Primirja na iskušenju: Bliski istok trenutno miruje, jedna varnica dovoljna da zapali bure baruta

I u Libanu i u Gazi, glavnim ratnim žarištima poslednjih godina, sada su dogovorena primirja koja zvanično i dalje važe: u Libanu još od novembra 2024. godine, a u Gazi od oktobra. Ako se ova primirja povežu i sa zvaničnim krajem sirijskog građanskog rata, koji je nastupio padom Bašara al Asada prošlog decembra, moglo bi se razumno pretpostaviti da istočno Sredozemlje polako ulazi u novu fazu, ostavljajući za sobom borbe iz bliske prošlosti.

Nije slučajno što se Bela kuća poziva na sva ova primirja kada pokušava da predstavi Donalda Trampa kao "velikog mirotvorca", sa aludiranjem na sledeću Nobelovu nagradu za mir, dok se američki predsednik priprema da dočeka prelaznog predsednika Sirije Ahmeda al Šaru sledećeg ponedeljka, 10. novembra u Beloj kući.

Međutim, u praksi i uprkos bilo kakvom prekidu vatre, sukobi na mnogim do nedavno zaraćenim frontovima nastavljaju se tempom koji je sve samo ne zanemarljiv, čineći primirja krhkim, sadašnjost veoma zapaljivom, a budućnost neizvesnom, prenosi Kathimerini.

Primirja da, ali…

"Izrael nastavlja da skoro svakodnevno sprovodi vazdušne napade na položaje Hezbolaha u Libanu [...] Poslednjih nedelja, zapravo je pojačao svoje napade", piše Beatris Farhat na sajtu Al-Monitor.

Zaista, u poslednjih nekoliko meseci, Izrael redovno gađa položaje Hezbolaha, optužujući ih da se naoružavaju i reorganizuju, kršeći pritom primirje iz 2024. godine.

Izrael se prikazuje spremnim da preduzme nove "žestoke udare protiv Hezbolaha u Libanu [...] pojačavajući napade", piše Ben Kaspit, pozivajući se na izraelske vojne i diplomatske izvore.

"Pitanje nije 'ako', već 'kada'", dodaje izraelski analitičar, takođe na stranicama Al-Monitora.

Štaviše, prema izvorima na koje se Kaspit poziva, Trampova administracija u Vašingtonu upoznata je sa planovima Izraelaca i ako uslede novi "teški" izraelski napadi na Hezbolah u Libanu u narednom periodu, oni će biti izvršeni u koordinaciji sa američkom stranom.

Izraelski list Haaretz potvrđuje: "Zvaničnici izraelskih oružanih snaga upozoravaju da Hezbolah obnavlja svoje naoružanje. Navode da Izrael može da proširi svoje napade", piše.

Tanjug AP/Hassan Ammar

Nimalo slučajno što je, samo pre nekoliko dana, američki ambasador u Ankari i specijalni izaslanik SAD za Siriju Tom Barak, nazvao Liban "neuspešnom državom" i bejrutsku vladu "paralizovanom".

Prema agenciji Associated Press, uprkos udarima koje je pretrpeo u poslednje dve godine, Hezbolah i dalje ima oko 40.000 boraca i arsenal od 15.000 do 20.000 raketa i projektila.

Tom Barak, sa svoje strane, tvrdi da Hezbolah svojim borcima isplaćuje 2.200 dolara mesečno, dok vojnici nacionalnih Libijskih oružanih snaga (LAF), zvaničnih libанskih snaga koje bi, navodno, trebalo da razoružaju Hezbolah, zarađuju samo 275 dolara mesečno i imaju lošije naoružanje.

Oružje iz Irana, preko Iraka i Sirije

Izraelski izvori optužuju da je Hezbolah uspeo da ponovo uspostavi delove svog lanca snabdevanja koji su privremeno bili prekinuti, što mu omogućava da nabavlja oružje i municiju iz Irana preko Iraka i Sirije, koristeći činjenicu da nova uprava u Damasku još uvek ne kontroliše ukupnu teritoriju Sirije.

TanjugAP/Osamah Abdulrahman

Al Šarine snage ne kontrolišu celokupnu zemlju, već samo njen deo. Kao dokaz tome, indikativno je na primer, da tokom parlamentarnih izbora održanih u Siriji prošlog oktobra - prvih u postasadovskom periodu, nisu postavljene biračke kutije ni u područjima Kurda na severoistoku, niti u područjima Druza na jugu.

Ključna pitanja

Ako je međutim nešto takvo tačno bar u izvesnoj meri, ako Liban zaista "nije uspeo" kao država i ako je njegova vlada "paralizovana", onda se nameću neka nova, vrlo praktična pitanja:

• Da li "paralizovana" ili "neuspešna" vlada može da nametne de facto teško ostvarive uslove jednog trnovitog primirja kao što je ono postignuto prošle godine (uslove poput razoružanja Hezbolaha i premeštanja njegovih boraca severno od reke Litani)?

• Ako libanska vlada više ne može da preuzme takav zadatak, ko bi drugi ili koji drugi mogli da preduzmu takvu akciju?

Sa svoje strane, vlada Libana pod Džozefom Aunom čini se da od SAD traži više vremena, do sredine 2026. godine, kako bi ispunila obaveze u vezi sa Hezbolahom i njegovom budućnošću iz sporazuma o primirju iz 2024. godine.

profimedia

Međutim, izraelska strana ne izgleda spremno da pruži odloženi rok, niti prostor za reorganizaciju, "neprijatelju" koga je značajno oslabio u periodu od 2023. do 2024, posebno imajući u vidu da Hezbolah i dalje poručuje da nastavlja borbu protiv Izraelaca.

U očima Izraelaca, Hezbolah i Liban ne mogu se u potpunosti odvojiti od drugih velikih - takođe otvorenih frontova Gaze sa jedne strane i Sirije sa druge, dva fronta koja takođe idu ka novom ratnom rasplamsavanju.

"Prošle nedelje, Izrael je pokrenuo vazdušne napade koji su rezultirali smrću više od 100 ljudi u Gazi, nakon napada Hamasa na izraelske trupe u Rafi", piše Ezgi Akin u Al-Monitoru, usmeravajući pogled ne na Liban, već na drugi veliki front - Gazu.

"Očaj u Gazi: Izrael blokira distribuciju humanitarne pomoći i ubija Palestince, uprkos primirju", sa svoje strane optužuje mreža Al Jazeera (koja zastupa interes Katara).

Faktori zabrinutosti

Posebno u vezi sa Gazom i posleratnom budućnošću, Izraelci se čini da su zabrinuti uglavnom zbog tri elementa, među mnogima drugima:

• potpuno razoružanje Hamasa (koje je u toku iako se izričito pominje u Trampovom planu),

• uloga Turske (koja tvrdi da ima prisustvo, ne samo poslovne/diplomatske/humanitarne, već čak i vojnog karaktera u palestinskoj enklavi na obali),

• i stav administracije Trampa (koja ne isključuje da će na izraelsko rukovodstvo vršiti pritisak koji im neće biti po volji).

Izraelci se na primer, u vezi sa SAD-om i njihovom ulogom, čini da su uznemireni zbog - pod američkim rukovodstvom, koordinacionog centra za Gazu (CMCC) koji su Amerikanci postavili na jugu Izraela, šaljući tamo čak oko 200 pripadnika američkih oružanih snaga. Izraelski zvaničnici značajno napominju da je ovo prvi put da se štab pod stranom upravom, u koji su uključene misije iz drugih zemalja, uspostavlja unutar izraelskih granica.

Tanjug AP/Alexander Zemlianichenko, Pool

Međutim, slične zabrinutosti, na primer u vezi sa sve većim uticajem Turske - čije je rukovodstvo otvoreno podržalo Hamas, Izraelci ispoljavaju i u Siriji, sa fokusom pre svega na južnu Siriju: Golansku visoravan, područja Druza (Suajda) i teritorije (Tijas/Homs) koje su Izraelci bombardovali prošlog proleća kada se saznalo da Turci nameravaju da tamo prebace svoja sopstveno naoružanje.

Američki ambasador u Turskoj jasno je izjavio da bi želeo da Turska i Izrael "pomire" razvijajući mrežu saradnje "od Kaspijskog mora do Mediterana". Međutim, ova njegova izjava izazvala je besnu reakciju Erdoganovog ultra-nacionalističkog partnera, Devleta Bahčelija.

Tri fronta razoružavanja

U samom središtu predstojeće bliskoistočne eksplozije nalaze se sada, u suštini, tri razoružanja:

• Hamasa u Gazi (koje zahtevaju Izrael i SAD),

• Hezbolaha u Libanu (što zahtevaju Izrael i SAD)

• i Sirijskih demokratskih snaga (SDF) pod kurdskim rukovodstvom na severu Sirije (što zahteva Turska).

Hamas i Liban pokazali su se u praksi vrlo teškim terenima, kao što je bilo i očekivano. Ipak, čak i u Siriji, oko koje su se pojavila velika očekivanja nakon Asadovog odlaska, tenzije sada opasno rastu, s Kurdima koji upozoravaju da se pripremaju čak i za rat (s snagama Damaska i Turaka), uprkos nedavnoj najavi samorasformiranja Radničke partije Kurdistana-PKK i sporazumu koji su zaključili Ahmed al Šara u ime Damaska i Mazlum Abdi u ime Kurda (SDF/YPG/YPJ) u sirijskoj prestonici prošlog marta.

Podseća se da bi, na osnovu sporazuma iz prošlog marta, Sirijske demokratske snage pod kurdskim rukovodstvom (koje podržavaju Amerikanci, ali Turci vide kao ogranak PKK), trebalo da se integrišu u nove sirijske nacionalne oružane snage, koje su međutim pod turskim uticajem. Međutim, osam meseci kasnije, i dok se bliži decembarski rok koji je postavljen kao prekretnica da bi se videli opipljivi rezultati, taj sporazum još uvek nije napravio nikakav napredak prema njegovom sprovođenju. Naprotiv, čini se da se razdaljina koja deli dve strane u međuvremenu povećala.

Credit: Shwan MOHAMMED / AFP / Profimedia

Novinarka Aberin Zaman, koja održava kontakte sa rukovodstvom Kurda u Siriji, piše o tome: "Dve strane nastavljaju da optužuju jedna drugu za nedostatak napretka. Zvaničnici prelazne sirijske vlade optužuju Kurde za 'maksimalizam', rekavši da su nasilni incidenti u Suvajdi i Izraelova intervencija u korist Druza pojačali njihovo samopouzdanje, što je dovelo do toga da oni (Kurdi) počnu da traže više. Kurdi, sa druge strane, tvrde da nova vlada u Damasku nikada nije bila iskrena i da ona čeka da stavi čitavu zemlju pod potpunu kontrolu pre nego što ih napadne".

"Međutim, što duže dve strane ne postignu konačni sporazum, to je veća opasnost da će njihove tekuće borbe dovesti do novog velikog sukoba", dodaje Zaman.