Postizborna situacija na Kosovu i Metohiji: Srpska lista daje potpredsednika, formiranje vlasti pod znakom pitanja

Gubitak jednog poslaničkog mandata na nedavno završenim izborima na Kosovu i Metohiji izazvao je oštre reakcije unutar srpske zajednice. Dok Srpska lista optužuje lidera Stranke za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića za politički inženjering i "krađu mandata” uz pomoć albanskih i bošnjačkih glasova, otvara se pitanje kako će se ova raspodela odraziti na formiranje buduće izvršne vlasti.

U slučaju da Aljbin Kurti uspe da obezbedi većinu za svoju novu, takozvanu "Kurti 4” vladu, ovaj jedan mandat Rašiću širom otvara vrata da ponovo sedne u ministarsku fotelju. Srpska lista, međutim, oštro kritikuje ovakav scenario, podsećajući da je Rašić u bliskoj prošlosti, tokom prethodnih pet do šest godina Kurtijeve vladavine, glasao za pojedine odluke koje su direktno nanele štetu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

O tome šta konkretno za Srbe na Kosovu i Metohiji znači ovakav ishod izbora i na koji način je Rašić obezbedio podršku u sredinama gde Srbi nisu većina, za Euronews Srbija govorio je Petar Đorđević iz nevladine organizacije "Mlada aktivna Gračanica".

Rašićev mandat osvojen u nelokalnim sredinama i zloupotreba resursa

Đorđević objašnjava da je primarni cilj Srpske liste u ovoj kampanji bio osvajanje svih 10 zagarantovanih mesta.

"U toku ove kampanje Srpska lista se potrudila da osvoji svih 10 mandata sa nadom da će nakon ovih izbora imati mogućnost da ona bude ta koja će odlučivati o formiranju nove vlade i da na taj način bude jedina koja će moći da ponudi ministra iz redova srpske zajednice. Međutim, u ovom slučaju imamo situaciju da je Stranka za slobodu, pravdu i opstanak osvojila dovoljno glasova za dobijanje jednog poslaničkog mesta”, ističe Đorđević.

On precizira da struktura osvojenih glasova Nenada Rašića jasno ukazuje na to da podrška nije stigla iz većinski srpskih opština, već iz fonda drugih manjinskih zajednica koje su povezane sa radom njegovog resora.

"Dobar deo glasova je stigao iz opštine Prizren, pogotovo od verovatno bošnjačke zajednice, koji su značajan korisnik usluga Ministarstva za zajednice i povratak. Tako da je ta moć koju je ministar Nenad Rašić u ovom slučaju imao bila iskorišćena na taj način da se doprelo i do drugih zajednica, jer Ministarstvo za zajednice mora da 50% svojih usluga pruži Srbima, a 50% drugim zajednicama. To je verovatno dovelo do toga da se dođe i do glasova u opštinama gde Srbi nisu većina”, objašnjava Đorđević.

Pored specifičnog inženjeringa sa glasovima, Đorđević naglašava da je tokom predizbornog perioda zabeleženo i direktno korišćenje institucionalnih prednosti u političke svrhe.

"Bio je objavljen konkurs za 700 stažista. Na to se svakako može gledati kao na zloupotrebu resursa koje je Vlada Kosova pružala u toku kampanje”, dodaje on.

Srpska lista daje potpredsednika, ali formiranje vlasti ostaje u blokadi

Iako je Rašić osigurao poslaničko mesto, odluka Ustavnog suda postavlja jasne pravne limite kada je u pitanju raspodela najviših funkcija unutar Skupštine, što primorava albansku većinu na saradnju sa Srpskom listom.

"Po toj odluci će najverovatnije neko iz Srpske liste biti potpredsednik, ali rezultati ovih izbora su takvi da se ponovo vrtimo u krug. Ponovo imamo veoma slične rezultate. Što se tiče srpske zajednice, raspodela mandata je 9 za Srpsku listu, 1 za Stranku Nenada Rašića, ali i kod albanskih političkih partija ponovo Kurti, odnosno Samoopredeljenje, ima većinu glasova i oni će biti ti koji će pokušati da formiraju vladu. Verovatno će u ovom slučaju imati nekoliko mandata manje nego prošli put, tako da će situacija po pitanju formiranja vlade biti malo komplikovanija, ali će izbor predsednika Kosova ponovo biti nemoguća misija”, ocenjuje Đorđević.

Kao ključni faktor koji je poremetio planove Aljbina Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje, Đorđević izdvaja povratak aktuelne predsednice Vjose Osmani ka svom bivšem političkom jatu – Demokratskom savezu Kosova (LDK).

"Rezultat Samoopredeljenja jeste umanjen baš za toliko glasova koliko je otprilike Vjosa Osmani doprinela njenoj sadašnjoj stranci, odnosno LDK-u. LDK je imao dosta loše rezultate na prošlim izborima, a sada su ti rezultati poboljšani upravo uz podršku Vjose Osmani. Sada sve zavisi od toga da li će Kurti promeniti svoje mišljenje i možda ponovo predložiti Vjosu Osmani za predsednika. To opet zavisi i od toga kako će LDK reagovati na tu situaciju – da li će to ponovo smatrati kao jednu vrstu izdaje, da se Vjosa Osmani ipak šeta od Kurtija ka LDK-u. Mislim da ipak imamo jednu komplikovanu situaciju koja će, na kraju, ponovo voditi ka novim izborima”, zaključuje Đorđević.

Kompletan razgovor na ovu temu pogledajte u snimku na vrhu teksta