Milosrdne kasetne bombe u centru Niša

Izašao sam iz noćne smene oko deset pre podne, jer smo slali neki materijal za Beograd, a u to vreme internetom je slanje, upload, bio čudo. Ono što sada ide par minuta, tada se  slalo pet-šest sati. I kada sam, napokon,  došao kući, otišao sam na tuširanje. Nisam još ni počeo da se tuširam, a kroz prozočić u kupatilu, čuo sam eksplozije. Pogledao sam i video dim u pravcu Čaira i skamenio se.

Dan, dva pre toga, jedan moj drug, koji je bio negde po Kosovu, javio mi se i rekao da su sada u Nišu, u Medicinskoj školi. A, Medicinska škola je bila u tom reonu odakle je huljao dim. Momentalno sam pokupio već početkom rata zaduženu kameru, seo u kola, takođe zadužena početkom bombardovanja, i pravac Zetska ulica. Kada sam stigao do bivše pekare Bata Bane, pitam vojnog policajca gde je pogođeno, a on mi pokazao u pravcu ulice Ljube Didića. Ostavio sam kola u Zetskoj, zgrabio kameru i potrčao prema Ljube Didića. Kamera, za maler, nikako da krene u snimanje. To je bio problem koji smo imali sa tom kamerom i kada se javljao na terenu ako bi startovao kameru, a potom prekinuo snimanje, trebalo bi da je otvoriš, popraviš, što je oduzimalo mnogo vremena. Dakle, startovao sam nekako kameru, i odlučio da sve snimam u jednom kadru. A u Ljube Didića, apokaliptični prizori. Dim, plač, mrtvi ljudi, životinje-kućni ljubimci, krv, ranjeni, automobil koji gore, žice za struju pokidane i vise po ulici i trotoaru. Male žute kasetna bombe, neeksplodirane, po ulici raštrkane, po dvorištima, takođe. Smrtonosne i u takvom stanju. Nisam ni gledao kroz zuher, gledao sam okolo. Ni dan danas ne mogu da objasnim, a ni prepričam osećaj. Sećam se samo besa.

Besa i ljutnje zbog naivnosti našeg naroda, koji je samo par godina pre bombardovanja, na protestima u Nišu nosio zastave država, čiji su avioni pod tim istim zastavama, bacali Ženevskom konvencijom zabranjene kasetne bombe, po tom istom Nišu.

Zanimljivo da su kasetne bombe pune sabijenih metalnih gelera, na hiljade, koji su smešteni u žutu kutiju i prilikom eksplozije, neverovatnom brzinom seju smrt oko sebe, čak i kilometar daleko. Padaju uz pomoć zelenih padobrančića na kome je detonator za aktiviranje same bombe.

Tog dana, kasetne bombe su bačene, pored lokacije na kojoj sam bio i u samom centru grada kod zelene pijace i zgrade Banovine. Poginulo je od kasetnog napada 16 mojih sugrađana i žena u poodmakloj trudnoći. Nekoliko dana kasnije ponovo su zasipali drugi deo grada, takođe kasetnim bombama. U srcu brdovitog Balkana, u zemlji seljaka, u Evropi. Pre 27 godina na današnji dan.

Autor je zaposlen na Euronews Srbija i tekst predstavlja njegov lični stav.