Ozbiljne posledice rata na Bliskom istoku: Ni stari nisu završeni, a već se naziru mogući novi sukobi
Komentari
09/05/2026
-09:36
Ratovi koji su pokrenuti od strane Amerike i Izraela prema Iranu u toku 2025. i 2026. godine mogu da ostave ozbiljne posledice na razvoj daljih odnosa na Bliskom istoku i znatno doprinesu daljoj konfrontaciji. Ona se vrlo lako može pretvoriti u nova rivalstva i sukobe u narednim godinama između više državnih i nedržavnih aktera u regionu Bliskog istoka i Istočnog Mediterana.
Iako tek pretpostavke deluju suviše daleko, obzirom da ni ovaj rat nije završen, jer se očekuje postizanje sporazuma između Teherana i Vašingtona, one se ne smeju ni malo zanemariti.
Jača rivalstvo Izraela i Turske
Pad režima Bašara el Asada početkom decembra 2024. godine, nakon čega su na vlasti došle snage pokreta Hajat Tahrir el Šam na čelu sa Ahmedom El Šarom, označio je jačanje turskog uticaja u Siriji.
Ankara je brzo sklopila sporazume sa novom vladom u Damasku o korišćenju tri vazduhoplovne baze u Siriji, pored drugih dogovora od strateškoj saradnji koji su postignuti istovremeno. Kao reakcija na ovu politiku, već u toku decembra 2025. godine je došlo do formiranja saveza između Grčke, Kipra i Izraela kako bi se obuzdala turska pretnja širem regionu Bliskog istoka i Istočnog Mediterana.
Ova konfrontacija može da ima vrlo negativne posledice na budućnost odnosa na Balkanu u slučaju povećane eskalacije u narednim godinama. Turska u tom regionu ima široku mrežu saveznika, a u skorije vreme je slično i sa Izraelom, koji, između ostalog, i iz tog razloga pokazuje sve veće interesovanje za ovaj deo sveta.
profimedia
U tom kontekstu treba posmatrati i odluku vlade Izraela sa početka maja da odobri nabavku dve nove eskadrile od 50 lovaca F-35 i 25 aviona F-15 od strane SAD. Lovci sigurno nisu namenjeni samo radi upotrebe za neki novi sukob sa Iranom, već i da bi se održao primat u borbenim avionima u odnosu na Tursku.
Kako je to naveo jedan zvaničnik iz ministarstva odbrane Izraela, cilj akcije je "obezbeđivanje vojne nadmoći Izraela u narednoj deceniji", kroz ostvarenje plana "Štit Izraela" vrednog neverovatnih 120 milijardi dolara.
Povezane vesti
Naime, Turska je u toku 2024. i 2025. godine pokazala intenciju da kupi nove avione Jurofajter Tajfun i F-16, ali za sada ima manjak lovačkih aviona u odnosu na IDF (oko 250 lovaca prema 350 izraelskih). Iz svih ovih razloga ne treba da čudi predstavljanje prve interkontinentalne turske rakete "Jildirimhan" dometa 6000 kilometara na Sajmu naoružanja u Istanbulu održanom 5 maja.
Tom prilikom je turski ministar odbrane rekao da "niko ne sumnja da ćemo ako bude potrebno, bez oklevanja upotrebiti nju", što je deo strateške komunikacije ne samo prema Izraelu, nego i prema SAD.
Pozicija Saudijske Arabije
Iako je delovalo u toku 2022. i 2023. godine da će doći do normalizacije odnosa Rijada i Tel Aviva i potpisivanja Avramovih sporazuma, napad Hamasa na Izrael je odložio to pitanje, a deluje sasvim izvesno da je poslednji rat sa Iranom njegovo potpisivanje stavio ad acta.
Dok je Izrael ratovao sa Hamasom i drugim iranskim proksi elementima u regionu, Rijad je dozvoljavao transport ratnog materijala preko svoje teritorije, ali sada se situacija promenila.
Svetski mediji sve više pišu o netrpeljivosti koja se rodila kod zvaničnika Saudijske Arabije prema Izraelu zbog posledica rata sa Iranom, kao i zbog saradnje koju Tel Aviv ima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
profimedia
Kada je Abu Dabi odlučio da napusti OPEK početkom maja, to je izazvalo ogromno negodovanje u saudijskih zvaničnika jer će imati veoma negativne posledice na njihov izvoz nafte, kontrolu cena i stabilizaciju tržišta ovog energenta. Razmere rata veoma negativno su se reflektovale na Saudijsku Arabiju i u vojnom pogledu jer su pokazale ranjivost američke odbrane od iranskih raketa.
Zato ne treba da čudi što je saudijska vlada zabranila korišćenje svog vazdušnog prostora američkim avionima u tzv. operaciji "Slobode" koja je trebala da se vrši u Ormuskom moreuzu, što je navelo američkog predsednika Trampa da je obustavi. Jednostavno Rijad želi dalju eskalaciju konflikta jer on ima sve pogubnije efekte na njihovu zemlju.
Povezane vesti
Važna uloga Ujedinjenih Arapskih Emirata
Pozicija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) je vrlo specifična. Emirati su u poslednjih nekoliko godina blizak saveznik Izraela, toliko da se u svetskoj javnosti sve više govori da će ustupiti svoju teritoriju za vojnu bazu koju Izrael želi da formira na jugu ove zemlje blizu granice sa Saudijskom Arabijom.
Vrlo verovatno UAE pomaže diplomatski Tel Avivu da sprovede plan formiranja baze u Somalilendu u luci Berbera, gde oni i sami drže vojno uporište, u blizini Bab El Mandeba i "preko puta" Huta u Jemenu. UAE su takođe veliki regionalni suparnik Saudijske Arabije u Jemenu.
Tanjug/AP/Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin
Tamo su snage separatističkog Južnog prelaznog saveta podržanog od Abu Dabija uspele početkom godine da potuku vladine snage, koje je finansirao Rijad. Na taj način bi se stvorila situacija da se ugroze Huti i iz pravca Afrike, kao i iz unutrašnjosti jemenske teritorije.
Povezane vesti
Ono što može da zabrine zvanični Abu Dabi jesu signali da bi emirati poput Šardže (treći po veličini grad u zemlji) i ostali emirati zemlje na severu mogli da pođu putem nezavisnosti.
Veze glavnog grada sa ovim delovima su sve slabije i u političkom i u ekonomskom smislu, a dinastija Al-Kasimi u Šardži, održava vojne i političke veze sa Teheranom i Ankarom, glavnim protivnicima Izraela u regionu.
Ovakvo regionalno delovanje UAE moglo i svrstavanje uz Tel Aviv moglo bi da bude ozbiljan motiv i Saudijskoj Arabiji da i ona potpomogne separatističke težnje unutar UAE u budućnosti.
Komentari (0)