Dosadašnji pregovori SAD i Irana su bili neuspešni: Šta ih je kočilo i kako su tekli?
Komentari
08/05/2026
-10:20
Nepostojanje direktnih diplomatskih veza svakako otežava brzinu sklapanja mira između Teherana i Vašingtona, te u takvoj situaciji važnu ulogu imaju posrednički kanali poput Pakistana. Uz to, ova činjenica sve više daje na važnosti i drugim načinima komunikacije kao što su društvene mreže i pojedine novinske agencije bliske vladajućim krugovima u Iranu i SAD, koje očigledno služe da prenesu poruku suprotnoj strani.
Tako su listovi poput Tansima i Farsa, bliski Islamskoj Revolucionarnoj gardi, postali važan element u diplomatskoj komunikaciji jer su poslužili tome da se na nezvanični način pošalje poruka o određenom pitanju i prenesu stavovi iranske države o konkretnom zahtevu američke administracije, bez konsultacije sa posrednim zemljama.
Sličnu ulogu u sukobu imali su i američki listovi samo što je poruka putovala u suprotnom smeru. To se naročito dobro uočava kada se analizira trenutak kada se objavljuju određene vesti o zahtevima druge strane i prenose izjave zvaničnika o "delikatnim pitanjima".
Tako je list Fars preneo iranski kontra predlog od 14 tačaka koji je bio odgovor na američki nacrt sporazuma od devet tačaka koji je prethodno dostavljen Teheranu. Iranska vlada je posrednim putem, odnosno preko ovog lista, predstavila detalje toga dokumenta.
On je predlagao da će biti ukinuta blokada SAD a njene snage povučene iz iranskih voda, uspostavljen novi režim plovidbe Ormuzom, postignut dogovor o miru u širem regionu Bliskog istoka i započet proces uklanjanja mina.
Kako je to prenela Al Jazeera, Iran International i drugi mediji, reč je o predlogu da se rat reši sporazumom o deeskalaciji u tri faze. U prvoj bi se rešila već navedena pitanja (ukidanje blokade, otvaranje moreuza i prekid neprijateljstava u regionu) dok bi se kasnije prešlo na pregovore o nuklearnom programu (druga faza) i kasnije o pitanjima regionalne bezbednosti (buduća bezbednosna arhitektura zalivskih zemalja i povlačenje SAD).
Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia
Međutim, sve je izglednije da je reč o lažnim vestima, te da je reč o predlogu za rešenje rata koji je iznet još u toku aprila.
Povezane vesti
U međuvremenu, dok se čekao odgovor, američka administracija na čelu sa Trampom je 4. maja pokušala da pokrene operaciju "Projekat Sloboda" kako bi obezbedila plovidbu moreuzom koristeći teritorijalne vode uz teritoriju Omana na južnoj strani Ormuza. Zbog toga je Iran ubrzo uveo novi način blokade koji sprečava plovidbu od planinskog venca Mubarak (Iran) do grada Fudžeire u Omanskom moru, kao i od ostrva Kešm do teritorije Ujedinjenih Arapskih Emirata kod grada Um Al Kuvaina u Persijskom zalivu.
Da bi se izvršio dodatni pritisak i izvršila potpuna blokada izvoza nafte od strane zalivskih država, iranska vojska je istog dana gađala balističkim i krstarećim raketama grad Fudžeiru gde se završava naftovod koji zaobilazi Ormuz i omogućava da se naftni derivati transportuju direktno u Indijski okean.
Međutim, Trampov plan je ubrzo prekinut kada je Saudijska Arabija izjavila da neće dozvoliti korišćenje svog vazdušnog prostora za akciju, što je rezultiralo obustavljanjem američke akcije samo dva dana nakon njenog početka. Ali se onda prešlo na inicijativu koju su zajedno iznele zalivske zemlje (UAE, Saudijska Arabija, Bahrein, Katar i Kuvajt) i SAD da se u Savetu bezbednosti UN donese rezolucija o otvaranju moreuza i odobri eventualna upotreba sile.
Državni sekretar Marko Rubio je pozvao Kinu i Rusiju da ne ulažu veto kao što su to učinile sa prošlim predlogom ovakve rezolucije, i istakao da ako "Ujedinjene nacije ne mogu da donesu ovu odluku, koja je njihova svrha onda?".
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Rok koji je američka administracija dala Iranu za odgovor na poslednji predlog jeste nedelju dana, što znači da on ističe 9. maja. Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ibrahim Bagei je izjavio da njegova vlada još uvek nije došla do konačnog rešenja već usmerava svoje napore ka formulisanju kratkoročnog memoranduma koji bi doneo kraj rata. Nakon toga bi se krenulo u pregovore o sveobuhvatnom sporazumu i nuklearnim pitanjima.
Slične informacije prenosi i američki list Aksios, da bi potpisivanje sporazuma (memoranduma) od 14 tačaka bilo osnova za dalje i detaljnije nuklearne pregovore. Te vesti upravo potvrđuju tezu (iako je ona demantovana kao lažna) da je reč o pokušaju dveju diplomatija da se dogovor postigne u fazama, odnosno da se reše lakši problemi iz prve faze (otvaranje moreuza, uklanjanje blokade, prekid neprijateljstava).
Nedugo nakon objave vlade u Teheranu da još uvek razmatraju predloge SAD, američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će rat biti "završen brzo" i da većina ljudi razume da je njegov najveći cilj u ratu okončanje nuklearnih ambicija Teherana.
Povezane vesti
Upravo je odlaganje nuklearnog materijala jedan od glavnih problema sporenja dve strane, a mnogo analitičari i listovi raspravljaju da li će on biti odložen u Rusiju (kako se ranije predlagalo), neku treću zemlju ili u SAD (kako je nedavno Tramp izjavio "da će ga uzeti").
Takođe jedan od problema može predstavljati dužina iranskog moratorijuma na obogaćivanje uranijuma, jer se u javnosti pominje da je predloženo od 5 do 20 godina zabrane (najverovatnije će biti od 10 do 15 godina).
profimedia
Ono što je potencijalno moglo da ugrozi i onako teške mirovne pregovore jeste eskalacija u Ormuškom moreuzu u noći između 7. i 8. maja. Naime, američke snage su pucale na dva iranska tankera, a ubrzo su se desili udari na gradove Bandar Abas, Bandar Hamir, Sirik i ostrvo Kešm.
Povezane vesti
Vlada u Teheranu je odmah optužila suprotnu stranu za kršenje primirja, ispalila nekoliko krstarećih i balističkih raketa i izvršila napade lakim čamcima. No međutim, izjave koje su stigle iz Vašingtona ukazuju da će se pregovori nastaviti i da nije reč obnovi ratnog stanja, već se verovatno radi o "upozorenju" suprotnoj strani šta je alternativa ako ona ne pristane na dogovor.
Važnu ulogu u narednom periodu može imati i delovanje Kine u slučaju eventualnog daljeg neslaganja. Naime, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se u Pekingu 6. maja sa svojim kolegom Vang Ji-em, a jedna od tačaka o kojima se razgovaralo bilo je i pitanje postizanja mira sa SAD.
U slučaju da se ne postigne dogovor do sredine maja, posredničku ulogu može da ima i kineski predsednik Si Đinping koji treba da se sastane u kineskoj prestonici sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na dvodnevnom samitu 14. i 15. maja. Datum se poklapa sa zakazanim pregovorima između delegacije Libana i Izraela u Vašingtonu o prekidu vatre, što nikako nije slučajno, a sa druge strane pruža mogućnost postizanja šireg dogovora preko posrednih kanala.
Komentari (0)