Da li će EU postati talac sopstvenog veta? Zbog Kijeva pljušte ucene i ultimatumi u Briselu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Budžet Evropske unije za 2027. godinu iznosi 199,7 milijardi evra, saopštile su države članice bloka nakon pregovora sa Evropskim parlamentom. Postignuti dogovor omogućava Uniji, koja okuplja 27 država, da sprovede usaglašene politike i programe, čuva sposobnost Unije da odgovori na aktuelne krize, poput onih u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i da se izbori sa nepredviđenim okolnostima, navodi se u saopštenju.Dogovor za 2027. godinu još treba da bude zvanično potvrđen u državama članicama. U Briselu su u toku i pregovori o novom višegodišnjem budžetu za period od 2028. do 2034. godine, od 1,8 biliona evra. O ovoj temi za Euronews Srbija govore Serđo Kantone i analitičar u Evropskom centru za politiku u Briselu, Juraj Majcin.
On je na samom početku istakao da od kako je rat u Ukrajini krenuo i ekonomska kriza 2008. godine različitost je, kako kaže, prevagnula nad jedinstvom.
"I eto, takva je situacija koja se tiče budžeta Evropske unije, što bi trebalo nešto što ujedinjuje zemlje sa kohezionim fondovima, pomoći i tako dalje.Ovo je prvi put da jedna jaka država, dakle Italija sa ekonomske tačke gledišta, odnosno sa takvom političkom težinom kao što je Nemačka, koristi tu polugu evropskog budžeta, odnosno višegodišnji finansijski okvir, kao instrument da prebrodi otpore koji se tiču bezbednosne i spoljne politike drugih zemalja", ističe Kantone.
Podsetio je da Mađarska, Slovačka i Češka Republika, slede jedan koherentan put kada je reč o situaciji u Ukrajini i ratu u Ukrajini.
"Kao što znate, došlo je do promene vlade u Mađarskoj i Viktor Orban je bio odgovoran za ulaganje veta, ali sada i Peter Mađar ima nekakve sumnje oko ove situacije, sumnje koje ne deli nemački kancelar, naravno", poručio je Kantone.
Kantone je istakao da već sličan stav imaju nemački birači, odnosno, kako kaže, veliki broj nemačkih birača bi preferirali stav ove tri zemlje.
"Tako da postoji razlika između stava vlada i stava evropskih građana. Veto ove tri pomenute zemlje služi političkim interesima i drugih zemalja. Može li Evropska unija postati zarobljenik sopstvenog sistema veta? Mogu li ovi suprotstavljeni stavovi paralisati pregovore o narednom sedmogodišnjem budžetu Evropske unije? Sigurno je da mogu. To su uobičajeni pregovori i uobičajene nagodbe sa pretnjom veta, neulaganja veta u okviru političkih razgovora koji traju i do 6 ujutro u Evropskom savetu.
Ističe da je u prošlosti bilo manje dramatičnih i tragičnih razloga.
"Fokus je više bio na pitanjima poput poljoprivrede, kohezionih fondova Evropske unije ili kako raspodeliti i podeliti finansijska sredstva različitim zemljama za različite politike. Danas je glavni razlog i glavna tema rat i različita gledišta na taj rat i različite strategije koje različite države žele da sprovedu i primene na ukrajinsku krizu. I u čemu je problem, odnosno srž problema? Spoljna i bezbednosna politika je kombinovana sa finansijskom politikom Evropske unije i isprepletana je sa finansijskom politikom. I to je problem zato što mnoge zemlje imaju vrlo jasan i drastičan stav. Zahteva se jednoglasje kada je reč o glasanju o spoljnoj politici", navodi on.
Kantone je postavio ključno pitanje, a to je da li je neslaganje unutar vlade Đorđe Meloni oko isporuke oružja Ukrajini znak rastućeg otpora prema vojnoj pomoći širom Evrope?
"To jeste simbolično kada je reč o razlikama o kojima sam vam govorio u nekim zemljama Evropske unije. Italija je najnoviji slučaj jednog malog sukoba koji je dobro skrivan, jednog spora unutar koalicione vlade Italije, pošto imamo Meloni koja naravno podržava politike koje idu u prilog Ukrajini i prema nekakvom službenom stavu Evropske unije", poručio je Kantone.
Sa druge strane, analitičar u Evropskom centru za politiku u Briselu, Juraj Majcin prokomentarisao je navode da nemački kancelar Fridrih Merc preti vetom ukoliko se ne odobri pomoć od 70 milijardi evra za Ukrajinu.
"Sa jedne strane, kancelar Merc smatra pomoć Ukrajini i rat Rusije protiv Ukrajine najosnovnijim pretnjama koje zahtevaju momentalnu akciju, tako da ne želi da nijedna zemlja izbegava svoje odgovornosti i dužnosti da pomogne Kijevu. Sa druge strane, premijer Fico u Slovačkoj ne krije svoja proruska gledišta; više puta se video sa Vladimirom Putinom, i zbog toga on to jednostavno ne vidi na taj način", poručio je Majcin za Euronews Srbija.
Majcin je istakao da Fico želi da se rat završi na ovaj ili onaj način, želi da se nastave ekonomski i politički odnosi sa Rusijom, što je pre moguće, i zbog toga kaže da Slovačka neće učestvovati u tom zajmu.
"Sa jedne strane, jeste to politička crvena linija, ali istovremeno to jeste zatezanje do krajnjih granica i pregovaračka taktika. Ne zaboravimo da Nemačka izdvaja najviše novca za budžet Evropske unije. Unutar same Unije postoje dve linije podela: s jedne strane su zemlje poput Nemačke, Holandije i Danske, koje najviše uplaćuju u zajedničku kasu i žele da smanje te troškove, a s druge su države poput Slovačke, Mađarske i Bugarske, koje se protive slanju novog paketa pomoći Ukrajini", rekao je on.
Euronews Srbija
Analitičar je upitan i da prokomentariše navode da EU može postati talac suprostavljenih pretnji vetom na šta je on odgovorio da to verovatno nije moguće u ovom slučaju.
"Ovo nije prvi sukob po tom pitanju; i ranije je bilo neslaganja između zemalja koje žele da podrže industrijsku politiku, onih koje bi uložile više novca u poljoprivredu i država koje traže više sredstava za pomoć siromašnijim regionima. Neslaganja je uvek bilo, ali se na kraju nekako uvek postigne sporazum u poslednjem trenutku. U ovom slučaju reč je o evropskoj bezbednosti i najvećem izazovu po nju, ratu u Ukrajini, navodi Majcin.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)