Od Prinčeve vile do savremene psihijatrije: 100 godina Gornje Toponice, šta se promenilo u lečenju mentalnih bolesti?

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici kod Niša obeležava 100 godina rada, tokom kojih je od ustanove namenjene dugotrajnim hospitalizacijama razvila širok sistem specijalizovanih službi za lečenje mentalnih bolesti i bolesti zavisnosti. Danas se u bolnici leči više od 600 pacijenata dnevno, uz primenu savremenih metoda lečenja i psihosocijalne rehabilitacije. Ustanova kao jedan od pravaca daljeg razvoja vidi širenje centara za mentalno zdravlje u zajednici i lečenje pacijenata u sredini u kojoj žive.

Prvi pacijent bio je princ Đorđe Karađorđević, koji je 1926. godine došao u Gornju Toponicu i punih 15 godina proveo u objektu koji se danas naziva Prinčeva vila. Već naredne godine, na proleće 1927, u ustanovu su došli i prvi pacijenti.

Direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Gornja Toponica, doktor Milan Stanojković u razgovoru za Euronews Srbija, kaže da je ustanova tokom svog dugogodišnjeg rada prošla kroz brojne izazovne periode.

"Bolnica je prošla zaista dug put. Bilo je puno izazovnih perioda. To su bili ratovi, na primer Drugi svetski rat, kasnije je tu bio raspad Jugoslavije sa krizom ekonomskom, sa sankcijama. Bolnica je živela kroz te teškoće, prolazila zajedno sa narodom, sa nacijom celom", kaže.

Uprkos problemima kroz koje je prolazila, Gornja Toponica je, prema rečima direktora, imala posebno mesto u razvoju psihijatrije.

"Međutim, bolnica je, i to je vrlo zanimljivo, sve vreme predstavljala na neki način perjanicu srpske psihijatrije", kaže.

Kako navodi Stanojković, bolnica je namenski izgrađena 1926. godine, sa posebno koncipiranim paviljonima i parkom. U vreme kada nije bilo savremenih antipsihotika, važnu ulogu u lečenju imalo je i samo okruženje pacijenata.

"Ona je prva bolnica koja je namenski izgrađena te daleke 1926. godine, sa posebno koncipiranim paviljonima, sa posebno osmišljenim parkom, jer je terapija miljeom, terapija okruženjem, tada bila zaista vrlo važna, jer nije bilo antipsihotika, nije bilo lekova, moćnih antipsihotika koje imamo danas", objasnio je.

Euronews

Tokom poslednje četvrtine postojanja bolnice, menjao se i pristup lečenju. Kako objašnjava direktor, postepeno se napušta klasičan psihijatrijski model zasnovan na dugotrajnim hospitalizacijama, a razvijaju se specijalizovane službe.

"Kasnije, u zadnjoj četvrtini svog postojanja, bolnica počinje da primenjuje koncept zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Napušta se polako klasični psihijatrijski model, a to je model baziran na dugotrajnim hospitalizacijama", navodi on.

U okviru ustanove otvorene su službe za forenzičku psihijatriju, bolesti zavisnosti, narkomaniju i alkoholizam i gerontološku psihijatriju. Formiran je i prvi centar za mentalno zdravlje u zajednici u niškoj opštini Medijana.

"To je pilot projekat, formiran je ovde kao model za celu Srbiju. Nažalost, nismo daleko odmakli, nemamo puno takvih centara. Još uvek dominira klasična psihijatrijska šema u našoj državi, i to nije dobro, ali se intenzivno radi na tome da krenemo sa širenjem mreže centara za mentalno zdravlje, i to je neka budućnost psihijatrije u našoj zemlji", kaže.

Danas se u bolnici primenjuju savremeni antipsihotici, psihosocijalno-rehabilitaciona i okupaciona terapija, a pacijenti učestvuju i u različitim aktivnostima, među kojima su izleti, likovne kolonije i odlasci u pozorište.

Poseban značaj, prema rečima direktora, ima odnos prema pacijentima i njihovo uključivanje u različite aktivnosti.

"Dakle, pacijenti se sve više osećaju kao ličnosti, i to je važan deo terapije u psihijatriji, podjednako važan kao terapija lekovima", navodi.

Aktivnosti u Prinčevoj vili

Jedna od aktivnosti organizuje se u obnovljenoj Prinčevoj vili, gde se održava likovna kolonija "Prinčev san". Pacijenti zajedno sa umetnicima stvaraju, a doktor Stanojković navodi da među njima ima onih koji se bave muzikom, slikanjem i pisanjem.

"Ne samo da se druže, nego već i slikaju. Oni takođe stvaraju zajedno sa našim umetnicima, jer mnogi od njih su jako talentovani za neke stvari. Neko svira dobru muziku, neko voli da slika i vešt je u tome, neki pišu pesme, poeziju", kaže.

Prinstscreen YouTube/Specijalna bolnica Gornja Toponica

Stanojković kaže da su pacijenti aktivno uključeni u ove aktivnosti i da one doprinose njihovom oporavku.

"Dakle, naši pacijenti su aktivno uključeni u sve te aktivnosti. Kažem, to jako, jako doprinosi njihovom oporavku i poboljšanju njihovog mentalnog zdravlja", kaže on.

Prinčeva vila danas je otvorena i za posetioce. Bolnica ima dogovor sa Turističkom organizacijom Niša, pa zainteresovane turističke grupe povremeno obilaze objekat.

 Sa turističkom organizacijom Niša imamo nekakav dogovor, i oni povremeno dovode grupe turista koji su zainteresovani da vide taj objekat koji ima zaista veliki istorijski značaj", dodao je Stanojković.

Pored promena u načinu lečenja, tokom prethodnih godina ulagano je i u infrastrukturu. Renovirana su sva bolnička odeljenja, uređen je park, urađene demit fasade i izolacija, a izgrađene su nova toplana i nova perionica.

Prinstscreen YouTube/Specijalna bolnica Gornja Toponica

"Što se tiče tog infrastrukturnog dela, naravno, uložili smo mnogo. Sva su bolnička odeljenja renovirana, park je predivno sređen, demit fasade, naravno, izolacija, nova toplana, nova perionica, svi infrastrukturni sistemi su zaista na jednom vrhunskom nivou. Mi smo ponosni na to", navodi.

Kada je reč o zaposlenima, Stanojković navodi da bolnica trenutno ima dovoljno lekara, nakon proširenja kadrovskog plana, ali da je u toku smena generacija.

"Mi u suštini imamo dovoljno lekara sada, zato što je kadrovski plan proširen uz razumevanje Ministarstva zdravlja i države. Mi smo dobili veći broj lekara nego što smo nekada imali", kaže.

Detaljnije pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.