Zajednica srpskih opština ponovo u fokusu: Da li Brisel menja pristup dijalogu Beograda i Prištine?

Najava da bi Evropska unija mogla kroz dijalog da potraži, kako su naveli, praktična rešenja za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), otvorila je pitanje novog pristupa Brisela tom procesu. To je pomenuo i bivši ambasador Evropske unije u Prištini, Aivo Orav, u oproštenom intervjuu za srpske medije i naglasio da se sa formiranjem ZSO ne može beskonačno čekati. Na temu zajednice srpskih opština za Euronews Srbija govorili su predsednica skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, Danijela Nikolić i programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Aleksandar Rapajić.

Danijela Nikolić je istakla da, kolika je odgovornost Prištine što do sada nemamo formiranu Zajednicu srpskih opština, tolika je i odgovornost onih koji posreduju u dijalogu.

"Kako sam ja shvatila Priština hoće da izbegne nekakve formalne blokade, a to je da se nacrt statuta ne da Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, da se možda fazno uključe, obrazovanje, zdravstvo, pitanje samog lokala i tako dalje. Znači, jednostavno da deo po deo uđe u nešto što se zove Zajednica srpskih opština, kako to oni gledaju, i da se nekako kroz same institucije da ona nema tu neku institucionalnu težinu, kako bih rekla. U suštini, to tako generalno ne može. Mi znamo koje su obaveze", rekla je ona.

Istakla je da je ZSO deo Briselskog sporazuma.

"Ona je deo jednog sporazuma koji se zove Briselski sporazum i ona ima tačno utvrđene svoje nadležnosti. Zato je ona suigeneris, zato je ona posebna. Zato ona nije ponikla iz Aktisarijevog plana, pa sad kao mi nešto kačimo na nju. Ona je potpuna i samostalna i kao takva ona treba da ima svoje nadležnosti i svoju težinu i izvršna ovlašćenja", objasnila je ona.

Dodala je da je Zajednica srpskih opština ono što Aljbin Kurti sve vreme izbegava.

Euronews Srbija

"On beži od Zajednice srpskih opština. Kada god ima problem sa Evropskom unijom, on kaže: 'Da, mi tražimo ZSO, ali kakvu?'. On traži upravo onu, i sad se vraćam na ovaj Ahtisarijev plan gde se kaže 'daje se nekakva zajednica manjinskim zajednicama koje mogu da reše svoje probleme kroz tu zajednicu.' Ali to je MVO. To nije ono što se 19. aprila potpisalo u Briselu 2013. godine i to nije ono što čini sva izvršna ovlašćenja koja ona ima. Opet ponavljam, zato je ona suigeneris, zato je ona posebna", istakla je Danijela Nikolić.

Osvrnula se i na to kako bi ZSO trebalo da izgleda.

"Zajednica srpskih opština bi trebalo da ima svog predsednika, da ima svoju skupštinu, to je 10 opština sa našom većinom dole i tako dalje, i da ima izvršna ovlašćenja. Pod tom zajednicom bi obrazovanje i zdravstvo bilo deo te Zajednice srpskih opština i jasno je definisano u nacrtu statuta da naše institucije potpadaju pod budžet Republike Srbije i imaju nesmetano finansiranje", rekla je Nikolić.

Ona je objasnila da nikada do sada u Briselu nije bilo govora o tome da se zdravstvo i prosveta finansiraju iz budžeta lažne države Kosovo.

"Mi smo videli svo ovo vreme da Aljbin Kurti, odnosno Priština, kad god im nešto, odgovara ili ne odgovara, oni kažu da je ZSO kao Republika Srpska i da to ne može tako i da ona mora da bude deo kosovskih institucija. Još jednom ponavljam, nikada do sad nije bilo reči u okviru dijaloga da se prosveta i zdravstvo finansiraju iz budžeta tog takozvanog Kosova", rekla je ona.

Istakla je da je veoma bitno da se o Zajednici srpskih opština govori ponovo u Briselu i da je vraćena za sto u punom kapacitetu.

"Ovde je suština da se napravi neka vrsta funkcionalnosti nečeg što se zove Zajednica srpskih opština, kako oni gledaju. Opet kažem, ne u punom kapacitetu, i da se izbegnu politički sukobi. Nije samo Aljbin Kurti kriv zbog ZSO. Ne vlada on na Kosovu 13 godina. Nije bilo ni spremnosti ni političke volje u prethodnom periodu", objasnila je.

Euronews Srbija

Dodala je da Beogradu odgovara Zajednica srpskih opština, ali da moraju da se ponude rešenja.

Takođe, ističe da ne treba žuriti sa nekim izjavama već da treba sagledati da se vidi kakav je model.

Na konstatacije o ukidanju platnog prometa od strane prištinskih institucija, Nikolić ističe da o tome nikada nije bilo reč u dijalogu.

"Nacrt statuta Zajednice srpskih opština je pisao moj pravni tim. Nikada nije bilo reči o tome da se platni promet ukine. Nikada nije bilo reči da se dinar ukine. Ono što je Aljbin Kurti pokušao i ono što je uradio jeste da ukine dinar, ukine platni promet ne zbog ZSO koju de facto neće, nego zato što želi da zaokruži svoju suverenost. Njemu Zajednica srpskih opština smeta. I kada sam rekla da je on vidi kao Republiku Srpsku, da, on je čak i to rekao u Briselu", objasnila je i dodala:

"Suština je da Kurti hoće da završi posao, da otera to Srba što ima na prostoru Kosova i Metohije, da nametne druge teme dijaloga upravo da ne bi slomio zube na Zajednici srpskih opština. Jer svaka vlada u Prištini, naredna, koja god bude bila, da l' to bio Kurti, da l' to bio bilo ko iz Prištine, slomiće zube na zajednici srpskih opština."

Nikolić je rekla da postoji volja oko formiranja ZSO i da je potrebno pričati i o modelu kako će se to sprovesti.

"Kurti išao kod Makrona da prosi"

Još jednom je ponovila da Beograd traži da ZSO bude sprovedena u punom kapacitetu sa svim izvršnim ovlašćenjima.

Komentarišući razgovor predsednika Francuske Emanuela Makrona i Aljbina Kurtija, istakla je da je francuski lider jedan od najmoćnijih trenutno u Evropi i da je zato Kurti išao kod njega, ali da je loše prošao.

"Zato je on išao da prosi i traži pomoć za bilo koji način, kao što je sada bilo da traži da KBS dođe na sever i tako dalje, da se zameni sa Kforom i da on garantuje bezbednost. On na jedan perfidan način, u stvari, hoće da zaokruži svoju suverenost i da on izbaci, na kraju krajeva, Beograd iz dijaloga, ali to neće moći. To ni Makron nije dozvolio. Sve dok je Beograd u dijalogu oni nikada neće biti ni država niti samostalni", istakla je.

Zaključila je da ono što sve vreme naši glavni pregovarači govore jeste da jesmo za dijalog i da jesmo da se sedne i razgovara.

Dodala je da to zavisi i od Prištine i da je za dijalog potrebno dvoje.

Programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, Aleksandar Rapajić izneo je svoje viđenje toga što je Evropska unija pokrenula pitanje formiranja Zajednice srpskih opština.

"Mislim da se Evropskoj uniji žuri, ali Evropskoj uniji se ne žuri da reši problem srpske zajednice na Kosovu ili da poboljša život srpske zajednice na Kosovu. Evropskoj uniji se žuri da reši odnose Beograda i Prištine da bi uvela Prištinu u procese evropskih integracija i da generalno ceo zapadni Balkan malo više približi Evropskoj uniji. Ideja Evropske unije nije da da treba da reši problem srpske zajednice, već samo jedna birokratska pobeda", izneo je svoje mišljenje Rapajić.

Euronews Srbija

"Kurti ne želi da se formira Vlada"

Objasnio je da, sa druge strane, Aljbin Kurti i njegova vlada nemaju nikakvu želju da krenu u proces formiranja Zajednice srpskih opština. 

"To je glavna politika Aljbina Kurtija još od početka, kad je bio u opoziciji, da on ne želi nikakvu zajednicu niti nikakav specijalni status za Srbe. Čak naprotiv, želi da što više pogorša situaciju i život srpske zajednice na Kosovu. Po meni, mislim da je to glavni razlog što mi nemamo već skoro dve godine vladu u Prištini i zbog čega Aljbin Kurti koristi tu tehničku poziciju gde on praktično vlada, koristi budžet. A sa druge strane, svim strancima koji traže neki ustupak od njega, on ima taj izlaz da kaže da je u tehničkom mandatu, da on ne može da donosi velike odluke i da mora da se sačeka da se formira neka stabilna vlada. A u suštini, upravo Aljbin Kurti ne želi da formira vladu jer zna da će onda pritisak biti samo pojačan", objasnio je Rapajić.

Dodao je da je pritisak na srpsku zajednicu veliki u poslednje četiri godine.

"Ono što se dešava zadnjih, evo, već četiri godine, pa i jače, mi imamo veliki pritisak na srpsku zajednicu. Stvari koje su trebale da se reše kroz Zajednicu srpskih opština, nažalost, se rešavaju unilateralnim odlukama Prištine, totalno suprotno od onoga što je predviđeno da bude Zajednicom srpskih opština. Tako da smo imali upade u privremene institucije, imali smo ukidanje platnog prometa, ukidanje trgovine sa Srbijom, sprečavanje trgovine sa Srbijom. Sve suprotno evropskim vrednostima", rekao je on.

Rapajić je istakao da je ideja EU da predlog o formiranju ZSO odmah bude predat Ustavnom sudu, da kasnije neko ne bi mogao sam proces da stopira.

"Moramo reći da je jedan od uslova Evropske unije da se nacrt zajednice srpskih opština koji je predložila Evropska unija, koji je malo izmenjeni nacrt koji je predložila i srpska strana preda Ustavnom sudu. Ideja je da se u startu taj nacrt preda Ustavnom sudu, da kasnije ne bi došli u situaciju da negde pred kraj procesa neko kaže 'hajde da vidimo da li je ovo ustavno' i da se opet sve stopira. Znači, ideja Evropske unije je da taj nacrt odmah u startu ide na Ustavni sud na ocenu, da bi se sprečila ta kasnija blokada", rekao je on.

Rapajić je objasnio da je vlada tzv. Kosova, odnosno Aljbina Kurtija pokazala jednu bitnu stvar, a to je da je Zajednica srpskih opština neophodna.

"Zajednica srpskih opština treba da služi baš to, da zaštiti srpsku zajednicu, da se ne dešava ovo što trenutno vlada Aljbina Kurtija radi srpskoj zajednici, a to je jedan institucionalni pritisak, pritisak kroz navodno sprovođenje zakona, pritisak kroz neke administrativne mere. Cilj ZSO je baš to, da zaštiti srpsku zajednicu od jednog nelegalnog pritiska koji bi dolazio iz centralne vlasti u Prištini", rekao je  Rapajić.

Zaključio je da da se iskreno nada da je sastanak Aljbina Kurtija sa Makronom pokrenuo pitanje formiranja zajednice srpskih opština, ali da nije optimista zbog Evropske unije.

"Mislim da smo videli u prethodnom periodu da Evropska unija navodno vrši neki pritisak na Prištinu, a taj pritisak realno i nije pritisak. Mi smo imali uvođenje sankcija Evropske unije Prištini, ali te sankcije niti su funkcionisale niti su predstavljale neki veliki problem za Prištinu", zaključio je on.

Kompletan razgovor sa Danijelom Nikolić i Aleksandrom Rapajićem na ovu temu pogledajte u snimku na vrhu teksta