Slovačko "ne" na XIX paket sankcija Rusiji i razmatranje reforme prava veta za nove članice EU

Slovački premijer Robert Fico ponovo je stavio veto na novi paket sankcija Evropske unije usmeren protiv Rusije. On je zabrinut zbog budućnosti automobilske industrije i visokih cena energenata koje plaćaju građani Slovačke, ali i EU. S druge strane, Brisel je zabrinut zbog prava na veto svojih članica, jer Slovačka nije jedina koja je ovoga puta iskoristila to svoje pravo. To je, nakratko, učinila i Austrija, zbog sopstvenih interesa povezanih sa bankarskim sektorom, pokazujući dubinu problema sa kojim se susreće Unija.

Fico je, naime, 15. oktobra blokirao 19. paket sankcija, na čijem tapetu je bio ruski tečni prirodni gas (LNG), naftna infrastruktura, "flota u senci", platforme za kriptovalute i ograničenja kada je u pitanju kretanja ruskih diplomata.

Slovački premijer, lider stranke Smer, koja je nedavno isključena iz Partije evropskih socijalista (PES), jasno je uslovio svoju podršku paketu sakcija rešavanjem gorućih problema.

"Ne zanima me da se bavim novim paketima sankcija protiv Rusije dok u zaključcima samita ne vidim politička uputstva za Evropsku komisiju o tome kako rešiti krizu u automobilskoj industriji i visoke cene energenata koje čine evropsku ekonomiju potpuno nekonkurentnom", izjavio je Fico posle sastanka sa predsednikom Evropskog saveta Antonijem Koštom, navodi Euronews.

Fico je dodao da odbija da se "tako ozbiljna pitanja 'rešavaju' u zaključcima opštim frazama, dok se detaljne odluke i stavovi posvećuju pomoći Ukrajini".

Tanjug/AP/Petr David Josek

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odgovorila je pismom liderima, obećavajući ubrzanu reviziju "Zelenog dogovora", uključujući reviziju zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035.

"Revizija regulacije o CO2 emisijama za automobile i kombije biće završena do kraja godine", navela je von der Leyen, preneli su evropski mediji.

Diplomatski izvori navode da se očekuje kompromis na samitu lidera 23. oktobra, a slovački veto trenutno donekle olakšava situaciju sa energentima na istoku Evrope, koja je već pogođena rastom cena do čak 50 odsto u odnosu na period pre krize i ruske agresije na Ukrajinu.

"Rajfajzenov veto" uzdrmao Brisel

Inače, ovo nije prvi put da Robert Fico koristi pravo veta. U julu 2025. blokirao je 18. paket sankcija, tražeći garancije za energetske subvencije, ali je popustio nakon obećanja Brisela za finansijsku podršku slovačkom energetskom sektoru, navodi Euronews.

Ali, slovački premijer nije jedini koji je potegao veto ovoga puta. Naime, u Briselu su se suočili sa neočekivanim problemom, tj. neočekivanim akterom: Raiffeisen Bank International (RBI), prenosi Euronews.

U januaru ove godine podružnica austrijske banke primila je ozbiljan udarac kada je ruski sud presudio da mora da plati više od dve milijarde evra štete Rasperia Tradingu, ruskoj investicionoj kompaniji.

Spor se vrti oko Strabaga, austrijskog građevinskog preduzeća čiji su akcionari Rasperia i Raiffeisen Donja Austrija/Beč, jedan od ključnih akcionara RBI-ja.

Rasperia je pripadala milijarderu Olegu Deripaski sve do marta 2024, kada je on odustao od kontrole nad kompanijom. Dve godine kasnije, sama Rasperia je dodata na crnu listu. Kao rezultat sankcija, 28,5 miliona akcija koje je Rasperia imala u Strabagu bile su zamrznute, sprečavajući firmu da prima dividende od Strabaga.

profimedia

Krajem 2023. godine, Raiffeisen je pokušao da kupi Rasperijine akcije u Strabagu, ali je dogovor propao nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog rizika od zaobilaženja sankcija.

Rasperia je tada pokrenula pravnu bitku tražeći naknadu za zamrznute akcije i gubitak dividendi. Nakon neuspeha u Austriji, firma je podnela tužbu pred ruskim sudom, koji je na kraju presudio u njenu korist i naredio isplatu 2,1 milijarde evra štete.

Pošto Strabag nije imao imovinu u Rusiji koju bi se moglo zapleniti, teret je pao na Raiffeisenbank Rusiju, podružnicu Raiffeisena.

Zbog svega ovoga, Rajfajzen je uz pomoć austrijske vlade blokirao sankcije Rusiji, pokušavajući da odmrzne imovinu ruske kompanije i da pokrije sopstvene gubitke. Ipak, ovaj potez nije naišao na širu podršku zbog čega je Austrija povukla svoj glas "protiv" tokom proteklog vikenda.

Bez obzira na ishod, i ovaj slučaj je pokazao koliko mogućnost blokiranja zajedničkih odluka utiče na pravac politike Brisela, a sve to je mnogo drastičnije na primeru mađarskog premijer Orbana.

Lider jedne zemlje, ostalih 26 članica i Unija koja (ne)funkcioniše

On je svoje pravo veta koristio više puta, a posebno u odnose na pregovore o pomoći Ukrajini. Tako je u decembru 2023. blokirao 50 milijardi evra pomoći Kijevu. Popustio je tek u februaru 2024. nakon niza ustupaka u vezi sa zamrznutim EU fondovima za Mađarsku kao i diplomatskih pregovora koji su vođeni na tu temu.

Veto je uložio i na zaključke o pregovorima o miru i podršci Ukrajini u martu 2025. godine. Ipak, složio se sa drugim liderima EU oko odbrane, migracija i konkurentnosti na tržištu.

U više navrata blokirao je i sankcije protiv Rusije, a pretio je vetom i kada su u pitanju odluke o putu Ukrajine u EU, obećavši da će sprečiti pristup Ukrajine EU, usput zapretivši vetom na druge mere Unije koje se tiču drugih politika.

Pravo glasa koje ima Mađarska u okviru zajedničkih tela EU zbog svih ovih odluka postalo je sporno za Brisel. Mnogi su nakon Orbanovih poteza, koje je opisao kao zaštitu nezavisne politike Mađarske i odbranu mađarskih nacionalnih interesa, postavili pitanje šta da se radi sa Mađarskom.

profimedia

Tink-tenkovi poput Žak Delor Centra, postavili su i direktnije pitanje: "Šta EU treba da uradi povodom Viktora Orbana?". Britanski BBC je postavljao pitanje "Da li jedan čovek ucenjuje EU?". Na kraju, tink-tenk Karnegi je razmatrao da se suspenduje mađarsko pravo na glasanje, kako bi se "spasio kredibilitet EU".

Drugi su imali ideju da upravo u potpunosti oduzmu pravo glasa Mađarskoj, a neki i manje radikalne predloge, kao što je donošenje odluka o uvođenju sankcija, podršci na putu u EU zemalja kandidata i vojnoj pomoći, u ovom slučaju Ukrajini, na nacionalnom nivou. Na taj način, prema njima, bio bi zaobiđen "mađarski zid".

Da li će nove članice EU uopšte imati pravo glasa?

Koliko je upravo taj "zid" značajan svedoči i najnovija analiza briselskog portala Politico gde se navodi da postoji predlog da se nove članice EU pridruže bez punih prava o glasanju. On je navodno u ranoj fazi razvoja i zahtevao bi odobrenje svih postojećih država članica.

Ipak, sagovornici portala, trojica evropskih diplomata i zvaničniku EU, koji su upoznati sa diskusijama na ovu temu, navode da je ideja da nove članice dobiju puna prava tek kada EU reformiše svoj način funkcionisanja kako bi se otežalo pojedinačnim zemljama da stavljaju veto na politike i odluke Brisela.

"Buduće članice bi trebalo da se obavežu da odustanu od prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme - poput uvođenja kvalifikovane većinske odluke u većini političkih oblasti", rekao je o ovoj temi Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropske poslove nemačkog Bundestaga i dodao:

"Proširenje ne sme biti usporeno blokiranjem reformi od strane pojedinačnih država članica EU".

profimedia

Inicijativa bi, piše Politico, omogućila zemljama koje su trenutno na putu ka članstvu, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, da uživaju mnoge prednosti članstva u EU, ali bez prava veta - nečega što su vlade zemalja članica EU uvek cenile kao krajnje oruđe za sprečavanje politika EU koje im se ne dopadaju.

O predlogu se, navodi portal, razgovara nezvanično, a prijem novih zemalja bez prava veta, barem na početku njihovog članstva, omogućilo bi njihov ulazak u Uniju pod fleksibilnijim uslovima, bez potrebe za prepravkom osnovnih ugovora EU, što nekoliko vlada smatra neprihvatljivim.

Oni navode i to da su pokušaji ukidanja prava veta za postojeće članice EU naišli na snažan otpor, ne samo od strane Mađarske, već i od Francuske i Holandije.

Vredno je spomenuti i da se predsednik Evropskog saveta Antonio Košta založio da se otvaranje pregovaračkih klastera vrši kvalifikovanom većinom, upravo da bi se izbegle blokade.

Na kraju, samit lidera 23. oktobra pokazaće da li EU može prevazići trenutne tenzije i postaviti temelje za efikasnije odlučivanje u budućnosti, kao i kakva je budućnost prava odlučivanja članica EU.