Od farmi do piste: Pozivi na zabranu industrije krzna u EU razbuktavaju debatu aktivista i mode

Dok Evropska unija razmatra da li uzgoj krzna pripada prošlosti, društvene mreže pune su objava na kojima poznate ličnosti nose upravo odeću od krzna. Džena Ortega, zvezda Netfliksove serije "Sreda", stigla je na premijeru u italijanskoj jakni od ovčijeg krzna vrednoj 15.500 dolara. Farel Vilijams nastupio je na dodeli Gremija umotan u dugu belu bundu. Tu su još i Rijana i ASAP Roki, Dženifer Lopez, Madona, Kim i Kloi Kardašijan, Džef Goldblum i Emili Livinston, Džordžina Rodrigez... Ako dovoljno dugo "skrolujete", krzno sve manje liči na industriju koja umire, a više na fenomen povratka.

U Briselu se, međutim, postavlja pitanje da li ova industrija uopšte treba da postoji. Evropska komisija je na korak od objavljivanja svog odgovora na peticiju građana koju je potpisalo više od 1,5 miliona ljudi, a koja zahteva zabranu uzgoja krzna širom EU — uzgoj nerca, lisica, rakunolikih pasa i činčila zbog krzna — i trgovinu proizvodima od krzna.

Nacrt dokumenta, koji je Politico imao priliku da vidi, sugeriše da će Brisel odbiti zabranu, predlažući umesto toga da sektor mora više da se potrudi kako bi poboljšao uslove životinja.

Odluka se očekuje još od kraja marta i još se čeka, a delimično je odložena zbog prigovora nekih država članica i unutar same Komisije.

Šta će u širokim crtama reći, poznato je već neko vreme - dovoljno jasno da grupe za zaštitu životinja već nazivaju odluku izdajom. Dovoljno jasno da je podneta formalna žalba evropskom ombudsmanu, tvrdeći da su razmatranja Komisije bila pod uticajem industrije koju je trebalo da nadgleda, piše Politico.

Iza scene

Za Majka Mozera, priča je u razmaku između društvenih mreža i same farme. Godinama je pomagao u upravljanju tom industrijom, prvo u Međunarodnoj federaciji za krzno (International Fur Federation), a zatim kao izvršni direktor Britanske asocijacije za trgovinu krznom (British Fur Trade Association). Zatim je, 2019. godine, dao ostavku i prešao na "drugu stranu". Sada radi kao konsultant za Humane World for Animals, organizaciju s kojom je nekada debatovao u britanskom parlamentu.

Ono što ga je promenilo nije bio argument. Bila je to poseta farmi.

"Prvi put kada sam otišao, bio sam zaista šokiran", rekao je. Mali žičani kavezi, gusto poređani. Životinje koje šetaju u krug, povlače se u strahu ili naglo jure napred. 

Prihvatio je posao verujući da bolja komunikacija može popraviti pogrešno shvaćenu industriju. Ono što je otkrio, rekao je Mozer, jeste industrija koja se nije promenila — ni u svojim praksama, ni u ekonomiji, ni u osnovnom modelu držanja vrsta sa širokim rasponom kretanja u malim prostorima. Na vrhuncu tržišta, oko 2014. godine, kada je cena norkinih krzna na aukciji dostizala 200 evra po komadu, proizvođači još uvek nisu reinvestirali u poboljšanja uslova životinja.

Jonathan NACKSTRAND / AFP / Profimedia

Samoj Komisiji naučni savetnici su već dali svoj sud. Pregled iz 2025. godine, koji je sprovela Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), utvrdio je da se štete po dobrobit životinja u uzgoju krzna — uključujući stres, zatvorenost i nemogućnost izvođenja osnovnih prirodnih ponašanja — ne mogu značajno popraviti unutar postojećeg sistema kaveza. Zadovoljavanje potreba ovih životinja, zaključila je EFSA, zahtevalo bi potpuno ukidanje ovog sistema.

Ovo otkriće postavlja u središte jedno neudobno pitanje za Komisiju: ako njihovi sopstveni eksperti kažu da model nije moguće popraviti, šta tačno treba da postignu novi standardi dobrobiti?

Iza farmi

Danas samo pet zemalja EU još uvek dozvoljava uzgoj krzna u značajnijem obimu. Jedna od njih Poljska, jedna od najvećih svetskih proizvođača, zabranila je uzgoj prošle godine, dajući farmerima osam godina da ga postupno obustave.

Mark Oten, izvršni direktor Međunarodne federacije za krzno (International Fur Federation), govorio je iz Istanbula između sastanaka sa trgovcima krznom kada je odgovarao na pitanje da li njegova industrija umire.

On je sugerisao da se pogledaju rezultati aukcija.

"Razgovarajte sa Fendijem. Razgovarajte sa Lui Vitonom. Razgovarajte sa Diorom. Svi koriste krzno, svi ga prodaju", rekao je.

Poput Mozera, Oten je došao u sektor sa strane — bivši poslanik Liberalnih demokrata, regrutovan nakon što je 2010. napustio Vestminster da pomogne modernizaciji industrije za koju je rekao da jedva da je znao da postoji.

JEAN-PIERRE MULLER / AFP / Profimedia

Ono što je zateklo ga je iznenadilo. Nije bila u pitanju mala zanatska delatnost, već složen globalni lanac snabdevanja, koji se proteže od farmi u Finskoj i Grčkoj, preko prerađivačkih radionica u Italiji, aukcijskih kuća u Helsinkiju, proizvođača u Hongkongu, pa sve do butika u Londonu, Parizu i Rimu.

Nakon kovida, Oten je rekao da su mlađi kupci privučeni vintidž krznom kroz razmišljanje o održivosti: prirodni materijali, dugovečnost, suprotnost "brzoj modi". 

Neke promene koje zagovornici kampanja predlažu, tvrdi, zvuče humano, ali to zapravo nisu — na primer, zamena mrežastih podova u kavezima slamnatim podom dovodi do toga da životinje leže u sopstvenom otpadu. Nauka, a ne izgled, treba da vodi poboljšanja. A alternativa evropskoj proizvodnji, upozorio je, nije manje krzna, već lošije krzno, sa farmi u Kini bez ekvivalentnih standarda.

"Strah je da bi se pojavio priliv proizvoda sa farmi lošeg kvaliteta", dodao je.

Dilema Brisela

Komesar za dobrobit životinja Oliver Varhelji nadgleda ovaj slučaj. Među zvaničnicima je poznat kao neko ko ima "ustavnu alergiju" na reč "zabrana" — za krzno, za kaveze, za transport živih životinja.

"Nikada ga nisam čuo da govori o zabrani bilo čega", rekao je jedan zvaničnik Komisije, koji je tražio anonimnost jer nije bio ovlašćen da javno govori, prenosi Politico.

Oni koji su pripremali odgovor unutar Komisije, prema rečima ljudi upoznatih sa diskusijama, naveli su da im nikada nije traženo da uopšte pripremaju zabranu. Instrukcija je od samog početka bila da se radi na postavljanju standarda.

Miltos Karakulakis je predsednik Fur Europe, glavnog lobističkog tela industrije u EU, i vodi farmu norki u planinama u Grčkoj, blizu albanske granice. Nakon tri dana radionica u Komisiji, osećao je da je njegova poruka primljena.

Karakulakis je došao spreman da ospori ono što je opisao kao decenije "lažnih vesti" — slike prljavštine i okrutnosti koje, kako je insistirao, pripadaju drugoj eri. Moderne farme koriste sisteme hranjenja sa bar kodovima. Životinje se nadgledaju. Protokoli dobrobiti su strogi.

Bio je spreman i sa podatkom koji voli da navodi: da većina ljudi koji potpisuju peticije protiv krzna nikada nisu kročili na farmu krzna.

U njegovom regionu, dodao je, uzgoj krzna podržava oko 7.000 radnih mesta, odnosno 60 odsto lokalne ekonomije — cifra koja je dramatično veća od sopstvene procene Komisije od 2.000 radnih mesta u celom sektoru EU. Da li ta razlika proizilazi iz različitih metodologija ili različitih interesa, u ovom trenutku zavisi od toga koga pitate.

Na saslušanju u Evropskom parlamentu prošlog meseca, sudar ta dva sveta bio je jasno vidljiv. Holandska poslanica Anja Hazekamp suočila se direktno sa Varheljijem nakon što je Politico izvestio da Komisija namerava da odbije zahtev peticije za zabranu.

"Osim činjenice da je to užasno postojanje i da većina njih umire užasnom smrću, već je vreme da zaista preuzmete odgovornost i zabranite ovu strašnu industriju. U suprotnom, ne zaslužujete titulu komesara za dobrobit životinja", rekla je poslanica Levice.

Varhelji je ostao neuzdrman.

"Ne znam zašto zaslužujem tako strastveno mišljenje", odgovorio je, "uključujući i krivicu i sramoćenje za nešto na čemu smo tek počeli da radimo".

Varhelji nije odgovorio na zahtev Politico za komentar. Konačan odgovor Komisije — koji će izložiti plan za standarde dobrobiti prilagođene pojedinačnim vrstama, uz nacrt zakonodavstva koji se očekuje do kraja 2027. — očekuje se u danima nakon praznika.