Izabran najbolji grad za život u Srbiji: Ovde su bezbednost, zdravlje i obrazovanje na prvom mestu

Sombor je, prema preliminarnim rezultatima istraživanja Ekonomskog fakulteta u Nišu o percepciji građana, proglašen najboljim gradom za život u Republici Srbiji. Grad na severu Bačke našao se na prvom mestu u čak osam od deset analiziranih kategorija – među kojima su bezbednost, zdravlje, stanovanje, obrazovanje i kvalitet životne sredine, dok je u preostale dve zauzeo drugo mesto.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković ocenjuje da ovakav rezultat nije slučajan, već posledica dugogodišnjeg, ali i planskog rada lokalne samouprave, kao i snažne vezanosti Somboraca za svoj grad.

"Pre svega sam ponosan na sve svoje sugrađane koji su Sombor ovako ocenili. Sombor je u osam od deset kategorija završio na prvom mestu, u ostale dve je bio drugi i zbog toga sam izuzetno ponosan kao gradonačelnik ovog prelepog grada", kaže Ratković u razgovoru za Euronews Srbija i ističe da istraživanje govori o dve stvari: "Prva je koliko Somborci zaista vole svoj grad, a druga da su prepoznali napore svih nas da Sombor bude siguran, bezbedan grad u kojem bi mnogi poželeli da žive".

Dalibor Brlek / Panthermedia / Profimedia

Prema istraživanju, građani su posebno visoko rangirali bezbednost, zdravstvo i obrazovanje. Gradonačelnik navodi da je dobra saradnja lokalne samouprave i policijske uprave ključna za osećaj sigurnosti.

"Grad Sombor ima odličnu saradnju sa Policijskom upravom Sombor. Kroz rad Saveta za bezbednost saobraćaja od 2016. do danas imali smo mnoštvo akcija i siguran sam da smo bar u jednoj meri povećali bezbednost svih učesnika u saobraćaju", objašnjava Ratković. Među merama navodi podelu besplatnih auto-sedišta i sedišta za bicikle, opremanje vrtića svetloodbojnim prslucima, kao i opremanje biciklista i traktorista, odnosno svih "ranjivih učesnika u saobraćaju".

U oblasti zdravstva, Sombor je poslednjih godina fokus stavio na podizanje standarda u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. "Kompletno smo renovirali Dom zdravlja u Somboru, a ove godine smo završili rekonstrukciju i opremanje 15 seoskih ambulanti kako bi svi stanovnici tih naseljenih mesta, ali i zaposleni u zdravstvenim ustanovama, imali mnogo bolje uslove", navodi gradonačelnik.

Kada je reč o obrazovanju, Sombor, kako kaže, "s pravom nosi epitet kolevke obrazovanja". Ove godine četvrtina gradskog budžeta izdvojena je za obrazovanje. Pored ulaganja u objekte škola i predškolskih ustanova, Sombor je uveo participativno budžetiranje u srednjim školama, gde učenici sami biraju projekte koje grad potom realizuje.

"Započeli smo i program besplatnih udžbenika za đake prvake, a ove godine obuhvatićemo i učenike drugih i trećih razreda. Cilj nam je da do 2027. godine obezbedimo besplatne udžbenike za sve đake od prvog do četvrtog razreda", ističe Ratković. Grad sufinansira i privatne vrtiće kako bi se smanjile liste čekanja, a u toku je i izgradnja novog vrtića za 220 mališana, čime bi, prema njegovim rečima, liste čekanja trebalo praktično da budu ukinute.

Dalibor Brlek / Panthermedia / Profimedia

Sombor je prepoznat i po zelenilu i uređenom javnom prostoru.

"Sombor je grad zelenila i to nas obavezuje da nastavimo da podižemo šumovitost. Samo u februaru ove godine na teritoriji grada posađeno je oko 2.000 novih sadnica i na to smo izuzetno ponosni", kaže gradonačelnik. Do kraja godine biće izgrađeno i oko 10 kilometara novih biciklističkih staza, a planirana je i potpuna revitalizacija dve značajne javne površine – trim staze kroz Rokovačku šumu i novog parka sa dodatnim sadržajima za decu.  

"Sombor je, pored toga što je grad zelenila, grad kulture i grad biciklista, i mislim da su građani ove projekte prepoznali kao dobre", zaključuje Ratković.

Investicije, saobraćajnice i radna mesta

Kada je reč o investicijama i ekonomskim prilikama, gradonačelnik priznaje da je zapošljavanje, posebno mladih, i dalje izazov, ali naglašava da grad sistematski radi na pripremi uslova za nove investitore.

"Grad Sombor kontinuirano ulaže u opremanje industrijske zone. U ovoj godini biće uloženo oko 180 miliona dinara u nove saobraćajnice, komunalnu infrastrukturu i javnu rasvetu, čime oslobađamo nove parcele za buduće investitore", kaže on.

Pavel Dudek / Alamy / Profimedia

U Somboru posluju i strane kompanije i lokalne firme koje se, kako ističe, "iz godine u godinu razvijaju", dok je konačni cilj da se otvore nova radna mesta i omoguće što bolji uslovi za rad svim sugrađanima koji trenutno nisu zaposleni.

Posebno važnim ocenjuje izgradnju brze saobraćajnice, čije će intenziviranje, kako veruje, dodatno povećati investicionu atraktivnost grada zahvaljujući dobrom geografskom položaju Sombora.

"Verujem da će rezultati ovog istraživanja doprineti da Sombor privuče nove stanovnike i investitore, ali nam ujedno pokazuju i gde još možemo da unapredimo uslove kako bi Sombor bio još bolje mesto za život", poručuje Ratković.

Stanković: Manji, ali dobro organizovani gradovi nose titulu najboljih

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu i rukovoditeljka izrade indeksa kvaliteta života, Jelena Stanković, objašnjava da je istraživanje obuhvatilo deset dimenzija kvaliteta života i čak 54 pojedinačna faktora na koja su građani odgovarali.

"Upitnik je prilično obiman. Građani su bili informisani da je cilj studije da se njihova subjektivna percepcija uključi u ono što se danas naziva podacima vođenim lokalnim odlukama. Lokalne politike uglavnom se zasnivaju na makroekonomskim i statističkim podacima, ne uzimajući u obzir realne želje i percepcije građana", objašnjava Stanković u razgovoru za Euronews Srbija.

Istraživanje se sprovodi u okviru projekta UR-WISE, finansiranog od strane Evropske unije, i planirano je da se radi četiri uzastopne godine. Sombor je u ovom prvom ciklusu zauzeo ubedljivo prvo mesto.

Prema rečima Stanković, građani u Srbiji kao najvažnije dimenzije prepoznaju bezbednost i zdravlje, zatim obrazovanje, ljudski kapital i digitalnu pismenost. Međutim, iznenađenje je bilo plasiranje najvećih gradova – Novog Sada na 10, Beograda na 14. i Niša na 22. mestu.

"Kada pogledate ekonomske i demografske podatke, očekujete da je percepcija kvaliteta života u Beogradu najviša. Ipak, ekonomski pokazatelji očito nisu jedina komponenta koju građani vrednuju", kaže ona i dodaje da uzorak od 2.200 ispitanika daje ozbiljnu osnovu za zaključke.

Dalibor Brlek / Panthermedia / Profimedia

Najlošije ocenjene dimenzije u svim gradovima su životna sredina, javne usluge i rad javne uprave.

"Za životnu sredinu prosečna ocena na nivou Srbije je jedva preko 2,5 od 5, a za javne usluge i javnu upravu 1,97. Čak je i prvorangirani grad, u tim dimenzijama, samo 'najmanje loše' percipiran“, ističe Stanković.

Zanimljiv je i profil najbolje rangiranih gradova: Sombor, Pirot i Šabac pripadaju drugoj grupi razvijenosti i spadaju u manje gradove sa do 100.000 stanovnika (osim Šapca koji je nešto veći), ali sa razvijenom privredom, industrijskim zonama, infrastrukturom i pristojnim mogućnostima zapošljavanja.

"Dakle, to su sredine koje nisu devastirane, imaju industrijske zone, infrastrukturno su dobro povezane, imaju i strane direktne investicije i domaće kompanije. S jedne strane nude solidne mogućnosti za posao, a s druge, troškovi života i svakodnevno funkcionisanje znatno su lakši nego u velikim gradovima. Pretpostavljamo da je upravo ta kombinacija dovela do toga da ih građani percipiraju kao mesta u kojima se dobro živi", zaključuje Stanković.