Bolest koja je odnela putnike polarnog kruzera: Koliko je slučajeva hantavirusa zabeleženo u Srbiji?
Komentari
06/05/2026
-15:13
Povodom epidemije hantavirusnih infekcija koja se desila na kruzeru u Južnom Atlantiku i u kojoj je za sada obolelo sedam osoba od kojih su tri preminule, oglasio se i Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" koji navodi da je ta infekcija u poslednjoj deceniji više puta zabeležena i u Srbiji.
Prema novoj objavi, u proteklih deset godina u našoj zemlji je zabeleženo 127 slučajeva obolevanja od hantavirusnih infekcija, koje se najčešće ispoljavaju u dva oblika - hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS) i hantavirusni plućni sindrom (HPS).
Kako se navodi, hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz familije Hantaviridae, a prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, dok se čovek najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih životinja.
"Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva. Procenjuje se da se širom sveta svake godine dogodi od 10.000 do više od 100.000 infekcija, sa najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi", navode iz Batuta.
Ističe se da se HGBS pretežno javlja u Evropi i Aziji, a izazivaju je virusi kao što su Hantaan, Dobrava-Beograd i Puumala.
Dodaje se da bolest obično počinje naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leđima i stomaku, kao i opštom slabošću, a kasnije se razvijaju bubrežni i hemoragijski sindrom, dok je smrtnost relativno niska i kreće se od 1 do 15 odsto.
AP Photo/Arilson Almeida
HPS je zastupljen uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi, a najčešće je povezan sa Sin Nombre virusom i, za razliku od HGBS, HPS se karakteriše dominantnim zahvatanjem pluća.
Povezane vesti
"Početni simptomi su nespecifični i podsećaju na grip, ali se brzo razvija respiratorna insuficijencija. HPS ima znatno višu stopu smrtnosti u odnosu na HGBS, često između 30 odsto i 50 odsto", navodi se u saopštenju.
Osnovna razlika između HGPS i HPS je u ciljnom organskom sistemu i u kliničkoj slici.
"HGBS primarno pogađa bubrege i karakteriše se poremećajem funkcije bubrega i mogućim krvarenjem, a HPS dominantno zahvata pluća i dovodi do teške respiratorne insuficijencije. Geografska distribucija je takođe različita: HGBS je tipična za Evropu i Aziju, dok se HPS javlja u Severnoj i Južnoj Americi", objasnili su.
U Srbiji je za poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva HGBS, a u 2024. godini je prijavljeno 11 obolelih osoba od HGBS, sa stopom incidencije 0,17 na 100.000 stanovnika.
"Registrovan je jedan smrtni ishod, dok epidemijskog javljanja ove bolesti u 2024. godini nije bilo. Tokom 2025. godine zabeležena su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda", ističe se u saopštenju.
Kako su naveli, ne postoji specifična antivirusna terapija ili vakcina za hantavirusnu infekciju, a lečenje je suportivno i fokusirano je na pažljivo kliničko praćenje i lečenje respiratornih, srčanih i bubrežnih komplikacija.
Dodali su da rani pristup intenzivnoj nezi poboljšava ishode, posebno kod pacijenata sa kardiopulmonalnim sindromom izazvanim hantavirusom.
Povezane vesti
Sprečavanje infekcije hantavirusom prvenstveno zavisi od smanjenja kontakata između ljudi i glodara, a efikasne mere uključuju održavanje čistoće u domovima i na radnim mestima, zaptivanje otvora koji omogućavaju glodarima da uđu u zgrade, bezbedno skladištenje hrane, korišćenje bezbednih praksi čišćenja u područjima kontaminiranim glodarima, izbegavanje suvog metenja ili usisavanja izmeta glodara, vlaženje kontaminiranih područja pre čišćenja, kao i jačanje praksi higijene ruku, navodi se u saopštenju.
Komentari (0)