Jezik kao uslov za strane radnike: Sindikati pozdravljaju inicijativu, poslodavci kažu da nije potrebno
Komentari03/05/2026
-17:00
U Srbiji danas rade desetine hiljada stranih radnika, od gradilišta do uslužnih delatnosti, ali kada nema zajedničkog jezika, postavlja se pitanje kako se objašnjavaju pravila rada, bezbednosti i prava zaposlenih. Hrvatska uvodi obavezan ispit jezika za produženje radne dozvole, dok se u Srbiji tek otvara dilema - da li bi isti model doneo više reda ili dodatne prepreke?
Prošle godine u Srbiju je došlo oko 100.000 stranih radnika, a procene govore da ih je trenutno između 200.000 i 300.000. Dolaze iz svih delova sveta, najviše iz Rusije, Ukrajine, Turske, Indije, Bangladeša i Šri Lanke.
Najčešće rade u građevini i uslužnim delatnostima, gde je komunikacija često prvi problem.
"Pa komunikacija stranih radnika u Srbiji izgleda jako teško, zato što većina njih ne zna engleski jezik, znači znaju svoj maternji jezik. Oni dolaze u nekim grupama, organizovano preko agencije, čijih sad agencija to je ono jedno pitanje, i onda imaju jednu osobu koja zna engleski najčešće, koja je zadužena za njih i koja prevodi", rekao je Dragan Todorović, predsednik ogranka Saveza samostalnih sindikata Beograda.
Bez jezika strani radnici teško ostvaruju i prava koja im zakon garantuje. Problem postaje ozbiljniji tamo gde je bezbednost ključna, na gradilištima, gde jedna pogrešno shvaćena instrukcija može imati ozbiljne posledice.
"Mi smo imali dva smrtna slučaja, čini mi se prošle nedelje, gde su strani radnici stradali, ali pristup gradilištima mi nemamo. Inspekcija dolazi u najavljeni nadzor", navodi Todorović.
Zbog toga sindikati podržavaju ideju da strani radnici nauče osnove srpskog jezika, ne samo zbog posla, već i zbog života u Srbiji. Tema je već otvorena i pred institucijama. Na nedavnoj konferenciji sindikata sa Ministarstvom rada i Nacionalnom službom za zapošljavanje razgovaralo se o mogućnostima uvođenja osnovnog poznavanja srpskog jezika, ali konkretnih koraka za sada nema.
Povezane vesti
Poslodavci, međutim, smatraju da Srbija trenutno nema razloga da uvodi dodatne procedure.
"Pogotovo što je naš zakon o zapošljavanju stranaca totalno drugačiji u odnosu na hrvatski. Recimo, kod nas stranac kada počne ovde da radi putem jedinstvene boravišne i radne dozvole, može da menja poslodavca odmah. Znači, može pet dana da radi kod vas, pa mu se ne sviđa, pa onda dođe kod mene, pa onda kod nekog trećeg. Naravno, uz obavezu da obavesti Nacionalnu službu. Kod njih je taj period šest meseci", kaže Jelena Jevtović iz Udruženja poslodavaca Srbije.
U Udruženju poslodavaca smatraju da bi eventualna obaveza jezika imala smisla samo za one koji planiraju duži ostanak u Srbiji. Ali kažu, tržište već pati od nedostatka radne snage, pa bi svaka nova administrativna prepreka mogla dodatno da oteža zapošljavanje.
"Takođe, ovo je kod njih uvedeno za ako neko hoće da ostane duže od godinu dana. Znači, faktički kada dobije radnu dozvolu, može godinu dana da bude bez polaganja jezika", kaže Jevtović.
Poslodavci ipak ne žele dodatne troškove. Ako radnik može da promeni firmu posle nekoliko dana, kažu, teško je očekivati da kompanija finansira kurs jezika, bez garancije da će zaposleni ostati. U Hrvatskoj je ova ideja još u proceduri. Vlada je izmene zakona već poslala u Sabor, a plan je da strani radnici posle godinu dana rada moraju da polože osnovni nivo, što podrazumeva oko 70 školskih časova nastave.
Komentari (0)