Država broji dozvole, a sindikat probleme: Koliko je stranih radnika u Srbiji i kako su zaštićena njihova prava?

U Srbiju je 2024. godine došlo oko 60.000 stranih radnika, a u prošloj godini oko 100.000. Radne migracije su globalna pojava koja duboko utiče na tržište rada, demografsku strukturu i socijalne politike. Migracioni tokovi postaju sve složeniji i većina međunarodnih migracija pokrenuta je potragom za dostojanstvenim radom i uslovima života koji obezbeđuju ljudsko dostojanstvo. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograd Dragan Todorović kaže za Euronews Srbija da je bitno da se poštuju prava stranih radnika i da njihov rad ne bude po dumping cenama koje obaraju cenu rada u Srbiji.

Savez samostalnih sindikata Srbije otvorio je dijalog o izazovima i mogućnostima u oblasti radnih migracija sa posebnim fokusom na unapređenje pravednih politika i praksi u Srbiji i širem evropskom kontekstu.

Taj sindikat je juče organizovao skup o pravima radnika migranata sa temom "Socijalni dialog za fer radne migracije ka inkluzivnim i pravednim tržištima rada". 

Todorović navodi da je u Srbiji dve godine na snazi Zakon o strancima i zapošljavanju stranaca koji predviđa jedinstvenu dozvolu, koja je ranije bila boravišna i radna, i da je taj propis otvorio put za dolazak većeg broja stranih radnika.

On je rekao da su Srbiji potrebni strani radnici i da SSSS nije protiv stranih radnika. 

"Juče smo želili da otvorimo razgovor i bili su predstavnici države, predstavnici agencija koje se bave zapošljavanjem stranih radnika, neke kompanije koje imaju strane radnike, da svi zajedno, svako iz svog ugla, ukažemo šta je to što nije dobro. Ono što mi iz Sindikata vidimo kao problem jeste upravo to što je država donela zakon i misli da je sve time rešeno i negde je ostala po strani. U fokusu im je bezbednosna politika i to MUP radi na svoj način, ali samo tržište rada... država se tu nešto mnogo ne meša i prepustila je praktično poslodavcima i agencijama", rekao je sagovornik Euronews Srbija. 

On je rekao da se sindikat zalaže da strani radnici uživaju sva prava, ali da ne obaraju cenu rada u Srbiji.

"Poslodavci i većina agencija su se u potrazi za što jeftinijom radnom snagom okrenuli Indiji, Nepalu, Bangladešu i tako nekim zemljama, koje nisu kompatibilne sa nama, nijednu njihovu diplomu ne možete da proverite, uporedite sa našom. Najviše dolaze nekvalifikovani radnici, ali to nisu bukvalno nekvalifikovani koji samo čiste, imamo ih i na gradilištima i na raznim radnim mestima, gde je potrebna neka kvalifikacija", rekao je on i naglasio da je problem i jezička barijera.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, država vodi evidenciju o broju izdatih dozvola, ali u ovom trenutku se ne zna koliko stranih radnika radi u Srbiji, nego se zna koliko je dozvola izdato.

"Tu ima raznih načina dolazaka, od ovih radnih migracija do spajanja porodice. Naša procena je da, ako govorimo o tih 100.000 izdatih radnih dozvola u prethodnoj godini, da u Srbiji sigurno ima preko 200.000 stranih radnika", rekao je on.

Kakva je zaštita?

Problem je, naglašava Todorović, transparentnost njihovog rada. 

"To je problem na koji smo mi ukazali, transparentnost je na niskom nivou. Praktično mnoge kompanije se ponašaju - one su dovele te radnike i to su njihovi radnici. Mi i dalje, posle dve godine, ako uzmemo i intenzivno i promenu zakonske regulative i dolaska većeg broja, još uvek imamo situaciju da se tim radnicima oduzme pasaš. Ne postoji nijedan razlog da poslodavac uzme stranom radniku pasoš", rekao je on.

Sagovornik Euronews Srbija navodi da je često obrazloženje za oduzimanje pasoša otvaranje računa u banci, ali da je poznato da se taj račun lično otvara i da nema razloga da pasoš ide u bilo čije ruke.

"Pasoš mora da bude kod stranog radnika. Oni su u kolektivnom smeštaju, u početku zbog te jezičke barijere su oslonjeni jedni na druge, a uglavnom im je organizovan prevoz i imaju vrlo malo kontakta sa našim stanovništvom i svih tih razloga. Druga sfera o kojoj država mora da razmišlja povodom ovih dolazaka iz raznih zemalja jeste ta kulturološka razlika i jedan broj tih ljudi će verovatno i ostati ovde. Moramo da i kao društvo budemo spremni, mora mnogo više da se razgovara na svim nivoima, posebno država, poslodavci i sindikati", rekao je on.

Na pitanje kakva je zaštita stranih radnika, Todorović kaže da je za njih otvorena telefonska linija u MUP-u na koji mogu da se jave i da u zgradama MUP-a postoji kancelarija, ali da je problem jer su to ljudi niskog obrazovanja, ne govore jezik i teško mogu da se snađu.

Mogu li da obore cenu rada?

Različiti su načini na koje u Srbiju dolaze strani radnici, a Todorović je rekao da postoje ozbiljne agencije preko kojih dolaze i gde su njihova prava poštovana, ali da postoji i nekoliko posredničkih agencija do čijih radnika sindikat ne može da dođe. 

"Radnik iz Nepala ili Bangladeša je platio nekom 7.000, 8.000 ili 10.000 dolara da bi došao ovde. Onda mi ne možemo da dođemo do tog radnika, on je u strahu jer ako bi prijavio svog poslodavca, to automatski znači da bi ostao bez posla", rekao je on i dodao da treba naći način da se ti ljudi ohrabre da nađu drugi posao i ostanu u Srbiji. 

Zato u sindikatu, dodaje on, razmišljaju o otvaranju četiri kancelarije, koordinaciona centra u većim gradovima u Srbiji, gde bi strani radnici mogli da da im se obrate.

"U ovom trenutku, u ovakvom odnosu snaga, mi teško dolazimo do njih. Tamo gde imamo sindikata, napravimo kontakte, ali tamo gde nemamo sindikata nema ni kontakata. Opet kažem, obično postoji jedan čovek zadužen za njih i oni komuniciraju sa njima. Postoji strah od komunikacije sa bilo kim drugim, pa i sa sindikatima", rekao je Todorović. 

Todorović je rekao da se u sindikatu pribojavaju da će strani radnici biti interesantniji jer je kod njih prosečna plata 100-200 dolara.

On je naveo da je sa jedne strane dobro da minimalna zarada bude viša, podsećajući da je prošle godine minimalac povećan dva puta. 

"Mi smo sad izjednačili plate sa srednjom stručnom spremom i osnovnom. Znači svako kvalifikovan neće želiti da radi minimalac, nego mu i na ovaj način država šalje poruku da slobodno mogu da odu preko i da je možda i čak i poželjno da odu preko, a da će doći neko ko će raditi za taj novac. I to je naš strah u sindikatu, koji generalno mislim da nije dobar ni za društvo, ali borićemo se da ne dođe do toga", zaključio je Todorović.