Trgovina električnom energijom u Evropi: Ko najviše uvozi, a ko je najveći izvoznik?
Komentari
17/10/2025
-12:29
Energija je suštinski deo našeg svakodnevnog života i kičma naših ekonomija. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, energetska bezbednost postala je vruća tema u Evropi - kao i pristupačnost. Euronews detaljnije ispituje trgovinu električnom energijom, otkrivajući neto uvoznike i izvoznike kontinenta.
Кako geopolitičke tenzije rastu, a klimatska kriza postaje sve hitnija, Evropska unija nastoji da poboljša energetske veze između država članica.
Delujući u uniji, a ne kao fragmentirani blok, EU će moći da "poveća sigurnost snabdevanja električnom energijom i da integriše više obnovljivih izvora energije u energetska tržišta", saopštila je Evropska komisija.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), uvoz i izvoz električne energije među evropskim zemljama članicama OECD-a značajno su se povećali u poslednje dve decenije.
Ali, koje zemlje imaju najveće neto stope uvoza - što znači da kupuju više električne energije nego što prodaju? A koje zemlje su neto izvoznici, prodaju više električne energije nego što kupuju?
Od 35 evropskih zemalja u 2024. godini, 13 su bile neto izvoznici električne energije, dok je 21 bila neto uvoznik, prema podacima Evrostata. Samo jedna zemlja, Кipar, nije prijavila uvoz električne energije.
Unsplash
Zavisnost od uvoza
Glavni način da se vidi koliko neka zemlja zavisi od uvoza električne energije jeste posmatranje neto uvoza kao procenta njene ukupne potrošnje električne energije. Ako je ova stopa pozitivna, to znači da zemlja uvozi više električne energije nego što izvozi, dok negativna brojka ukazuje na to da zemlja izvozi više nego što uvozi.
Povezane vesti
Među 35 zemalja u 2024. godini, "neto uvoz kao procenat električne energije dostupne za konačnu potrošnju" u proseku je iznosio -0,5% u EU. U proseku, zemlje EU stoga izvoze više nego što uvoze.
Najveći neto izvoz u Švedskoj i Francuskoj
U nekoliko zemalja, neto izvoz električne energije premašuje uvoz. Švedska drži najjaču poziciju sa -27%, a odmah za njom sledi Francuska sa -22%.
Slovenija (-19%), Norveška (-14%), Slovačka (-13%), Češka (-12%) i Austrija (-10%) su takođe jaki izvoznici električne energije.
Printscreen Eurostat
Među četiri najveće ekonomije EU, Francuska (-22%) i Španija (-4%) su neto izvoznici, dok su Nemačka (6%) i Italija (18%) neto uvoznici.
Žak Perseboa, profesor emeritus na Univerzitetu u Monpeljeu, napomenuo je da su zemlje neto izvoznice one sa značajnom proizvodnjom hidroelektrana, poput Švedske i Norveške, ili sa velikom nuklearnom flotom, na primer u Francuskoj i Švedskoj.
Zemlje neto uvoznice su one sa visokim udelom povremenih obnovljivih izvora energije, jer uvoze mnogo kada nema vetra ili sunca.
Mogu se javiti godišnje fluktuacije
Brojke mogu značajno da variraju od godine do godine, što je očigledno kada se uporede podaci iz 2024. i 2023. godine.
Povezane vesti
Na primer, dok je Grčka bila neto uvoznik sa stopom od 10% u 2023. godini, postala je neto izvoznik u 2024. godini sa ukupnim padom od -0,6%. Slično tome, neto stopa uvoza Hrvatske je naglo porasla sa 10% na 26% u istom periodu.
Stručnjaci se takođe pozivaju na energetski miks i obrasce korišćenja električne energije u ovim fluktuacijama.
Džon Springford, saradnik u Centru za evropske reforme (CER), rekao je da će zemlje koje se oslanjaju na gas za određivanje cene električne energije težiti da uvoze više električne energije.
Povezane vesti
"Zemlje u kojima je gas češće marginalni proizvođač biće veći neto uvoznici. Кako je cena gasa viša, a oni ga češće koriste, ove zemlje će otkriti da uvoze više iz jeftinijih postrojenja u inostranstvu", rekao je on.
Tanjug/Danilo Mijatović
Rina Bole Celer, rukovodilac programa za energetsku politiku EU u organizaciji Agora Energiewende, napomenula je da je Nemačka bila neto izvoznik električne energije dve decenije pre nego što je postala neto uvoznik električne energije 2023. godine. To se potom nastavilo i 2024. godine.
Razlozi za ovu promenu uključuju "više cene ugljenika, koje su učinile nemački ugalj manje konkurentnim na evropskom tržištu“ i penzionisanje tri nuklearna reaktora“, rekao je Celer.
Dodala je da je izgradnja obnovljivih izvora energije u susednim zemljama takođe povećala ponudu jeftinih proizvoda.
Neto obim: Italija najveći uvoznik
Posmatrajući neto obim trgovine električnom energijom, dve velike ekonomije nalaze se na suprotstavljenim stranama. Italija je najveći neto uvoznik, sa 51.000 GWh, a sledi je Nemačka sa 26.269 GWh.
Nasuprot tome, Francuska je najveći neto izvoznik električne energije u apsolutnim vrednostima, sa 89.851 GWh, a sledi je Švedska sa 33.435 GWh.
Printscreen Eurostat
"Francuska je postala najveći svetski izvoznik električne energije 2024. godine, sa neto izvozom električne energije od rekordnih 90 TWh, što je više nego što iznosi godišnja potrošnja električne energije Belgije“, rekao je Celer.
Ovo je uglavnom bilo vođeno oporavkom proizvodnje nuklearne energije i povećanjem proizvodnje obnovljivih izvora energije za 10%.
"Prekogranična trgovina električnom energijom je ključna karakteristika evropskog energetskog sistema. Takve razmene čine struju jeftinijom za evropska domaćinstva i industriju, a istovremeno su najjeftiniji način garantovanja sigurnosti snabdevanja", rekao je Celer.
Takođe olakšava integraciju promenljivih obnovljivih izvora energije - čija proizvodnja varira u zavisnosti od vremenskih uslova - čime se smanjuju emisije iz elektroenergetskog sektora, dodala je ona.
"Na primer, proizvodnja energije vetra u Danskoj može se povećati kada se proizvodnja solarne energije u Nemačkoj smanji uveče", dodala je ona.
Komentari (0)