Pad interesovanja za studiranje u Srbiji: Da li univerzitete čeka ozbiljna reforma?

Univerzitet u Beogradu planira da u narednoj školskoj godini upiše 595 brucoša manje nego prošle godine, dok i pojedini drugi univerziteti beleže pad interesovanja za studiranje. Dekani fakulteta iz Beograda i Novog Sada ocenili su u razgovoru za Euronews Srbija da su razlozi za manji broj studenata višegodišnji demografski pad, promene na tržištu rada, ali i posledice turbulentnih dešavanja na univerzitetima tokom prethodne godine. Sagovornici su istakli i da će visoko obrazovanje u Srbiji morati da prođe kroz reorganizaciju.

Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Branko Stajić rekao u razgovoru za Euronews Srbija da smanjenje broja zainteresovanih kandidata nije nov problem.

"To nije rezultat nečega što se desilo u zadnjim godinama, nego je to jedan permanentan proces smanjenja broja zainteresovanih koji ima više razloga. Jedan od najvažnijih je smanjeni broj dece, depopulacija. Po društvenim mrežama, ali koji su zvanični podaci za 1985. godinu, je bilo negde oko 245.000 dece u osnovnoj školi, a da je to 2025. godine bilo 65.000. To je dakle negde četiri puta manje” naveo je Stajić.

Kako kaže, brojni su razlozi ako se pogleda globalna slika i stanje u društvu.

"Problem i Beogradskog univerziteta je trenutno su i visoki troškovi studiranja, imajući u vidu sve ovo što se desilo u prethodnim godinama, izuzetno velike, uh, skokove troškova vezanih za stanovanje, pa i za sve ostalo, pardon, što je potrebno studentima. Zatim tu imamo i relativno male plate u pojedinim sektorima, u pojedinim zanimanjima, i nastavnička zvanja nisu više na takvoj ceni kao što su nekad bili. Pa čak imamo izuzetno velike probleme da popunimo neke smerove na Beogradskom univerzitetu, gde se pojavljuje po jedan, dva ili tri kandidata koji su vezani za nastavničke smerove”, kaže.

On je dodao da je pad broja studenata vidljiv i na fakultetima koji tradicionalno nemaju problem sa popunjavanjem mesta.

Euronews Srbija

“Čak i fakulteti koji popunjavaju sva svoja mesta primećuju permanentno smanjenje zainteresovanosti. Šumarski fakultet je 2014. godine imao 305 studenata, a sada upisujemo oko 158 do 160 studenata, što je više nego prepolovljeno“, rekao je Stajić.

Drid: Jedan od razloga je nesigurnost učenika da se upišu na državne univerzitete

Sa druge strane, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu Patrik Drid smatra da je aktuelna situacija dodatno pogoršana dešavanjima na univerzitetima tokom prethodnog perioda.

"Ne slažem se da je samo demografski pad razlog. Prethodnih godina nismo imali ovakve drastične padove. Verujem da je razlog upravo ovo što se događalo na univerzitetima – nesigurnost učenika da se upišu na državne univerzitete“, rekao je Drid.

Kako je naveo, deo budućih studenata odlučio se za studiranje u inostranstvu ili na privatnim fakultetima.

“Učenici nisu sigurni da će imati nastavu, da ih neko neće zablokirati, pa da će izgubiti celu godinu. Iz tog razloga dosta učenika se opredelilo da ide ili u Sloveniju ili u Republiku Srpsku ili da upiše privatne fakultete“, kazao je Drid.

On je dodao da je na Univerzitetu u Novom Sadu broj upisanih studenata na budžetska mesta manji za gotovo deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

"Neki fakulteti su popunili svoja budžetska mesta, ali dosta fakulteta nije popunilo, tako da nama sledi jedna ozbiljna reorganizacija na univerzitetima u Srbiji“, ocenio je Drid.

Govoreći o mogućim rešenjima, on je naveo da bi pojedini smerovi i fakulteti mogli da budu objedinjeni između univerzitetskih centara.

"Imamo situaciju da na nekim smerovima imamo više profesora nego studenata. To je za državu veliko opterećenje“, rekao je Drid.

Euronews Srbija

Na pitanje da li i Stajić vidi da su dešavanja koja su bila burna na univerzitetima u proteklih godinu i po dana, uticala na smanjen broj interesovanja za upis na fakutete, kaže da veruje da ima, ali da to nije glavni parametar koji određuje kvote za upis.

" Verujem da ima, da ima i tih aspekata, imajući u vidu da su, da su kod nas, uh, protekle godine zabeleženo mnogo više ispisa sa fakulteta. Verujem da ima toga, ali ovo o čemu pričamo sada su kvote koje su planirane za upis. Upis je još planiran kasnije u junu i krajem juna i početkom jula, i mi smo shodno toj jednoj dinamici od više od više godina, skoro i deceniju, redukovali svoje kvote. I mi smo korigovali te kvote, verujem da su i neki drugi fakulteti to uradili, i te kvote su zato u ovom momentu smanjene u odnosu na prethodnu godinu. Tek ćemo videti šta se sve desilo, i da vidimo kakav je trend na Beogradskom univerzitetu", kaže.

Dolazak stranih univerziteta u Srbiju

Sagovornici su se osvrnuli i na mogućnost dolaska stranih univerziteta u Srbiju. I Stajić i Drid ocenili su da bi konkurencija mogla da doprinese kvalitetu visokog obrazovanja, ali uz jasno definisane uslove.

"Strani univerziteti bi bili dobrodošli, ali moraju da prođu akreditaciju i ispune iste uslove kao domaći fakulteti", rekao je Stajić.

Drid smatra da konkurencija može imati pozitivan efekat, naročito kada bi u Srbiju došli fakulteti iz inostranstva.

"Mi se ne bojimo konkurencije. Konkurencija može samo da nas natera da bolje radimo i budemo kvalitetniji. Ne osećamo tu konkurenciju još uvek. Ona može da nas natera da bolje radimo i budemo kvalitetniji“, poručio je on.

Sagovornici su ocenili i da će univerziteti u narednom periodu morati da rade na vraćanju poverenja studenata i roditelja u sistem visokog obrazovanja.

"Mi smo ranjeni i moramo da se oporavimo. To će trajati određeno vreme, ali očekujem da ćemo se u narednih godinu, dve vratiti u normalu“, rekao je Drid.

Sličan stav izneo je i Stajić, koji je ocenio da su posledice prethodnog perioda ostavile trag na univerzitete i međuljudske odnose, ali da je situacija već sada "značajno bolja nego što je bila".

"Naravno da je u redu da dođu, i da se akredituju, da imaju sve potrebne elemente: objekte, zgrade, laboratorije i sve ono što je potrebno uz opšte uz studijske programe. Da ispune sve ono što se i svi ostali fakulteti u Srbiji na neki način ispunjavaju i na način isti kako se akredituju. Po meni bi pre svega bi trebalo da se uradi jedna vrsta reforme celog obrazovnog sistema u Srbiji vezano za sektor visokog obrazovanja, da se obezbede sredstava", kaže.

Kako kaže, "ulazak i takvih fakulteta bi doprineo na mnogim fakultetima da se i dodatno smanji broj studenata". 

"Onda se postavlja opravdano pitanje, kao i ovo što je rekao profesor Drid: zašto na nekim odsecima, na nekim smerovima, na nekim departmanima, studijskim programima manje studenata nego što ima profesora", dodao je.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.