Izlazne ankete u Holandiji: Centristička stranka D66 u vođstvu ispred Vildersa

Prve izlazne ankete nakon tesno vođenih parlamentarnih izbora u Holandiji pokazuju gotovo izjednačen rezultat između desničarske PVV i centroleve stranke D66, uz blagu prednost liberala Roba Jetena.

Prema početnoj anketi agencije Ipsos I&O, D66 je u vođstvu sa 27 poslaničkih mesta, dok stranka slobode (PVV) Gerta Vildersa ima 25 mandata. Ipak, razlika je toliko mala da se ishod još uvek ne može pouzdano proceniti, prenosi Euronews.

U Holandiji nijedna stranka tradicionalno ne osvaja apsolutnu većinu u Predstavničkom domu sa 150 mesta, pa je za formiranje vlade neophodna koalicija koja obezbeđuje najmanje 76 poslaničkih mesta.

Ovakav rezultat predstavlja veliki preokret u odnosu na izbore iz 2023. godine, kada je Vildersova krajnje desničarska PVV ostvarila ubedljivu pobedu sa 37 mesta, dok su Zeleno-levičarska laburistička koalicija (GL-PvdA) i konzervativna Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) osvojile 25, odnosno 20 mandata.

Na ovim izborima, prema proceni Ipsosa, VVD bi trebalo da dobije 23 mesta, dok je GL-PvdA pala na 20, manje nego što se očekivalo.

Tanjug/ AP Photo/Peter Dejong

Ipsos napominje da su izlazne ankete preliminarne, ali da su u prošlosti bile izuzetno pouzdane – 2023. godine odstupanje od konačnih rezultata iznosilo je samo 1,2 odsto.

Izlaznost birača bila je nešto manja nego 2023. godine – do 19:45 časova iznosila je 65 odsto, u poređenju sa 66 odsto u istom periodu prethodnih izbora, kada je konačna izlaznost bila 77,7 odsto.

Mala razlika od samo dva mesta između D66 i PVV znači da bi konačni rezultati mogli da se promene za jedno do tri poslanička mesta, ali se generalno ne očekuju veća odstupanja.

U završnici kampanje  D66, koju predvodi Rob Jeten, zabeležila je snažan rast podrške, izbivši u sam vrh svega nekoliko dana pred glasanje, iako je ranije zaostajala za PVV, GL-PvdA i hrišćanskim demokratama (CDA). Ovo predstavlja značajan povratak za D66, koja je 2023. godine osvojila samo 9 mesta, u odnosu na 24 iz 2021. godine.

Frans Timermans, lider GL-PvdA i bivši potpredsednik Evropske komisije, zadržao je stabilan rezultat u odnosu na 2023. godinu.

Henri Bontenbal, novi lider Hrišćansko-demokratske partije (CDA), predstavio se kao umereni kandidat za premijera, zagovarajući politiku „pristojnosti i poštovanja“ i povratak normalnom funkcionisanju institucija nakon kolapsa prethodne vlade u junu, izazvanog sporom oko migracija. Njegova partija prema projekcijama osvaja 19 mesta.

Tanjug/ AP Photo/Peter Dejong

Gert Vilders, lider PVV-a, ponovo je vodio kampanju usredsređenu na suzbijanje ilegalne imigracije, što mu je i donelo pobedu 2023. godine. Upravo to pitanje izazvalo je i raspad prethodne četvoročlane koalicije, u kojoj su se stranke sukobile po pitanju migrantske politike.

Unutrašnji sukobi u bivšoj vladi doveli su do kritika da Holandija, nekada istaknuti glas u Evropskoj uniji, više ne pokazuje istu posvećenost evropskim pitanjima kao u vreme dugogodišnjeg premijera Marka Rutea, koji sada obavlja funkciju generalnog sekretara NATO-a.