Završena javna rasprava o izmenama izbornih zakona: Sporne manjinske liste pred Skupštinom
Komentari07/05/2026
-19:35
Današnjom raspravom o izmenama izbornih zakona završeno je javno slušanje o setu tih propisa, koje je ove nedelje održano i u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Promene koje bi, prema rečima predstavnika vlasti, trebalo da poboljšaju izborne uslove uskoro će i pred narodne poslanike.
Pojedine stranke nacionalnih manjina međutim kritikuju odredbe koje dozvoljavaju da se i grupe građana nađu na glasačkom listiću kao predstavnici manje brojnih naroda, uz objašnjenje da to može da dovede do zloupotreba i konfuzije među biračima.
Prema aktuelnim pravilima, samo registrovane stranke nacionalnih manjina mogu da se kandiduju na izborima pod privilegovanim uslovima. Za njih važi prirodni prag tj. nije potrebno da pređu cenzus od 3 odsto, a za podnošenje kandidature ne moraju da prikupe 10.000 potpisa već upola manje. Izmenama zakona uvodi se mogućnost i da grupe građana učestvuju u političkoj trci za glasove manjinskih naroda.
"Kada je u pitanju GG koja želi da ima manjinski status, da ne bi bilo zloupotreba, u nazivu liste mora stojati za interese koje manjine se ta lista zalaže", rekao je Miroslav Petrašinović, predlagač zakona, SNS
Pojedine stranke nacionalnih manjina su ipak sumnjičave prema ovakvim izmenama.
"Mene zanima kako će RIK da utvrdi da je tom podnosiocu osnovni cilj zaštita pripadnika nacionalnih manjina? Ne postoji u pravnom sistemu Srbije drugi mehanizam osim posebnog biračkog spiska. Mi ćemo imati zarad interesa ovog režima ekspanziju manjinskih lista iliti fantomskih izbornih lista", rekao je Ahmedin Škrijelj, SDA Sandžaka
Povezane vesti
"Vi možete stranku, to je još od prethodne vlasti, da nazovite "mi beremo rosno cveće" i da to bude stranka bugarske manjine. Prema APR-u, od 135 stranaka, njih 75 su manjinske i one uglavnom služe zloupotrebi", rekao je Slobodan Nikolić, Ruska stranka.
Tanjug/Miloš Milivojević
Kako ne bi došlo do zloupotreba, predlagač zakona je ostavio mogućnost da manjinska izborna lista bude odbijena ukoliko su njeni kandidati prepoznatljivi kao aktivni članovi druge većinske političke organizacije.
A tokom rasprave u parlamentu čuo se i predlog PUPS-a da se pooštre kazne za sve koji bi da izigraju pravila. Iz opozicije stiže kritika da sistem ide naruku samo bošnjačkoj i mađarskoj nacionalnoj manjini kao najbrojnijima u Srbiji.
"Smanjite nam na 1000 broj potpisa da bi predali listu. Potpuno je nelogično da nam tražite 5.000 potpisa, a da nam tražite hiljadu za registraciju liste" rekao je Jasminko Hadžisalihović, koalicija 381, savez manjinskih stranaka
Iz Saveza vojvođanski Mađara i Stranke pravde i pomirenja nisu hteli da govore pred kamerom. Predstavnici Mađara kažu: sve ćemo reći u skupštinskoj raspravi.
Komentari (0)