Moskva ima sve karte u rukama: Da li se Putin sprema za “najcrnju” zimu od Drugog svetskog rata?

Ovogodišnje leto bilo je izuzetno "vruće", ali i bogato pre svega diplomatskim dešavanjima, posebno onim koja se tiču rata u Ukrajini. Sastanak između Trampa i Putina 15. avgusta bio je značajan, ali je i dodatno zakomplikovao situaciju, jer različite strane imaju potpuno drugačije ciljeve i interese.

Trampov potez da nakon više od tri godine zapadne izolacije primi svog ruskog kolegu dao je Putinu jasnu "kartu" koju on vrlo dobro zna kako da iskoristi, i to sa takvom umerenošću da ima značajno trajanje u vremenu. Ta konkretna "karta" legitimizacije od strane najveće sile Zapada i do pre sedam meseci najznačajnijeg protivnika Moskve u planovima za potpuno osvajanje Ukrajine je, kako pokazuju događaji koji su usledili nakon onog što se desilo u Enkoridžu, jedna od najznačajnijih prednosti Rusije.

Nedavni trodnevni boravak ruskog predsednika u sedištu svog najtradicionalnijeg saveznika samo je potvrdio da ono što će uslediti, posebno naredne zime, možda bude najteže na svakom nivou kako za Kijev, tako i za Evropu koja deluje ne samo "tromo" već i izuzetno usamljeno u okviru podrške ukrajinskoj borbi.

Putin ima podršku Kine, iako to možda dugoročno nije dobro za Rusiju. Takođe, Rusija ima tajne vojne dogovore sa Severnom Korejom i Iranom. Ovi savezi pomažu Putinu da nastavi rat onako kako je planirao, nakon početnih problema u prvoj godini invazije.

Putin je za manje od 20 dana napunio svoje "kofere" ne obećanjima, već opipljivom i višeslojnom podrškom, što mu daje ne samo "slobodu" već i "alate" da vrati vreme unazad i izbriše očigledne vojne, diplomatske i političke poraze koje je pretrpeo kako od Ukrajine, tako i od njenih saveznika.

Sa onim što Putin javno govori, a znamo da je dosledan, Evropa i Kijev - praktično jedini front koji je ostao naspram Moskve, trebalo bi da se pripreme za najtežu i "najmračniju" zimu od Drugog svetskog rata naovamo. Ukrajina očigledno ima značajne potrebe kako za oružjem i tehničkom, ali čisto vojnom podrškom - tako i za ekonomskim i energetskim pojačanjem. Moskva, s druge strane, sa vremenom i značajnim "predahom" koji joj je dao Tramp svojim potezima, uspela je ne samo da reorganizuje svoje snage već i da ih ojača hiljadama - makar i "uvezenih" vojnika, kao i dronovima.

Moskva, koja nastavlja da se "poigrava" rečima - čak i ako to čini maestralno kada se posmatra sa distance, jasno je da nikada nije želela kraj rata koji je očigledno egzistencijalan za čoveka koji već više od 20 godina određuje njenu sudbinu. Cilj Kremlja je od početka bio i ostaje parada ruske vojske na trgu Majdan u Kijevu - čak i ako su ukrajinski bulevari mnogo manji od onih u Pekingu.

SAD ostaju pod Trampom ključni, ali i nepredvidivi faktor razvoja događaja, ali ako sudimo po onome što je američki predsednik rekao, Moskva bi trebalo da učini nešto ekstremno - i po standardima Kremlja izuzetno teško - da bi lično pogodila Trampa kako bi se promenio stav i pristup situaciji. U suprotnom, jasno je da kakve god ekonomske ili diplomatske sankcije američki predsednik stavio u Ovalni kabinet, šteta će biti neizbežna jer se Moskva već pobrinula da se spremi za tu mogućnost. 

Kakav god da bude razvoj događaja, narednih pet meseci možda će biti najkritičniji u ovoj konkretnoj krizi, krizi koja nije nemoguće da dostigne trajanje Drugog svetskog rata i definitivno će dodati crnu stranicu u savremenoj ljudskoj istoriji i "mladom" veku koji još uvek proživljavamo.