Promena cena struje: Koga će spuštanje granice za ulazak u crvenu zonu najviše pogoditi
Komentari01/10/2025
-07:01
Od 1. oktobra u Srbiji će struja biti skuplja za 6,6 odsto, a pored toga menja se i granica za ulazak u crvenu zonu. Domaćinstvo koje mesečno potroši više od 1200 kWh električne energije plaćaće skuplju tarifu.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor objasnio je za Euronews Srbija koga će spuštanje granice za ulazak u crvenu zonu najviše pogoditi.
"Uglavnom, ona domaćinstva koja neracionalno ili nedovoljno racionalno troše električnu energiju. Za one koji ne ulaze u crvenu zonu, poskupljenje će biti 6,6 odsto, a kod drugih može da ide i do 30 procenata", kazao je Kapor.
Istakao je da u poslednjih 35 godina nije bilo značajnih ulaganja ili izgradnje većeg postrojenja u našem elektroenergetskom sistemu.
"Manje-više imamo taj energetski miks koji je prilično sličan onome od pre 35 godina, dok su Evropa i svet krenuli velikim koracima napred. Bez velikih investicija u elektroenergetskoj mreži i sistemu predstoji nam dalje poskupljenje struje, zato što je naša produktivnost proizvodnje kilovat-časova u odnosu na druge evropske države skuplja", objasnio je.
Sagovornik je napomenuo i da se od 1. januara 2026. godine uvodi taksa na ugljenik, na takozvani CBAM, kojom će da se oporezuje roba koja se izvozi iz Srbije, a za koju se utvrdi da energiju dobija sagorevanjem fosilnih goriva, odnosno uglja.
"Ja ne vidim neku blistavu budućnost što se tiče naše elektroenergetske situacije i naše ekonomije, uzimajući u obzir ovo što nam sledi", rekao je stručnjak za energetiku.
Povezane vesti
Dodao je da ovo poskupljenje jeste korak u pravom smeru da bi Elektroprivreda Srbije imala finansijski održivo poslovanje.
"Ako imate jeftiniju robu ili uslugu, u ovom slučaju električnu energiju, vi imate inicijativu da se prema njoj iracionalnije ponašate. Cena nekog proizvoda najbolje pokazuje kako se i ponašate prema tom proizvodu", rekao je Kapor za Euronews Srbija.
Napomenuo je da će usled poskupljenja građani nalaziti načine da uštede električnu energiju i da je država mislila na one koji spadaju u socijalne kategorije.
"Zakonom je predviđena kategorija ugroženog kupca i ti građani su subvencionisani. Taj broj građana je sad proširen. Mi nećemo imati efikasnu i produktivnu Elektroprivredu Srbije ako ona ne prodaje električnu energiju po tržišnoj ceni. Druge kompanije prodaju, a ona ne prodaje i samim tim ona sama sebi šteti. I naravno, time će i Elektroprivreda Srbije biti izložena takmičenju na tržištu električnom energijom. Nema potrebe da jedna kompanija ima monopol na proizvodnju električne energije bila da je ona državna", istakao je Kapor.
U kakvom je stanju Elektroprivreda Srbije?
Stručnjak za energetiku je govorio i u kakvom je stanju Elektroprivreda Srbije.
"Ne u prilično blistavom. Moram da ponovim činjenicu da se mi i dalje oslanjamo na ugalj i to više od 60 odsto. On nam je primarni energent, a nemamo ga dovoljno. Termoelektrane su nam u lošem stanju. Tokom zimskih meseci imamo prilično velike gubitke na elektroenergetskoj mreži zbog velike potrošnje električne energije", objasnio je.
FoNet/Velimir Ilić
Dodao je da nova Uredba, koja je omogućila da se subvencionišu građani koji koriste ogrevno drvo dobra, jer potencijalno umanjuje pritisak na elektroenergetski sistem tokom zimskih hladnih meseci.
Povezane vesti
"To su privremene mere koje ja podržavam, ali na dugoročnom planu mi treba da napravimo ogromne investicije", rekao je sagovornik.
Sankcije NIS-u
Stručnjak za energetiku je objasnio i kako će sankcije NIS-u uticati na energetsku stabilnost Srbije.
"Neće se ponoviti 90-te i one kantice sa gorivom. U najgorem scenariju može da se desi da poskupi gorivo zbog troškova transporta, zbog nemogućnosti dovoljnog skladištenja. To možda poskupi gorivo za 30 procenata. Država Srbije putem akciza i poreza kontroliše cenu naftnih derivata u Srbiji, tako da ona smanjenjem akciza i poreza može da izjednači tu povećanu cenu. Međutim, to će biti udar na budžet", kazao je.
Napomenuo je da Srbija ima pravo da po svom Ustavu i Zakonu o energetici nacionalizuje NIS.
"Naravno da bi morala da isplati rusku stranu. Srbija ima vrlo bliske veze sa Kremljom i do sada nije vukla poteze koje nisu bili u skladu sa interesima Kremlja. Srbija je jedina država u Evropi gde Ruska federacija ima monopol na tržištu fosilnih goriva u celoj Evropi. Nalazimo se u jednoj vrlo specifičnoj situaciji, zahvaljujući politikama koje ne datiraju samo od ove trenutne vlasti, nego to ide još od 2004. godine", zaključio je razgovor za Euronews Srbija stručnjak za energetiku Milorad Kapor.
Komentari (0)