Strani radnik u Hrvatskoj zaražen leprom zabrinuo region: Kako Srbija kontroliše zapošljavanje stranaca?
Komentari18/12/2025
-18:31
Srbija se suočava sa ozbiljnim deficitom radne snage u ključnim sektorima, dok istovremeno propisi o zdravstvenim pregledima i sigurnosti rada strogo regulišu zapošljavanje kako domaćih, tako i stranih radnika. Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije za Euronews Srbija objašnjava kako funkcioniše procedura zapošljavanja stranaca, koliko su poslodavci zavisni od njihove radne snage i kako se radi na integraciji u lokalne zajednice.
Ističe da je bila iznenađena slučajem lepre kod stranog radnika u Hrvatskoj, jer u Srbiji postoje brojni propisi koji praktično onemogućavaju da se slično desi.
"Faktički ne bi bilo izvodljivo. Prvo imamo zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji je otvorio prostor da se donesu razni pravilnici. Recimo, pravilnik o obaveznim zdravstvenim pregledima lica zaposlenih u objektima pod sanitarnim nadzorom", ističe ona.
Jevtović objašnjava da se na ovu proceduru odnose svi poslovi povezani sa hranom, vodom, negom dece, starijih i drugih osetljivih kategorija, kao i higijenske i ne-medicinske usluge poput frizera, kozmetičara, tatu majstora, pedikera, manikira i masera.
"Pre nego što neko počne da radi u Srbiji, bilo da je domaći državljanin ili stranac, mora da obavi ove preglede. I zbog toga sam začuđena, jer mislim da kod drugih zemalja nije takva procedura kao kod nas", kaže Jevtović.
Euronews Srbija
Ona dodaje da ne postoji posebna procedura za strane radnike u pogledu zdravstvenih pregleda - ista pravila važe i za domaće radnike.
"Ne postoji ništa dodatno, osim što oni prilikom dolaska u Srbiju moraju imati polisu zdravstvenog osiguranja, slično kao kada neko putuje u inostranstvo. Pre početka rada, ako spadaju u određene kategorije, obave lekarske preglede, i procedura je ista za sve", kaže ona.
Povezane vesti
Jevtović napominje da je procedura zapošljavanja stranih radnika sada pojednostavljena, jer se sve može obaviti online, uključujući dobijanje jedinstvene boravišne i radne dozvole.
"Ranije je stranac morao biti fizički u Srbiji dok se sve ne završi, što je stvaralo troškove za poslodavca. Sada se sve podnosi online, MUP vrši bezbednosne provere, a poslodavac nema dodatne troškove boravka radnika", navodi Jevtović.
Prema njenim rečima, u Srbiji trenutno radi oko 100.000 stranih radnika, sa tendencijom rasta, naročito u sektorima gde postoji deficit domaće radne snage.
"Najviše nedostaje zaposlenih u građevini, transportu, turizmu, ugostiteljstvu i drugim uslužnim delatnostima. Mladi nisu zainteresovani za neka zanatska zanimanja, a mnogi naši ljudi odlaze u inostranstvo da bi zaradili više, što opet pozitivno utiče na bruto domaći proizvod", kaže Jevtović.
Ona naglašava da su slučajevi zaraznih bolesti kod stranih radnika sporadični i da propisi u Srbiji sveobuhvatno regulišu zapošljavanje.
"Imamo pravilnik o sanitarnim pregledima, zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i druge propise koji onemogućavaju da bilo ko nije zdrav počne da radi. Poslodavci su obavezni da pošalju zaposlenog na pregled pre početka rada, jer kazne za nepoštovanje propisa su velike, a inspekcije kontrolišu njihov rad", ističe.
Euronews Srbija
Jevtović dodaje da je procedura za dolazak stranaca u Srbiju olakšana u odnosu na zemlje EU, ali da administracija i dalje zahteva određene provere i dokumentaciju.
Povezane vesti
"Stranci dolaze da zarade, a poslodavci poštuju sve zakonske obaveze, uključujući minimalnu zaradu i bezbednost na radu. Retko se dešava da pristanu na niže plate od domaćih radnika, jer se pre dolaska informišu o uslovima rada", priča Jevtović.
Ona komentariše i uticaj stranih radnika na domaće tržište rada: "Mnogo upraženih mesta ostaje nepopunjeno jer domaći radnici odbijaju određene poslove. Strani radnici ih ne ugrožavaju, već pomažu da se popune deficitarna radna mesta, slično kao što Srbi rade u inostranstvu poslove koje lokalni radnici ne žele", kaže Jevotović i ukazuje na izazove integracije stranih radnika u lokalne zajednice, posebno u manjim mestima, gde je jezička barijera najčešći problem.
"Poslodavci se dovijaju na razne načine, angažuju prevodioce i obezbeđuju humane uslove rada. Lokalna samouprava bi trebalo više da se uključi u integraciju, ali ksenofobija nije izražena jer ljudi prepoznaju da svako radi svoj posao", ističe ona.
Na kraju, Jelena Jevtović govori o planiranoj listi deficitarnih zanimanja koja bi olakšala zapošljavanje stranaca u tim sektorima
"Lista je trebala da bude završena ove godine i služila bi da određena zanimanja budu oslobođena testa tržišta rada, što znači da bi poslodavac mogao da zaposli kvalifikovanog stranca bez provere da li postoji domaći kandidat. Koliko će stranaca biti u Srbiji zavisi od obrazovnog sistema i razvoja privrede", kaže Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.
Komentari (0)