Cene kerozina skočile za 95 odsto: Da li Evropi preti masovno otkazivanje letova i skuplje karte?

Cene avionskog goriva porasle su za 95 odsto otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli vojne napade na Iran 28. februara. Skuplje karte, doplate za gorivo, smanjenje broja letova i ukidanje neprofitabilnih linija postaće nova normalnost, upozoravaju energetski analitičari.

Nedavna ograničenja vazdušnog saobraćaja na nekoliko italijanskih aerodroma, usled zabrinutosti zbog nestašice goriva povezane sa sukobom na Bliskom istoku, podižu uzbunu da bi se ovaj trend mogao proširiti i na druge aerodrome u Evropskoj uniji.

Rat je kulminirao efektivnim zatvaranjem Ormuskog moreuza, vitalne rute za trgovinu energentima kroz koju prolazi oko 20 odsto globalnog izvoza sirove nafte, što predstavlja ogroman pritisak na globalna energetska tržišta. Premda je postignuto dvodeneljno primirje i normalizacija saobraćaja u Ormuskom moreuzu, pitanje ostaje šta će biti nakon toga. Zatvaranje ovog moreuza do sada je već ozbiljno ograničilo snabdevanje, a kerozin – jedan od najpogođenijih rafinisanih proizvoda, suočava se sa pogoršanjem nestašica tokom aprila i maja, upozorila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Dok Azija već uveliko oseća posledice ovakvog skoka cena, uz nekoliko otkazanih letova zbog velike zavisnosti od uvoza sa Bliskog istoka, Evropa bi mogla biti sledeća. Skandinavska avio-kompanija SAS već je saopštila da će u aprilu otkazati najmanje 1.000 letova.

"Situacija je izazovna. Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza odnelo je preko 20 odsto uobičajenog globalnog pomorskog snabdevanja kerozinom", rekao je Džordž Šo, viši analitičar u obaveštajnoj kompaniji Kpler za Euronews. Najmanje 42 odsto ukupnog pomorskog uvoza u EU i Veliku Britaniju prolazilo je kroz ovaj moreuz, dodao je on.

Obezbeđivanje snabdevanja i domaća prerada

Pixabay

Međutim, analitičari kažu da će, ukoliko zemlje uspeju da obezbede snabdevanje, poremećaj verovatno biti manje ozbiljan u regionima sa većim domaćim kapacitetima za preradu nafte, poput Nemačke, Italije, Španije i Holandije.

Za Evropu je ključna briga koliko dobro zalihe i lanci snabdevanja mogu da izdrže u kratkoročnom i srednjoročnom periodu, budući da kontinent već funkcioniše na zalihama za hitne slučajeve nakon što je IEA 11. marta oslobodila 400 miliona barela nafte.

Poslednji tovari kerozina koji su prošli kroz Ormuski moreuz pre njegovog zatvaranja trebalo bi da stignu u evropske luke oko 10. aprila, prema podacima agencije Argus Media. Nakon toga, ukoliko se ova energetska tačka ne otvori ili se ne obezbede adekvatne alternativne rute, dolazne količine mogle bi značajno opasti. Iako ovo ne podrazumeva nužno trenutni prekid snabdevanja, analitičari ističu da to signalizira početak perioda u kojem bi fizička dostupnost kerozina mogla postati sve neizvesnija.

Odgovor avio-kompanija na skok cena

profimedia

Šo sugeriše da bi maj mogao biti "izazovniji", što će se verovatno prevesti u veće cene karata, doplate za gorivo i smanjenje kapaciteta. Procene zasnovane na podacima Evrostata pokazuju da bi dostupne komercijalne zalihe kerozina mogle pokriti tri meseca u Velikoj Britaniji, do sedam u Italiji i Nemačkoj, i osam u Francuskoj i Irskoj. Ipak, ove brojke ne uzimaju u potpunosti u obzir promene u potražnji ili logistička uska grla.

Anita Mendirata, specijalna savetnica generalnog sekretara UN za turizam i stručnjakinja za avijaciju, ističe da se kerozin ne može skladištiti u velikim količinama na aerodromima, jer se sistem oslanja na kontinuirane isporuke kroz rafinerije i cevovode. "To znači da čak i kratki prekidi mogu veoma brzo stvoriti operativne probleme, posebno na velikim čvorištima", rekla je ona.

U međuvremenu, mesečni izvoz američkog kerozina u Evropu dostigao je u martu najviši nivo, ali te količine i dalje ostaju daleko ispod evropskih potreba, naglašavajući spor tempo kojim američki izvoz može pomoći u rešavanju ovog deficita.

EU apeluje na dijalog država članica

Upitani o trenutno dostupnim zalihama kerozina u zemljama EU, iz Evropske komisije podsećaju da o zalihama za hitne slučajeve odlučuju same države članice, te da izvršna vlast EU trenutno nema potpune informacije o zalihama po svakoj zemlji.

"Na korak smo do dobijanja celovite slike o tome gde se države članice trenutno nalaze. O tome će se raspravljati na sledećoj grupi za koordinaciju nafte", rekla je portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen.

Pre razmatranja bilo kakvih zajedničkih mera solidarnosti za obezbeđivanje snabdevanja kerozinom, prvi korak je direktan dijalog sa državama članicama kako bi se utvrdilo tačno stanje, nakon čega će se, na osnovu povratnih informacija, donositi dalje odluke, dodala je Itkonen.