Ukrajina između fronta i unutrašnjih izazova: Kako dugotrajan rat menja društvo i bezbednost

Dok Rusija pojačava napade na civilnu i pomorsku infrastrukturu, ugrožavajući živote ljudi i izvozne rute od ključnog značaja za ukrajinsku ekonomiju, Kijev se istovremeno suočava sa rastućim problemima unutar zemlje. Sve veći otpor mobilizaciji, napadi na službenike zadužene za regrutaciju i optužbe za zloupotrebe tokom sprovođenja vojne obaveze pokazuju da dugotrajni rat, osim na frontu, ostavlja duboke posledice i na odnose između države, vojske i građana.

Naime, ratna dejstva ne prestaju a posledice sukoba rastu iz dana u dan. Najmanje deset osoba poginulo je nakon što je ruskim krstarećim raketama pogođen teretni brod "Golden Leo", koji je plovio pod zastavom Gvineje Bisao, nedaleko od Odese. Prema navodima ukrajinskih vlasti, među stradalima su devet članova posade i jedan lučki pilot, dok je Indija saopštila da su četiri njena državljana izgubila život u napadu.

Ovaj napad predstavlja najsmrtonosniji udar na trgovački brod u Crnom moru od početka rata. Poslednjih nedelja ruski napadi na teretne brodove postali su učestaliji, dok ukrajinske vlasti smatraju da je cilj da se obeshrabre strane kompanije da koriste poslednji funkcionalni pomorski koridor kojim Ukrajina izvozi robu preko obala Rumunije i Bugarske prema Turskoj.

BBC piše da pomorski izvoz čini više od dve trećine ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda i predstavlja jedan od najvažnijih izvora prihoda za Kijev. Takođe, borbe u Crnom moru bile su u zastoju tokom većeg dela četiri i po godine od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, ali i to je počelo da se menja.

Dok ukrajinski brodovi zbog ruske kontrole nad velikim delom obale nisu mogli da isplove dalje od područja oko Odese, ukrajinski dronovi primorali su Rusiju da svoju mornaričku tehniku drži na sigurnom u pomorskim bazama u istočnom delu Crnog mora. 

Prema pisanju britanskog javnog servisa, pojačavanje ruskih napada na teretne brodove verovatno ima za cilj da odvrati strane kompanije od kupovine ukrajinskih proizvoda i korišćenja ukrajinskog pomorskog koridora u Crnom moru. 

Sa druge strane, ukrajinski premijer Serhij Korecki izjavio je da vlada i vojna komanda "pripremaju odluke koje će unaprediti bezbednost plovidbe i pomoći u zaštiti civilnih brodova i pomoraca" od ruskih napada.

Dronovi, oprez i skloništa - Odesa i dalje omiljeno letovalište za Ukrajince

Međutim, uprkos neprekidnom granatiranju, Odesa i dalje ostaje jedno od omiljenih letovališta za Ukrajince. Načelnik Odeske oblasti Oleh Kiper je početkom ovog meseca saopštio da je na 40 plaža u regionu, koje su otvorene za javnost, postavljeno sklonište za vazdušne uzbune, ali je upozorio da su priobalna područja posebno opasna jer se dronovi i rakete često lansiraju sa mora. 

Istovremeno, i Ukrajina je pojačala napade na ruske ciljeve u Crnom i Azovskom moru. 

Tanjug/AP/Michael Shtekel

Komandant ukrajinskih snaga za bespilotne letelice Robert Brovdi izjavio je u ponedeljak da su tokom jula pogođena 183 plovila. Iako taj podatak nije nezavisno potvrđen, BBC navodi da je na satelitskim snimcima uočio dokaze o oštećenjima brojnih plovila u Crnom i Azovskom moru. 

U drugim delovima zemlje, u odvojenim ruskim napadima na gradove na istoku i jugu Ukrajine poginulo je pet osoba. 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u junu je zabeležen najveći broj poginulih i povređenih ukrajinskih civila od aprila 2022. godine. Najmanje 293 civila su poginula, dok je 1.990 ljudi povređeno. 

S druge strane, Kijev je nastavio napade na logističke objekte i jedno skladište nafte u Moskovskoj oblasti. 

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin izjavio je da je Ukrajina tokom noći između nedelje i ponedeljka ka tom regionu lansirala 400 dronova, ali da je većina njih oborena. Lokalne vlasti su kasnije saopštile da je u tim napadima povređeno deset osoba. 

Istovremeno, lokalne vlasti u ruskoj pograničnoj Belgorodskoj oblasti saopštile su da je u ponedeljak u napadu ukrajinskog drona na autobus poginulo pet osoba, među kojima i jedno dete. Ukrajina se za sada nije oglasila povodom tih navoda. 

Unutrašnji izazovi

Dok se bezbednosna situacija pogoršava, Ukrajina se suočava i sa sve izraženijim problemima u popuni redova vojske. Ukrajinska vojna ombudsmanka upozorava da su napadi na službenike zadužene za mobilizaciju postali "redovna pojava" i "veliki problem".

Prema poslednjem izveštaju Nacionalne policije, zabeleženo je više od 600 napada na službenike za regrutaciju, uz upozorenje da agresija prema njima postaje "sve ozbiljnija pretnja“.

Najveću pažnju izazvali su neredi u Lavovu, gde je oko 200 demonstranata opkolilo službenike koji su pokušavali da privedu muškarca osumnjičenog za izbegavanje vojne obaveze, nakon čega su demolirali i prevrnuli njihovo vozilo.

Predsednik Volodimir Zelenski osudio je nasilje nad vojnicima koji služe u oružanim snagama. Sa druge strane, opozicioni poslanik Oleksandr Hončarenko smatra da je uzrok rastućeg nezadovoljstva način na koji se sprovodi mobilizacija.

"Ti službenici love ljude po ulicama i ponekad koriste prilično nasilne metode. Nasilje rađa nasilje. To je ogroman problem i biće sve gore“, rekao je Hončarenko.

Sličnu ocenu iznosi i vojni analitičar Ivan Stupak, koji tvrdi da su veliki gubici na frontu doveli do prakse koju Ukrajinci nazivaju "busifikacija".

"Počeli smo da se suočavamo sa nedostatkom ljudstva na ratištu i stalnim gubicima. Vrhovna komanda Ukrajine morala je da nadoknadi te gubitke, pa je počela takozvana "busifikacija". Kada im je potrebno još 5.000 ljudi, počinju da ih privode. A ako oni odbiju, to prerasta u sukobe na ulici“, rekao je Stupak.

Tanjug/AP/Kateryna Klochko

Pored napada na službenike za mobilizaciju, raste i broj prijava protiv samih regrutera. Poverenik za ljudska prava Ukrajine prošle godine zabeležio je više od 6.000 pritužbi koje se odnose na navodno zlostavljanje, nezakonito pritvaranje i loše uslove u centrima za regrutaciju.

Jedan od onih koji tvrde da su bili žrtve takvog postupanja je univerzitetski profesor Kirilo Ogdanski, koji je, kako navodi BBC, izuzet od vojne obaveze. On tvrdi da su ga pripadnici mobilizacione patrole fizički napali nakon što je ukazao da nisu poštovali propisana pravila.

"Jedan od njih mi je izbio telefon iz ruke, a dvojica su me s leđa ugurala u autobus. Kada sam pitao šta se dešava, jedan je počeo da me udara u glavu“, rekao je Ogdanski, koji je nakon incidenta završio u bolnici.

Ipak, veteran Vasil Krupič, koji je nakon borbi na frontu radio u patrolama za pronalaženje osoba koje izbegavaju mobilizaciju, smatra da je problem mnogo složeniji.

"Mi izvršavamo svoju dužnost. Borili smo se, branili smo naš narod – a sada oni napadaju nas“, rekao je Krupič, koji je i sam teško pretučen tokom jedne patrole.

Na pitanje kako motivisati građane da dobrovoljno stupe u vojsku, odgovorio je da bi veće plate mogle da pomognu, ali priznaje da to verovatno nije dovoljno.

"Naši momci moraju da budu zamenjeni, ali niko se ne prijavljuje dobrovoljno. Svi se plaše da umru“, zaključio je on.

Dugotrajni rat tako, osim svakodnevnih borbi na frontu i ruskih napada na civilnu i ekonomsku infrastrukturu, sve snažnije otvara i pitanje koliko će Ukrajina uspeti da održi ljudske resurse, poverenje građana u institucije i funkcionisanje sistema mobilizacije u nastavku sukoba.

Carnegie Endowment, jedan od analitičkih centara i institut koji se bavi nezavisnim analizama međunarodnih odnosa sa sedištem u Vašingtonu, analizirajući ovaj problem navodi da prinudna mobilizacija, zloupotrebe i selektivna primena zakona su narušili poverenje građana u sistem mobilizaciju.

Tanjug/AP/Kateryna Klochko

Autori analize "Preispitivanje izazova Ukrajine u vezi sa ljudskom snagom -
Strategija i dizajn snaga su ključni za rešavanje stalnih problema Kijeva sa popunjavanjem i spremnošću" navode da se Ukrajina suočava sa sve većim problemom vojnog ljudstva.

Kako navode, ozbiljan nedostatak u jedinicama na prvoj liniji fronta, smanjeno dobrovoljno regrutovanje, umor među dugogodišnjim osobljem, rekordne stope odsustva bez odsustva i rastuće javno nezadovoljstvo praksom mobilizacije postali su ključne karakteristike rata.

"U ratnim uslovima je postalo mnogo teže pretvoriti demografski potencijal zemlje u obučeno i motivisano vojno osoblje. Ukrajinske vlasti su pokrenule niz dugo očekivanih korektivnih mera, uključujući zakonske reforme okvira za mobilizaciju, napore za profesionalizaciju institucija za regrutovanje, proširenu upotrebu digitalnih alata i inicijative usmerene na poboljšanje obuke i uslova službe", navodi se.

Kako su objasnili, sve ono što se sada dešava na frontu i unutar zemlje nije iznenađujuće. Nakon što je Ukrajina završila svoju poslednju veliku ofanzivnu operaciju 2023. godine, dobrovoljni priliv je naglo opao. Napori, dodaju, da se kompenzuje prisilna regrutacija često su rezultirali nižim kvalitetom prijema.

Autori naglašavaju da to ne znači da je Ukrajina izgubila volju za otporom, već da je sistem pod ogromnim pritiskom i da mora da se reformiše, a za to je, smatraju, potrebno vreme.