Misterija andskog virusa: Dr Šekler o rizicima, prenošenju i opasnostima koje vrebaju sa kruzera
Komentari07/05/2026
-10:39
Pojava retkog i opasnog andskog tipa hantavirusa na polarnom kruzeru izazvala je veliku pažnju svetske javnosti, ali i opravdanu zabrinutost zbog potencijalnog širenja infekcije. Poznati virusolog dr Milanko Šekler detaljno je objasnio u razgovoru za Euronews Srbija o kakvom se uzročniku radi, povukao paralelu sa domaćom "mišjom groznicom" i procenio stvarne šanse za izbijanje nove globalne pandemije. Prema njegovim rečima, ključ razumevanja ovog virusa leži u njegovom poreklu i specifičnim uslovima koji su neophodni za prenos sa čoveka na čoveka.
Dr Šekler ističe da se andski hantavirus ubraja u tipove virusa koji su karakteristični za takozvani Novi svet, odnosno prostore Severne i Južne Amerike. Za razliku od hantavirusa koji su prisutni u Evropi, Aziji i Africi, ovaj soj poseduje osobine koje ga čine biološki drugačijim. Najznačajnija karakteristika, koja je i izazvala najveći alarm, jeste njegova sposobnost prenošenja sa čoveka na čoveka, mada Šekler naglašava da su te situacije izuzetno retke.
"Njegova karakteristika koju vidim da sada svi znaju jeste da ima ograničenu mogućnost prenošenja sa čoveka na čoveka, ali ta mogućnost je zaista vrlo ograničena i traži vrlo specijalne okolnosti", objašnjava Šekler.
On dodaje da su podaci iz Argentine, gde se ovaj specifični soj relativno često javlja, pokazali da je verovatnoća prenosa unutar istog domaćinstva svega tri odsto, čak i kada ukućani dele isti prostor, hranu i vodu.
Međutim, situacija se dramatično menja kod osoba koje su u najbliskijem kontaktu. Šekler precizira da kod supružnika verovatnoća zaraze raste na 17 odsto zbog visokog stepena intimnosti i razmene telesnih izlučevina.
"To su osobe koje se ljube, gde vazduh iz jedne osobe izlazi i neposredno ga udiše druga osoba. Potreban je dug vremenski period, velika bliskost i boravak u neprovetrenim prostorijama. Kada to opisujem, vidite da to već pomalo liči na kruzer - male, tesne kabine u koje je smešteno što više ljudi kako bi se uzelo više novca", oštar je virusolog u svojoj proceni rizika na turističkim brodovima.
Kako je došlo do zaraze?
Wladimir Bulgar / Sciencephoto / Profimedia, Euronews Srbija, AP/Misper Apawu
Govoreći o izvoru zaraze na samom kruzeru, Šekler navodi dve glavne teorije koje istražuju epidemiolozi. Prva mogućnost je da su se zaraženi glodari našli na samom brodu i putem izlučevina kontaminirali prostor. Ukoliko higijensko-sanitarne mere nisu na visokom nivou, čestice prašine sa virusom mogu se podići prilikom čišćenja ili strujanja vazduha kroz ventilacioni sistem, što putnici potom udahnu.
Povezane vesti
Druga, verovatnija teorija, odnosi se na bračni par koji je prvi oboleo. Istraga je utvrdila da su oni pre ukrcavanja proveli nekoliko nedelja u Argentini, gde su se bavili posmatranjem divljih ptica na jednoj deponiji.
"Svi znamo da na deponijama ima ogroman broj glodara koji se tamo hrane i žive. Mogućnost zaražavanja tog para na toj lokaciji bila je sigurno vrlo velika", navodi Šekler.
On objašnjava da su oni verovatno bili nulti pacijenti koji su virus doneli na brod, gde su se potom razvile specifične okolnosti za dalje širenje u zatvorenom prostoru.
Kada je reč o kliničkoj slici, andski hantavirus je izuzetno opasan. Dok većina ljudi prođe sa simptomima sličnim gripu, kod težih oblika smrtnost je zastrašujuća.
"Smrtnost ide između 30 i 40 odsto. Težak oblik se uglavnom javlja kod osoba slabijeg imunološkog statusa, što vidimo i na primeru preminulog para koji je bio u osmoj deceniji života", kaže Šekler.
Bolest se razvija u dve faze: prvu karakterišu gastrointestinalni problemi, malaksalost i visoka temperatura, dok u drugoj fazi dolazi do naglog pogoršanja respiratornih funkcija. Voda u plućima, pad pritiska i upala pluća dovode do kritičnog stanja koje zahteva mehaničku ventilaciju, slično kao kod najtežih slučajeva koronavirusa.
Terapijska nemoć i (ne)opravdanost straha od pandemije
Tanjug/AP/Arilson Almeida
Jedan od najvećih izazova kod andskog hantavirusa je nedostatak specifičnog leka. Dr Šekler objašnjava da se medicina u ovom slučaju oslanja isključivo na potpornu terapiju. Za razliku od hantavirusa koji izazivaju bubrežne probleme (prisutni u Srbiji), gde određeni antivirusni lekovi mogu pomoći u ranoj fazi, kod američkog soja koji napada pluća ti lekovi nisu efikasni.
Povezane vesti
"U ovom slučaju ne postoji ništa konkretno od terapije što bi moglo da se da. Jedina zemlja koja ima registrovanu vakcinu za hantaviruse jeste Južna Koreja, gde se bolest pojavila još pedesetih godina prošlog veka, ali ta vakcina se uglavnom koristi za tip virusa koji zahvata Aziju i Evropu", ističe on.
Lekari su primorani da se bore sa simptomima - pokušavaju da izbace tečnost iz pluća, daju vitamine i antibiotike kako bi sprečili sekundarne infekcije, ali ishod je često neizvestan.
Uprkos ozbiljnosti situacije na kruzeru, Šekler smiruje javnost po pitanju globalne pretnje. Na pitanje postoji li opravdan strah od pandemije, on odgovara kategorički: "Mislim da su šanse za to nikakve, skoro nikakve".
Povezane vesti
On naglašava da je trenutno u toku sekvenciranje genoma virusa u Južnoj Americi, što će precizno pokazati da li je došlo do bilo kakvih mutacija koje bi mogle promeniti prirodu virusa.
"Ukoliko se potvrdi da nema značajnih promena u odnosu na poznati soj, tačno se zna kako će se ovo završiti - jednim naglim prekidom vesti u medijima na ovu temu. To će jednostavno nestati, kao što je i korona u jednom trenutku nestala iz fokusa. Ako je virus ostao u svojim poznatim okvirima, on nema potencijal da zapali svet", zaključuje dr Milanko Šekler.
On savetuje da se sačekaju zvanični rezultati analiza genoma, ali ističe da trenutna epidemiološka situacija ne ukazuje na potrebu za masovnom panikom, već isključivo za oprezom u specifičnim žarištima.
Komentari (0)