumunija–Moldavija–Ukrajina (popust sa 12 na 10 evra za celu rutu). U tom kontekstu, Ukrajina je planirala da poveća protok gasa tim putem, navodi Strana.
Rusija je napadom na Orlovku pokazala odlučnost da blokira ceo ovaj aranžman i istovremeno pokvari planove svojih starih rivala na Zapadu, ali i novog na Kavkazu.
Takođe treba napomenuti da ruski dronovi nisu dirali gasne stanice na granicama sa Slovačkom i Mađarskom, kroz koje tim zemljama stiže ruski gas.
Gde je tu Srbija?
I Srbija je, htela ili ne, deo ove kompleksne geopolitičke igre jer planira da u naredne tri godine izgradi dva nova gasovoda kojima će se povezati sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Takođe je u maju potpisala aneks ugovora sa Rusijom kojim je obezbeđeno novih 6,1 milion metara kubnih gasa dnevno po ceni od 290 evra, što je povoljnije u odnosu na evropsko TTF tržište.
Ideja je da se snabdevanje gasom što više diverzifikuje osiguravanjem ne samo različitih snabdevača već i različitih ruta.
"Pored Turskog toka, mi imamo urađenu gasnu konekciju sa Bugarskom, odakle dobijamo gas iz Azerbejdžana. Pregovara se sa Azerbejdžanom o povećanju količina gasa. Sigurno će kada zaista proradi LNG terminal u Grčkoj moći da se i odatle dopremaju neke dodatne količine gasa", rekla je krajem maja urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Tada se takođe govorilo o Azerbejdžanu kao mogućoj alternativi, ali se ne očekuju veće količine gasa sa Kaspijskog mora, čak i bez ruskog bombardovanja.
Šta ako Ukrajina uzvrati napad?
Još jedna komplikacija mogla bi da nastane ako Ukrajina odluči da uzvrati, potencijalno sabotažom Turskog toka, preko kojeg Srbija dobija gas. O počinje od kompresorske stanice Ruskaja pored grada Anape i ide u Turske, a zatim ka Evropi.
Rusija je u januaru alarmirala uvoznike gasa saopštenjem da je oboreno devet ukrajinskih dronova koji su pokušali da napadnu deo infrastrukture gasovoda. Ministarstvo odbrane tvrdi da je napad bio usmeren na kompresorsku stanicu u Krasnodarskom regionu na jugu Rusije.
Povezane vesti
Podsetimo, u januaru je došlo do spora između Mađarske i Ukrajine, kada je Kijev zaustavio tranzit ruskog gasa u centralnoevropsku zemlju po isteku ugovora. Mađarska je tada zahtevala od EU da izvrši pritisak na Kijev, preteći da neće podržati sankcije Rusiji.
Usled najvnovije eskalacije moguće je ponavljanje nekog od ovih incidenata ili neki potpuno drugačiji potez Ukrajine koji bi potencijalno uzrokovao eskalaciju energetske krize.
Ukrajina je u sve lošijoj situaciji i energetski i na bojnom polju, pa je moguće da pokrene odlučniju akciju, što se više bliži zima sa praznim ili uništenim skladištima.
Kako je Kyiv Independant upozorio u vesti o potpisivanju ugorovora sa Azerbejdžanom, on dolazi u trenutku kada su rezerve gasa u skladištima pale na najniži nivo u poslednjih najmanje 11 godina, zbog ruskih napada na ukrajinsku energetsku mrežu. Napadi su uništili domaću proizvodnju zemlje, a "Naftogaz" je izgubio polovinu svojih kapaciteta za proizvodnju gasa.
Zbog toga je Kijev ubrzao uvoz gasa kako bi imao dovoljno za grejnu sezonu.
Komentari (0)