Gas iz Azerbejdžana do Ukrajine zaobilazi granice Rusije: Da li Moskva definitivno gubi Zakavkazje?
Komentari
03/08/2025
-16:09
U kontekstu rastućih geopolitičkih napetosti na prostoru Evroazije, Ukrajina je nedavno ostvarila značajan korak ka diversifikaciji svojih energetskih izvora. Kroz "Transbalkanski koridor" – gasovodnu rutu koja prirodni gas iz Azerbejdžana transportuje preko teritorija Turske, Bugarske i Rumunije – Ukrajina je po prvi put dobila alternativni pravac snabdevanja koji u potpunosti zaobilazi Rusiju.
Ovaj koridor predstavlja deo šireg "Južnog gasnog koridora" (Southern Gas Corridor), koji je projektovan da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa, a u slučaju Ukrajine, omogućava direktan uvoz azerbejdžanskog gasa bez tranzita kroz rusku teritoriju.
Prema izveštajima, državna kompanija "Naftogaz Ukrajina" potpisala je prvi ugovor sa azerbejdžanskim "SOCAR-om" 28. jula 2025. godine, čime je obezbeđena isporuka manjih količina gasa za testiranje rute, sa potencijalom za veće količine u budućnosti.
Ova isporuka je označena kao strateški pomak, posebno u svetlu napada Rusije na ukrajinsku gasnu infrastrukturu tokom 2025. godine, što je dovelo do potrebe za brzim alternativama.
Azerbejdžan, kao ključni dobavljač, time jača svoje energetske veze sa Evropom, dok Rusija gubi uticaj na tranzitne rute, što dodatno pojačava tenzije u regionu.
Rušenje azerbejdžanskog putničkog aviona kao povod sukoba?
Ono što dodatno komplikuje situaciju i daje na značaju otvaranju koridora jesu pogoršani odnosi između Rusije i Azerbejdžana u prethodnih par meseci, koji su eskalirali u seriju uzajamnih hapšenja i diplomatskih incidenata.
Početak krize datira sa kraja decembra prošle godine, kada je u padu azerbejdžanskog aviona u Kazahstanu poginulo 38 ljudi. Za pad aviona su vlasti Azerbejdžana naveli "fizičke i tehničke spoljne uticaje", preneo je CNN.
Povezane vesti
Predsednik Azerbejdžan Ilham Alijev je naveo da može "sa sigurnošću reći da krivicu za smrt azerbejdžanskih građana u ovoj nesreći snose predstavnici Ruske Federacije", dodajući da zahtevaju pravdu, kaznu za krivce i potpunu transparentnost i human odnos.
Avion Embraer E190 leteo je na liniji Baku-Grozni (Rusija), i pokušao je da sleti u glavni grad Čečenije, ali je preusmeren preko Kaspijskog mora u Kazahstan. Prema izjavama svedoka, posle dva neuspela pokušaja sletanja čuo se zvuk sličan eksploziji, nakon čega je avion nekontrolisano leteo i srušio se u oblasti kazahstanskog grada Aktau na obali Kaspijskog mora, gde se raspao i zapalio.
AP Photo/Azamat Sarsenbayev
Predsednik Rusije Vladimir Putin se izvinio za incident predsedniku Azerbejdžana Ilhamu Alijevu, ali nije preuzeo odgovornost za rušenje.
Prema tvrdnjama azerbejdžanske strane, u vreme leta aviona, iznad Groznog je delovala ruska protivvazdušna odbrana, koja je, navodno, odbijala napad ukrajinskih dronova na teritoriju Rusije.
Iako su "okolnosti u vezi sa incidentom jasne kao dan", rekao je Alijev nedavno, Azerbejdžan nije primio razuman odgovor Rusije sedam meseci nakon nesreće. Iz tog razloga Baku je, prema tvrdnjama Alijeva, pripremio tužbu protiv Rusije pred međunarodnim institucijama zbog rušenja aviona.
Ova najava se desila sredinom jula, nakon serije ozbiljnih incidenata povezanih za hapšenjem Azera u Rusiji i Rusa u Azerbejdžanu, koji su ionako zategnutu situaciju pomerili ka granici pucanja.
Smrt pritvorenih Azera i prebijanje Rusa kojim se Azerbejdžan javno pohvalio
Naime, krajem juna ruska policija i Federalna služba bezbednosti (FSB) u Jekaterinburgu su uhapsile oko 50 etničkih Azera (većinom državljana Rusije) u okviru istrage o ubistvima iz perioda 2001-2011. godine. Ta ubistva se, navodno, povezuju sa azerbejdžanskim kriminalnim grupama.
Povezane vesti
Nakon hapšenja dva etnička Azera, braća Husein i Zijadin Safarov umrli su u pritvoru. Baku tvrdi da su mučeni do smrti, dok Moskva tvrdi da je jedan od braće preminuo usled posledica srčanog udara, a smrt drugog ostaje nerazjašnjena prema njihovoj verziji. Nekoliko drugih pritvorenih je povređeno, prema tvrdnjama vlasti u Bakuu, u etničkom targetiranju njihove zajednice, a ruska strana tvrdi da su optuženi za navedene zločine.
Na ovu akciju u Jekaterinburgu vlasti Azerbejdžana su uzvratile racijom u prostorijama ruskog državnog medija "Sputnjik Azerbejdžan" u Bakuu, uhapsivši direktora Igora Kartaviha i glavnog urednika Jevgenija Belousova.
Prinstscreen YouTube/Kanal13
Oni su stavljeni u četvoromesečni pritvor pod raznim optužbama. Pored toga, uhapšeno je najmanje osam ruskih državljana, uglavnom IT stručnjaka i poslovnih ljudi koji su se doselili u Baku u poslednjih nekoliko godina, optuženih za sajberkriminal, šverc droge iz Irana i organizovani kriminal.
Izveštaji "Amnesty International-a" ističu da su uhapšeni Rusi pred sud dovedeni sa vidljivim povredama, a snimci i fotografije su obišli svet.
Azerbejdžanske državne televizije su otvoreno optuživale Rusiju za "imperijalizam" i "islamofobiju", poredeći Putina sa Staljinom i ističući istorijske represije nad muslimanima u Sovjetskom Savezu.
Rusija je u Bakuu, prenosi Meduza, predstavljena kao najveći neprijatelj kavkaske zemlje, o čemu su govorili i poslanici vladajuće partije "Novi Azerbejdžan" u parlamentu.
Državna propaganda je, svedoči novinar Orhan Mamad, isticala da su Azerbejdžance "Rusi uvek tretirali na taj način. Uvek su ih hapsili i tukli. Ali sada je Azerbejdžan jak, i vraća udarce. Ima vojsku. Ima sve. Pobedio je u ratu za Nagorno-Karabah".
Azerbejdžan je nakon rata 2023. prekinuo rusko vojno prisustvo na svojoj teritoriji
Upravo tema rata za Nagorno-Karabah između Azerbejdžana i pobunjenih Jermena, tj. posredno Jermenije, govori mnogo o razvoju odnosa Azerbejdžana i Rusije. Sporna teritorija je nakon poraza Azerbejdžana u ratu 90-ih godina ostala pod kontrolom pobunjenih etničkih Jermena.
Treći predsednik nezavisnog Azerbejdžana Hejdar Alijev je preminuo 2003. godine, a njega je na toj funkciji nasledio sin, Ilham Alijev. Osnovna tema politike Alijeva mlađeg postalo je oslobođenje sporne teritorije i povratak suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana.
Na tom zadatku Alijev je pronašao saveznike u Turskoj, a kasnije i Izraelu, koji su naoružavali Baku, obučavali vojsku i specijalne jedinice, te ih naoružavali bespilotnim letelicama koje su bile presudne za pobedu u Drugom ratu za Karabah 2020. godine.
Koliki je obim umešanosti Turske u konflikt posvedočio je sam predsednik Redžep Tajip Erdogan govoreći o stanju u Pojasu Gaze, rekavši na skupu AK partije u Rizeu da "kao što smo ušli u Karabah, kao što smo ušli u Libiju, mogli bismo da učinimo isto sa njima (Izraelcima)".
Međutim, Baku nisu naoružavali samo Ankara i Tel Aviv. Štaviše, većina naoružanja 2000-ih godina stizala je upravo iz Moskve, koja je pritom naoružavala i Jermeniju, tj. posredno pobunjene Jermene u Stepanakertu, tj. Hankendiju (glavni grad "Arcaha").
Tanjug/AP/Gaiane Yenokian
Zbog naoružavanja Azerbejdžana, u Jerevanu su izbijali i sporadični protesti, posebno nakon napada Azerbejdžana na samoproglašeni "Arcah" početkom aprila 2016. godine.
Tadašnji ruski premijer Dmitrij Medvedev branio je ulogu Rusije u naoružavanju obe strane "održavanjem balansa u regionu", istakavši još da bi obe strane, ukoliko ih Rusija ne bi naoružavala, kupile još smrtonosnije oružje od trećih zemalja.
Prostor južnog Kavkaza, odnosno Zakavkazja Rusija kontroliše još od vremena careva, a balans odnosa snaga je praktično propao te 2020. godine kada su azerske jedinice došle na 15-ak kilometara od Hankendija.
U potpisivanju primirja između Azerbejdžana i Jermenije, koja je bila zastupnih karabaških Jermena, 10. novembra 2020. godine posredovala je Moskva. Po sporazumu, na terenu su bili raspoređeni ruski mirotvorci, koji su imali zadatak da održavaju mir i stabilnost regiona.
Tink-tenk Chatham House piše da je te 2020. godine Moskva viđena kao "pravi pobednik" rata, jer se još jednom postavila kao "patron" nad "zamrznutim konfliktom".
Međutim, uprkos sporazumu, naoružanom i spremnom Azerbejdžanu se žurilo da reši pitanje Karabaha. Baku nije sačekao da istekne petogodišnji mandat ruskih mirotvoraca, da bi pokrenuo novu ofanzivu.
Štaviše, u septembru 2023. godine Baku je napao "Arcah" iz svih pravaca i slab i kratkotrajan otpor Jermena, nakon meseci blokade koja im je bila nametnuta, završen je konačnim slomom i iseljavanjem celokupnog stanovništva. Zajedno sa jermenskim stanovništvom Karabaha otišli su i ruski mirotvorci.
Rusko vojno prisustvo na Zakavkazju svelo se na teritoriju Jermenije, gde imaju svoju vojnu bazu, te de facto kontroliše teritorije Abhaziju i Južnu Osetiju, koje su de jure deo Gruzije.
Geopolitika i pan-turkijski svet: Da li predstavlja opasnost po Rusiju?
Vojno prisustvo Moskve u Jermeniji i garancije koje Rusija daje Jerevanu u pogledu bezbednosti, prema analitičarima, u direktnoj su suprotnosti sa širom perspektivom ostvarenja "pan-turkijskog" sveta, koji promovišu Baku i Ankara.
Taj "svet" bi trebalo da se prostire od najveće zavisne celina na svetu, Jakutije, koja je upravo deo Rusije, do evropskog dela Istanbula bez ikakvih fizičkih prekida.
Na tom putu stoji Jermenija, koja prekida tu fizičku vezu. Deo sporazuma od 10. novembra 2020. godine između Azerbejdžana i Jermenije, prema tumačenju Bakua, uključuje i uspostavljanje koridora kroz teritoriju Jermenije, tzv. Zangezurskog koridora
Jerevan sporazum o uspostavljanju koridora između Karabaha i azerbejdžanske autonomne republike Nahičevan vidi kao ekonomsku rutu, koja bi u najboljem slučaju bila pod kontrolom Jermenije.
Međutim, kako navode analitičari iz bliskoistočnog tink-tenka Memri, "Veliki Turan", koji bi praktično bio stvoren koridorom preko teritorije Jermenije, je neprijateljski nastrojen prema "ruskom svetu".
AP/Emrah Gurel
Taj koncept nekih ruskih mislilaca, poput Aleksandra Dugina, obuhvata ruskojezične teritorije, prekrivrene ruskom kulturom i van granica Rusije. Ipak, Duginov značajniji koncept obuhvata "evroazijsku" zajednicu država, u koje ulazi Rusija sa svojim azijskim susedima.
O Duginovom negativnom stavu prema pan-turkizmu pisao je poljski geograf i demograf Pjotr Eberhard, koji je naveo da "za Dugina, pan-turkizam predstavlja jednako veliku pretnju kao pan-slavizam i pan-germanizam, jer stavlja interese jedne etničke grupe iznad kolektivnih ciljeva celokupne evroazijske zajednice".
Negativan stav ruskih mislilaca prema ideji Bakua i Ankare dele i autori Modern Diplomacy, koji pišu da je "Veliki Turan" pretnja za stabilnost regiona, u kojem Turska ostvaruje sve veći značaj i uticaj.
Ono što je posebno interesantno u ovom slučaju su najave da bi "Zangezurski koridor", kako ga nazivaju Baku i Ankara, mogao da bude pod kontrolom američke privatne kompanije, kako bi se uspostavila ravnoteža odnosa.
Sa tim nije saglasan Jerevan, prema poslednjim informacijama, jer nije spreman da praktično preda deo svog suvereniteta. Baku, s druge strane, ne želi "mešanje treće strane" u postizanje mirovnog sporazuma i uspostavu koridora.
Inače, razgovori Jerevana i Bakua započeli su i pre kraja rata u Karabahu 2023. godine. Iako je u početku Moskva bila domaćin, sada to više nije slučaj. Štaviše, pojedini mediji navode da je Moskva sada zajednički neprijatelj Jerevana i Bakua.
Razgovori su održavani i u Briselu, a obe strane osluškuju i stav Teherana i Vašingtona. Azerbejdžan ima potencijal da eskalira situaciju na granici sa Jermenijom ukoliko ne dođe do dogovora koji ide njemu u prilog.
Komentari (0)