Nuklearni program Irana: Između spekulacija i političke nepoznanice - da li su kapaciteti smanjeni? (VIDEO)

Pitanje iranskog nuklearnog kapaciteta i dalje predstavlja jednu od najvećih svetskih nepoznanica. Iako se u međunarodnoj javnosti barata podacima o količini obogaćenog uranijuma, stvarna situacija na terenu nakon bombardovanja ostaje pod velom tajne, a čitav proces dodatno komplikuju interesi velikih sila i nedostatak zvaničnih potvrda međunarodnih tela.

O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je Dalibor Arbutina, vršilac dužnosti direktora javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. 

Status obogaćenog uranijuma i stanje postrojenja

Arbutina ističe da se trenutno spekuliše o količini od oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma.

"To je količina koja bi, prema nekim procenama, bila dovoljna za deset bojevih glava. Međutim, mi ne znamo, niti je Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila, da li se taj uranijum uopšte nalazi u tunelima nakon bombardovanja u junu prošle godine. Svet zapravo ne zna šta se dešava sa tim materijalom", rekao je on.

Euronews Srbija

Objašnjava da američke procene ukazuju na to da bi Iranu bilo potrebno godinu dana da trenutni nivo obogaćenosti od 60% podigne na 90%, što je neophodno za proizvodnju nuklearne bombe.

Ipak, postavlja se ključno pitanje da li Iran uopšte raspolaže potrebnom infrastrukturom.

"Ne znamo da li su centrifuge koje služe za obogaćivanje uranijuma uništene u junskom bombardovanju. Tehnologija je zapravo znanje, a znanje im sigurno nisu uništili. Pitanje je da li oni u ovim okolnostima mogu za tih godinu dana da izvedu proces ili ne", rekao je Arbutina.

Istorijat i namena nuklearnog programa

On smatra realnim to što Iran negira razvoj nuklearnog oružja, podsećajući da koren njihovog poseda obogaćenog uranijuma datira još iz perioda pre iranske revolucije.

"Iran je još od Sjedinjenih Američkih Država nabavio istraživački reaktor koji je kao gorivo koristio upravo obogaćeni uranijum, i to do 20%. Kasnije su imali nemačku tehnologiju, a nakon zabrana koje su usledile posle revolucije, kupovali su i argentinsko gorivo“, dodao je on.

Arbutina naglašava jasnu razliku između mirnodopske i vojne upotrebe nuklearne energije.

Euronews Srbija

Dok se u mirnodopske svrhe koriste istraživački reaktori za razvoj nuklearne medicine, radioizotopa i obuku stručnjaka, kao i nuklearne elektrane za proizvodnju struje, vojni program podrazumeva isključivo nuklearne rakete.

Izostanak zračenja i politički interesi

Jedan od ključnih argumenata u analizi trenutnog stanja je nedostatak detekcije povišenog zračenja.

"Nakon svih bombardovanja, uključujući i ono koje je pogodilo nuklearnu elektranu ruske tehnologije poslednjih dana, nije pokazano da je došlo do povećanja zračenja. To znači da nisu pogođena postrojenja koja bi mogla emitovati takve zrake, ili se u njima trenutno ništa ne dešava“, objasnio je on.

Arbutina zaključuje da je čitava situacija prožeta politikom i interesima velikih sila.

"Iran sebe smatra suverenom zemljom i ne dozvoljava mešanje u unutrašnje stvari, dok Amerika želi kontrolu zbog svetske trgovine i nafte. Ako su postrojenja zaista zatrpana u tunelima, kao što tvrde i Zapad i Iran, biće im potrebno mnogo vremena da taj uranijum uopšte iskopaju".

Kompletno gostovanje Dalibora Arbutine pogledajte u snimku na vrhu teksta