Istekao rok za vođenje rata bez saglasnosti Kongresa: Da li pregovori SAD i Irana imaju budućnost?
Komentari
03/05/2026
-16:37
Vesti u inostranoj štampi o pregovorima između SAD i Irana deluju veoma kontradiktorno u poslednjih nekoliko dana, od međusobnih optužbi do informacija koje upućuju da se stavovi sukobljenih strana približavaju. No međutim, poslednje glasine i izjave možda ukazuju da se u narednom periodu može očekivati postizanje dogovora.
Poslednji dani aprila doneli su veoma oštre poruke iz Teherana i Vašingtona koje su bile upućene drugoj strani u vezi budućnosti pregovora o kraju rata. Trampova administracija je govorila da blokada Ormuskog moreuza od strane SAD ima za cilj da izazove energetsku krizu i dovede Iran pred kapitulaciju za pregovaračkim stolom. Sa druge strane, od iranskih zvaničnika mogli su se čuti glasovi da je zabranjeno pregovarati o nuklearnom programu, da su američke objave o visini ratne štete netačni (25 milijardi dolara), te da je Iran spreman na eventualni napad i da će "neviđeno odgovoriti".
Ali ubrzo nakon ovih zapaljivih izjava, preduzeti su konkretni koraci koji sugerišu da stvari oko pregovora idu u drugom smeru. Američka centralna komanda (CENTCOM) je krajem aprila objavila da se nosač aviona USS Džerald Ford povlači sa Bliskog istoka do matične luke u Norfolku (SAD). Zvanično objašnjenje, koje je prenela inostrana štampa, je da je reč o tehničkom pregledu i popravci zbog ranijeg požara koji se desio na ovom brodu, a zbog čega je on povučen sa Bliskog istoka na Krit, a onda do hrvatske luke u Splitu.
Tanjug AP/Matias Delacroix
Svakako američke snage i dalje raspolažu sa druga dva nosača aviona, što je ozbiljan instrument sile, ali su oba raspoređena u Indijskom okeanu radi održavanja blokade Ormuskog moreuza. USS Džerald Ford je bio namenjen da brani vazdušni prostor Izraela od iranskih napada i raketa koje stižu od strane Huta i Hezbolaha, što može da sugeriše da u američkoj vojsci više ne razmišljaju toliko o odbrani svog saveznika i eventualnoj ponovnoj regionalnoj eskalaciji konflikta, već je potrebno vršiti pritisak na Irance preko blokade moreuza radi sklapanja sporazuma.
Kako su to preneli svetski mediji, Tramp je u petak 1. maja poslao pismo Kongresu u kom je istakao da je rat sa Iranom završen. To je bilo svojevrsno pravdanje zašto se odustaje od daljih akcija, dok sa druge strane američki zakoni ograničavaju dalje delovanje Trampa. Kako je to ustanovila rezolucija o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine, predsednik SAD ima pravo da vodi rat sa stranom silom bez odobrenja Kongresa samo 60 dana, nakon čega mora da traži odobrenje od ovog tela ili prekine napad. Kako je taj rok istekao upravo 1. maja (60 dana od 28. februara), jasno je zašto je sadašnji američki predsednik učinio ovakav korak.
Dobar signal je objava predsednika FIFA Đanija Infantina da će na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u fudbalu koje se održava u SAD igrati reprezentacija Irana. Takva odluka nije mogla biti donesena bez konsultacija sa zvaničnim krugovima u Vašingtonu, i ona nam može sugerisati da se pozicije dve strane približavaju.
EPA/WILL OLIVER
Prema navodima agencije iranske Tasnim, povezane sa Iranskom revolucionarnom gardom, američka administracija iznela je plan od devet tačaka ispred vlade u Teheranu preko pakistanskih posrednika, tražeći dvomesečni prekid vatre. Zvanični Teheran je uputio svoj predlog sklapanja mira ali je on izazvao oštru reakciju suprotne strane, jer se insistiralo prvo na otvaranju moreuza da bi se zatim raspravljalo o nuklearnom programu i sklapanju dogovora u roku kraćem od jednog meseca. Zato je iranska vlada u subotu 2. maja odgovorila preko Pakistana novim kontra predlogom od 14 tačaka. Tim dokumentom ona traži garancije da američke snage neće počiniti novu agresiju na Iran, da će biti ukinuta pomorska blokada, isplaćena ratna odšteta Iranu, uspostavljen trajni mir na Bliskom istoku, oslobođena zamrznuta imovina i formiran novi mehanizam plovidbe u Ormuskom moreuzu.
Povezane vesti
Izgleda da je ovaj dokument ostavio negativan utisak na Trampa, pa je on poslao oštriju poruku tokom izjave za štampu u državi Floridi. Na pitanje novinara da li će SAD pokrenutu ponovo vojne udare na Iran istakao je na da je to moguće „Ako se budu loše ponašali (Iran), ako urade nešto loše, ali za sada ćemo videti. Ali postoji mogućnost da se to desi!“. U daljim razmatranjima ove mogućnosti on je na društvenim mrežama naveo da Iran „još nije platio dovoljno veliku cenu“. Sve u svemu deluje da su ove izjave potpuno u skladu sa dosadašnjom retorikom američkog predsednika i načinom obraćanja u javnosti, te ih ne treba previše ozbiljno shvatati.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Između ostalog i anketa koju su objavili u petak Ipsos, Washington post i NBC News, govori da je 61 odsto američkih građana protiv rata sa Iranom te da je ta akcija bila greška. Samo 34 odsto je pozitivno ocenilo takvu odluku, što je ozbiljna poruka o nepopularnosti Trampove politike, koja se može negativno odraziti na budućnost njegove Republikanske stranke na izborima u novembru 2026. godine, ali i na sledećim predsedničkim izborima. Iako on na njima neće učestvovati, pitanje je da li će moći da se obezbedi pobeda potpredsednika SAD J. D. Vensa ili šefa državnog sekretara Marka Rubija, koji se izdvajaju kao najozbiljniji kandidati.
Komentari (0)