Rastu plate i penzije, ali i razlike: Kakav je jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji

Jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji i dalje je među najvećima u Evropi, i to pokazuju najnoviji nalazi Republičkog zavoda za statistiku. Komentarišući nedavno taj problem, predsednik Aleksandar Vučić je kazao da je jaz najvidljiviji u visini penzija. Zašto se provalija između bogatih i siromašnih u Srbiji ne smanjuje, iako prosečne zarade rekordno rastu, a penzije se povećavaju? O ovome su za Euronews Srbija govorili finansijski konsultant Vladimir Vasić i predsednica udruženja penzionera Stari Grad Snežana Nena Šantić.

Snežana Nena Šantić objašnjava da je postojeći penzioni sistem zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti, ali i da ima ozbiljna ograničenja.

"Dobijate penziju onoliko koliko ste uplaćivali doprinose. To je i dalje sistem međugeneracijske solidarnosti – današnje penzije finansiraju oni koji sada rade, kao što smo i mi nekada finansirali prethodne generacije“, rekla je ona.

Euronews

Dodaje da Srbija nema razvijen višestubni sistem osiguranja, kao mnoge druge zemlje.

"Mi nemamo više nijedan stub osiguranja osim državnog, za razliku od zemalja koje imaju tri stuba – državni, poslodavački i privatni“, navodi Šantić.

Poseban problem, kako kaže, predstavljaju visoki troškovi života penzionera.

"Onog dana kada dobijemo penzije, najkasnije za 48 sati, mi smo veliki deo tog novca vratili u budžet kroz komunalije i poreze. Veliki izdatak su i lekovi, zbog čega tražimo da oni budu besplatni za penzionere sa najnižim primanjima“, ističe ona.

Šantić naglašava i potrebu za dodatnim socijalnim merama.

"Potrebna je bolja raspodela povećanja penzija, ali i uvođenje usluga poput dnevnih boravaka za starije, gde bi porodice mogle da ostave svoje najbliže na brigu tokom dana“, kaže ona.

Ekonomija, mentalitet i finansijske navike kao ključni faktori

Sa druge strane, Vladimir Vasić ukazuje da su razlike u bogatstvu u velikoj meri posledica ekonomskih okolnosti i dugoročnih trendova.

"Imali smo period devedesetih, sankcija i tranzicije, gde nisu svi imali iste šanse. Tada su se stvorile razlike koje i danas osećamo“, objašnjava Vasić.

Euronews

On ističe i da je percepcija imovine u Srbiji specifična.

"Kod nas se smatra da ako ne posedujete nekretninu – kao da ne postojite. Međutim, postoje sistemi gde ljudi žive kao podstanari, ali imaju značajnu imovinu kroz fondove, investicije i štednju“, kaže on.

Vasić smatra da deo odgovornosti leži i u finansijskim navikama građana.

"Mi često gledamo da li neko ima više od nas, umesto da razmišljamo šta možemo da uradimo za sebe. Čak i kada je penzija mala, život se ne završava odlaskom u penziju – mnogi mogu dodatno da rade i dopune prihode“, navodi on.

Govoreći o štednji, ističe da je disciplina ključna.

"Suština je da odmah po prijemu prihoda odvojite deo novca. Ako odvajate pet do deset odsto mesečno, vremenom možete stvoriti značajnu rezervu. Problem je što ljudi prvo pokriju troškove, pa im uvek nešto nedostaje za štednju“, objašnjava Vasić.

Zaključuje da bez promena u ekonomskom sistemu, ali i u ličnom pristupu finansijama, razlike u društvu neće biti lako smanjene.

Kompletno gostovanje Snežane Nene Šantić i Vladimira Vasića pogledajte u snimku na vrhu teksta