"Upadi" dronova u vazdušni prostor evropskih zemalja: Da li je reč o hibridnom ratu i kako će funcionisati antidron zid?

Policija je sinoć primila prijave o dronovima koji su se u dva navrata približili aerodromu Bronojsund u Norveškoj toliko da su mogli da ih uoče kontrolori leta. Policija je pretražila područje, ali nije uspela da pronađe pilote dronova. U nedelju su takođe prijavljeni dronovi nad aerodromom, zbog čega je jedan let preusmeren. Evropski lideri se sastaju u Kopenhagenu kako bi razmatrali jačanje evropske odbrane posle serije ulaska dronova u vazdušni prostor EU. Ole Martin Stormoen sa Norveškog Instituta za međunarodne odnose rekao je za Euronews Srbija da bi trebalo napraviti razliku između povrede vazdušnog prostora i drugih aktivnosti koje se nazivaju hibridnim ratom. 

Govoreći o aktuelnoj situaciji u Norveškoj, Ole Martin Stormoen je naveo da je bilo situacija u kojima su dronovi primećeni, ali da je bilo i situaicja gde nije potvrđeno da je zaista bila reč o dronovima.

"Norveške vlasti su jasno rekle da se to za sada ne može nikome pripisati. Dakle, ne znaju ko je pilotirao tim dronovima i šta je bio cilj tih upada u norveški vazdušni prostor", rekao je. 

Kako je istakao, trebalo bi napraviti razliku između povrede vazdušnog prostora od strane ruskih aviona i drugih aktivnosti sa kojima se suočavamo i koje nazivamo hibridnim ratom.

"Povrede vazdušnog prostora su vrlo teške i ozbiljne i sigurno će biti nekakvih posledica za ruske vlasti. Međutim, druge aktivnosti za sada nisu jasne. To je potpuno druga kategorija. U mnogim od tih slučajeva postoje jake indikacije da postoje takozvani državni akteri iza tih poduhvata", rekao je Stormoen za Euronews Srbija.

Međutim, kako napominje, imamo jedan obrazac u Evropi godinama unazad da neke od tih aktivnosti imaju za cilj da poremete normalno funkcionisanje društva.

"Svejedno, moramo uzeti u obzir da namera tih akcija jeste da se izazove odrešeno remećenje i da se izazove kontroverza. Samim tim važno je ne videti baš svuda rusku aktivnost ili Rusiju iz tih događaja", poručio je. 

Kako bi trebalo da funkcioniše antidron zid?

Kada je reč o inicijativi Evropske komisije o tzv. antidron zidu, i aktivnostima NATO-a, sagovornik Euronews Srbija kaže da planovi koje je EU pokrenula nisu još potpuno jasni.

"Kako bi to trebalo da funkcioniše? To je sistem senzora i najverovatnije bespilotnih sistema koji mogu da lansiraju dronove i detektuju druge dronove. Sve je to u nekakvoj ranoj fazi. Ono što mogu da kažem u vezi sa tim planovima, zemlje koje su u tome učestvovale do sada su sve članice NATO-a, osim Ukrajine. Ukrajina učestvuje zato što se razumeju u dronove, imaju veliko iskustvo sa tom tehnologijom", rekao je. 

Kada je reč o učešću Norveške koja nije u EU, ali jeste u NATO, Ole Martin Stormoen tu ne vidi problem.

"Čak i ako bi EU organizovala taj tzv. antidron zid, pretpostavljam da bi NATO bio važan deo tog projekta, a Norveška bi, kao članica NATO-a, samim tim mogla da sarađuje bez ikakvih problema sa drugim zemljama", naveo je.