Turski Kiprani sutra biraju lidera između dve vizije rešenja kiparskog pitanja

Turski Kiprani sutra izlaze na birališta da bi izabrali novog lidera tzv. Turske Republike Severni Kipar (TRSK), samoproglašene države koju priznaje jedino Turska.

Aktuelni lider Ersin Tatar zalaže se za model dve države u skladu sa stavom Ankare, dok njegov protivkandidat Tufan Erhurman zagovara federalno rešenje pod okriljem Ujedinjenih nacija.

Iako lider tzv. TRSK ima ograničena ovlašćenja u okviru parlamentarnog sistema, izbori nose veliku političku težinu jer se tiču budućeg identiteta i karaktera tursko-kiparske zajednice.

Prema anketi Centra za migracije, identitet i prava, Erhurman ima podršku od 50,4 odsto, naspram 40,6 odsto za Tatara, dok istraživanje turske agencije GENAR pokazuje da Tatar vodi sa 51,2 prema 47,9 odsto.

Tatar, kandidat desničarske Partije nacionalnog jedinstva, traži drugi mandat.

U kampanji ga otvoreno podržavaju Ankara i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, koji smatra da je "jedino realno rešenje kiparskog pitanja priznavanje dve države na ostrvu".

Takav stav, koji odstupa od okvira UN za ujedinjenje ostrva, poslednjih godina je blokirao svaki pokušaj ozbiljnih pregovora.

Tatarovu kandidaturu podržali su i turski potpredsednik Dževdet Jilmaz i bivši fudbaler Mesut Ozil, blizak Erdoganov prijatelj.

Tatar ima podršku i zbog svoje tolerantnosti prema agendi političkog islama koju promoviše Ankara.

Tokom njegovog mandata doneta je uredba koja dozvoljava nošenje hidžaba u školama, što je izazvalo burne reakcije među sekularnim Turskim Kipranima.

Ustavni sud tzv. TRSK kasnije je tu uredbu ukinuo.

Levičarski kandidat Tufan Erhurman, lider Republikanske turske partije, ima podršku bivšeg predsednika Mustafe Akindžija i Serdara Denktaša, sina istorijskog lidera Raufa Denktaša.

Erhurman ističe značaj očuvanja sekularnog identiteta zajednice i njene povezanosti sa Evropom.

Zalaže se za povratak pregovorima na osnovu rezolucija UN i stvaranje bizonalne, bikomunalne federacije, uz jasno definisane rokove i garancije da se status kvo neće obnoviti ako pregovori propadnu.

Ako se to dogodi, predlaže ukidanje izolacije zajednice kroz direktnu trgovinu i letove, koji se sada odvijaju isključivo preko Turske.

Profesor Nikos Muduros sa Univerziteta na Kipru upozorava da bi demografske promene mogle da utiču na ishod izbora.

Od oko 218.000 glasača, između 40 i 45 odsto čine birači sa jednim ili nijednim roditeljem tursko-kiparskog porekla.

Masovno dodeljivanje "državljanstava" turskim državljanima u poslednjih pet godina dovelo je do promene odnosa snaga u zajednici.

"Politička moć autohtonih Turskih Kiprana postepeno opada, a porast stanovništva turskog porekla mogao bi uskoro da se pretvori i u brojčanu dominaciju na izborima", rekao je Muduros.