Nemačka više nije vodeća zemlja Evropske unije po broju zahteva za azil: Dve zemlje su ispred
Komentari
08/09/2025
-17:57
Francuska i Španija primile više zahteva za azil od Nemačke u prvoj polovini 2025. godine, delimično zbog porasta zahteva iz Venecuele i smanjenja onih iz Sirije.
Nemačka više nije zemlja u kojoj najviše ljudi podnosi zahtev za azil u Evropskoj uniji, pokazuju novi podaci koje je u ponedeljak objavila Agencija Evropske unije za azil (EUAA).
Do kraja juna 2025. godine, Francuska (78.000) i Španija (77.000) primile su više zahteva nego Nemačka (70.000), koja je prethodnih godina bila glavna destinacija za tražioce azila, piše Euronews.
Do kraja juna 2025. godine, zemlje EU, zajedno sa Norveškom i Švajcarskom, primile su ukupno 399.000 zahteva za azil, što predstavlja pad od 23 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2024. godine.
Zabeležen je značajan pad u broju zahteva koje su podneli državljani Sirije — za 25.000 manje nego u prvih šest meseci prethodne godine — što se povezuje sa padom režima Bašara el Asada u Siriji u decembru prošle godine.
Broj zahteva u Nemačkoj, Italiji i Španiji opao je u poređenju s prvom polovinom 2024. godine — za 43 odsto, 25 odsto i 13 odsto redom — dok je u Francuskoj ostao uglavnom stabilan, čime je ona postala zemlja sa najviše zahteva za azil u EU.
Zajedno, ove četiri zemlje destinacije činile su gotovo tri četvrtine svih zahteva za azil podnetih u celoj Evropskoj uniji.
Povezane vesti
Venecuela je sada glavni izvor tražilaca azila
Venecuelanci su 2025. godine podneli značajan broj zahteva za azil — oko 49.000, što je porast od gotovo trećine u odnosu na prethodnu godinu.
Prema podacima Agencije Evropske unije za azil (EUAA), postali su najbrojnija nacionalnost među tražiocima azila u prvoj polovini 2025. godine, nakon što su Sirijci gotovo deceniju bili najzastupljeniji među državljanima trećih zemalja koji traže zaštitu u EU.
Ovaj nagli porast najverovatnije je povezan sa strožijom imigracionom politikom Sjedinjenih Američkih Država, druge tradicionalne destinacije za venecuelansku dijasporu, rekao je Martin Vagner, stručnjak za azil pri Međunarodnom centru za razvoj migracione politike (ICMPD), za Euronews.
"Moglo bi se reći da postoji uzročno-posledična veza: kako su SAD postale restriktivnije prema migracijama uopšte, ljudi sve više traže druge destinacije“, rekao je on.
Nakon što je Donald Tramp ponovo stupio na dužnost predsednika SAD, započeo je oštar obračun s venecuelanskim migrantima, a njegova administracija je nedavno najavila ukidanje privremene zaštite za više od 250.000 državljana Venecuele.
Nasuprot tome, Venecuelanci mogu da uđu u Evropu bez vize i da borave do 90 dana u zemljama Šengenskog prostora — samo sa pasošem.
Nakon dolaska, često podnose zahtev za vizu ili međunarodnu zaštitu, navodi Vagner.
Povezane vesti
"Venecuelanci već neko vreme dolaze u Evropu, ali većina i dalje ostaje u sopstvenom regionu. To je tipično za masovna raseljavanja: većina ljudi ostaje blizu, iako neki kasnije kreću dalje. Razlozi za nastavak migracije su različiti, ali često se odnose na postojeće mreže prijatelja, porodice ili zajednica u drugim zemljama, što prelazak čini lakšim.“
Iako je stopa priznavanja prava na međunarodnu zaštitu za Venecuelance u EU niža od 20 odsto mnoge zemlje im ipak mogu dodeliti nacionalne statuse, dodao je Vagner.
Španija najčešće nudi ovaj oblik nacionalne zaštite i predstavlja glavnu destinaciju za Venecuelance: čak 93 odsto njihovih zahteva podneto je upravo u Španiji, što se objašnjava zajedničkim jezikom i već postojećom dijasporom u toj zemlji.
Komentari (0)