Evropa gradi, ali cene lete u nebo: Gde su kuće najviše poskupele u 2025?

Cene kuća u EU nastavile su da rastu u drugom kvartalu 2025. godine, što predstavlja sedmu uzastopnu godišnju stopu rasta. Nominalno, cene su porasle u svim zemljama EU osim u Finskoj, dok su, kada se prilagode za inflaciju, troškovi porasli u 21 od 26 zemalja.

Podaci pokazuju da, iako se mnogi Evropljani i dalje bore da dođu do sopstvenog doma, zabrinutost zbog pristupačnosti još uvek ne dovodi do pada cena u većini područja.

Ali, koje su zemlje zabeležile najveći rast u protekloj godini? I kako se ti trendovi upoređuju sa dugoročnim promenama?

Sedam zemalja EU beleži nominalni rast veći od 10 odsto

Prema podacima Evrostata, cene kuća u EU porasle su u proseku za 5,4 odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu 2025. godine. Sedam zemalja zabeležilo je rast veći od 10 odsto, pri čemu su Portugal (17,1 odsto), Bugarska (15,5 odsto) i Mađarska (15,1 odsto) imale najjači rast.

Hrvatska (13,2 odsto), Španija (12,8 odsto), Slovačka (11,3 odsto) i Češka (10,5 odsto) takođe su zabeležile dvocifreni rast.

Unsplash

Nasuprot tome, Finska je bila jedina zemlja u kojoj je zabeležen pad cena, sa godišnjim smanjenjem od 1,3 odsto u drugom kvartalu 2025.

U tri zemlje, cene kuća su porasle za jedan odsto ili manje: Francuska (0,5 odsto), Švedska (0,7 odsto) i Kipar (jedan odsto).

Među ostalim velikim ekonomijama EU, rast cena bio je umeren i ispod proseka Unije. Nemačka je zabeležila rast od 3,2 odsto, dok je Italija imala porast od 3,9 odsto.

Cene kuća u Turskoj beleže snažan rast poslednjih godina, iako podaci za najskoriji period još nisu dostupni. Prema poslednjim dostupnim podacima iz četvrtog kvartala 2024. godine, cene su porasle za 28,5 odsto, čime je Turska zabeležila najjači rast.

Stvarni rast cena u Portugalu i Bugarskoj

Stvarne, odnosno deflacionisane promene nude precizniji uvid u kretanje cena jer uzimaju u obzir inflaciju. Kada se prilagode za inflaciju, cene kuća u EU porasle su u proseku za 2,8 odsto.

profimedia

Portugal (14,3 odsto) i Bugarska (14,1 odsto) zabeležili su najjači stvarni rast cena, oba iznad 14 odsto. Mađarska i Španija (po 9,2 odsto) i Hrvatska (8,9 odsto) takođe su imale značajan porast, blizu dvocifrenih vrednosti.

"Skok stvarnih cena nekretnina u Portugalu podstaknut je snažnom stranom potražnjom, posebno od strane digitalnih nomada i iseljenika koji se sele zahvaljujući poreskim olakšicama i programima boravka, uz hroničan nedostatak stambene ponude", rekao je Mik Kalmet iz "Global Property Guide" za Euronews Business.

On je naglasio da je ograničena novogradnja, posebno u Lisabonu i priobalnim oblastima, pojačala konkurenciju za postojeće nekretnine, čime su cene porasle znatno iznad rasta lokalnih prihoda.

Prema izveštaju "Deloitte Property Index 2025", "ekonomski rast, lakši pristup hipotekama i optimizam oko pristupanja evrozoni" imali su važnu ulogu u rastu cena u Bugarskoj, s obzirom na to da potražnja ostaje snažna.

U pet zemalja zabeležen je pad stvarnih cena kuća, iako su ti padovi uglavnom bili umereni. Finska je imala najveći pad od 2,6 odsto, zatim Švedska (1,7 odsto) i Rumunija (1,2 odsto). U Francuskoj (0,1 odsto) i Austriji (0,3 odsto) pad je bio minimalan.

U Italiji (1,8 odsto) i Nemačkoj (0,7 odsto), rast je bio skroman i ispod dva odsto.

Promena cena nekretnina u poslednjih pet godina

Posmatranje dugoročnih promena u cenama daje bolju sliku o razvoju tržišta stambenih nekretnina.

Između drugog kvartala 2020. i drugog kvartala 2025, stvarne cene kuća najviše su porasle u Portugalu – za 40,6 odsto. Portugal se izdvaja, jer su sve ostale zemlje zabeležile rast manji od 30 odsto.

"Uticaj pandemije i dalje je ključni faktor, jer sve više zaposlenih i preduzetnika može da radi na daljinu, a poreski režim za nerezidente (NHR) dodatno je povećao popularnost Portugala", rekao je Aleks Koč de Gurend iz Knight Frank-a za Euronews Business.

On je istakao da je tradicionalno tržište u Portugalu uvek predvodila potražnja za životnim stilom, kao i investitori koji traže prilike u svim glavnim centrima poput Porta, Lisabona, Kaškaisa, Komporte i Algarvea.

"Jedan noviji trend je porast potražnje za mirnijim ruralnim krajevima Alenteža, i među investitorima i među porodicama", dodao je.

Hrvatska (29,9 odsto), Mađarska (29,4 odsto), Litvanija (28,8 odsto), Bugarska (25,1 odsto), Estonija (22,5 odsto) i Slovenija (20,3 odsto) takođe su zabeležile snažan stvarni rast – svaki iznad 20 odsto.

Finska je imala najveći pad u ovom periodu, sa stvarnim cenama nižim za 18 odsto, zatim Rumunija (–13,7 odsto) i Švedska (–10 odsto).

"Oštar pad cena nekretnina u Finskoj odražava kombinaciju slabe ekonomske aktivnosti, rasta nezaposlenosti i naglog povećanja kamatnih stopa od 2022. godine, što je urušilo pristupačnost i zamrzlo potražnju", rekao je Mik Kalmet.

On je istakao da je obim transakcija pao na skoro rekordno nizak nivo, dok je velika količina neprodatih novogradnji dodatno vršila pritisak na cene, naročito u širem području Helsinkija.

Među četiri najveće ekonomije EU, samo je Španija (+14 odsto) zabeležila rast, dok su cene padale u Nemačkoj (–8,5%), Francuskoj (–6,1%) i Italiji (–3%).

Što se tiče Španije, Hrvatske i Grčke, Kalmet je primetio da te zemlje imaju koristi od međunarodnih kupaca, potražnje povezane s turizmom i relativno pristupačnih cena u poređenju sa Severnom i Zapadnom Evropom. Ipak, rastuće kamatne stope postepeno usporavaju rast cena u nekim gradovima.

U poslednjih pet godina, Turska je zabeležila dramatičan skok cena nekretnina. Od kraja 2019. do kraja 2024. godine, nominalne cene su porasle za 1.175 odsto, dok je inflacija porasla za oko 500 odsto, prema podacima Evrostata.