Samit o proširenju EU u organizaciji Euronews-a: "Evropa je obećanje i san, ali treba da bude stvarnost"
Komentari04/11/2025
-20:45
U Briselu se održava Samit o proširenju u organizaciji Euronews-a, koji je ugostio vodeće lidere EU i zemalja kandidata. Tema samita je budućnost evropskih integracija. Samitu prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maja Sandu, premijer Albanije Edi Rama, Crne Gore Milojko Spajić i Severne Makedonije Hristijan Mickoski, kao i evropska komesarka za proširenje, Marta Kos. Glavne poruke sa samita preneo je reporter Euronews Srbija Vladimir Bekić.
On kaže da je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao da je 2025. godina napretka, odnosno godina u kojoj je viđen najveći progres.
On je ocenio da je Crna Gora najviše napredovala i izneo stav da bi ona trebalo da postane članica do 2028. godine.
Kritike Srbiji, s druge strane, uputila je komesarka za proširenje Marta Kos.
Ona je navela da je Srbija nekada bila pripremljenija od drugih članica, ali da u međuvremenu nije bilo napretka.
Osim najvažnije kočnice, a to je neusklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, Kos je istakla i negativnu ocenu kada je u pitanju sloboda medija u Srbiji.
Ona je navela da nikada više novinara nije bilo, kako je rekla, u zatvoru nego ove godine, a istakla je kao negativnu ocenu i to da predsednik Srbije, kako je navela, utiče na pravosudni sistem.
Euronews
Povezane vesti
Predsednik Srbije odbacio je navode o nazadovanju kada je u pitanju sloboda medija, a kada je u pitanju neusaglašavanja sa spoljnom politikom Evropske unije, on je ponovio svoj raniji stav da Srbija ne može uvesti sankcije Rusiji.
Reporter Euronews Srbija kaže da kada su u pitanju novi kandidati, Ukrajina i Moldavija, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski komentarisao je takođe jednu ocenu da je Ukrajina nazadovala kada je u pitanju borba protiv korupcije, navodeći da je teško sprovoditi reforme kada je zemlja u ratu, ali je dodao da očekuje da će ipak Ukrajina biti primljena u Evropsku uniju pre 2030. godine.
Na pitanje da li bi Ukrajina bila spremna da prihvati članstvo sa malo manje prava, odnosno članstvo bez prava veta, a to je ideja oko koje se ovih dana moglo čuti dosta u Briselu, Zelenski je odgovorio slično kao i predstavnik Crne Gore - nema šanse da prihvate da budu drugorazredna zemlja u Evropskoj uniji.
Napredak i ambicije
Ideja iza Samita, koji je organizovao Euronews, jeste uvid u to kakve stavove, kada je reč o proširenju, imaju zemlje kandidati ili predstavnici evropskih institucija.
Za organizatora proširenje je postalo potreba Evropske unije.
"Evropa je obećanje i san, ali treba da bude stvarnost. Predugo smo obećavali i izneverili zemlje koje hoće da se pridruže. Više od dve trećine Evropljana podržavaju proširenje. Vreme je da se sa tim krene. Naša savest i naš geostrateški interes nalažu da do toga dođe do kraja ove decenije", rekao je izvršni direktor Euronews-a Pedro Vargas David.
O istom interesu govori predsednik Evropskog saveta Antonio Košta koji kaže da u vreme geopolitičke nestabilnosti, proširenje znači bezbedniju i mirniju Evropu.
Povezane vesti
On naglašava da je najveći napredak ostvarila Crna Gora, te da je ambicija da završi pregovore do kraja sledeće godine kredibilna.
"Ako nastave sa reformama, mogu biti 28. članica 2028. godine. Moldavija i Ukrajina ostvaruju impresivan naprdak. Ukrajina je u ratu, a Moldavija trpi napade na suverenitet. Albanija je takođe mnogo uradila i ubrzala voj put, a još napretka treba da vidimo od Srbije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije do kraja ove godine", rekao je Košta.
Komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da proširenje može biti najvažnija i uspešna politika odgovora Evropske unije na geopolitičke izazove.
Euronews
Govoreći o Srbiji, rekla je da je Srbija bila pripremljenija od drugih zemalja, ali da nije bilo daljeg napretka.
"Dakle, neko može biti spremniji od drugih, ali moramo da vidimo taj napredak, posebno u oblasti vladovine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije, to su oblasti gde je Srbija nazadovala. Ali ja pružam ruku, mi želimo da vidimo demokratsku Srbiju u EU i srećna sam što su protesti u Srbiji pokazali da postoji demokratski potencijal i da ljudi žele demokratiju. Mi to podržavamo", rekla je Kos.
Dobar izveštaj o Albaniji za premijera Edija Ramu znači da se Brisel probudio i promenio pristup.
Zamenik premijera Crne Gore za evropske i spoljne poslove Filip Ivanović rekao je da njegova zemlja očekuje puno članstvo koje ne znači članstvo bez mogućnosti veta.
Objašnjavajući problem na liniji Bugarska-Severna Makedonija, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski je rekao da on nije toliko veliki, te da ga građani pitaju zašto opet da se menja Ustav da bi se u njega uvela bugarska manjina.
"Govorimo o par stotina ljudi, a ne o stotinama hiljada. A imamo desetine hiljada Makedonaca u Bugarskoj kojima nije dozvoljeno da formiraju ni nevladinu organizaciju. Ne govorimo o promeni bugarskog ustava, ali okej, oni su unutra, mi nismo. To je maltretiranje. Ali želimo da budemo za stolom u Briselu i zato pitamo da li je ovo poslednja cena koja treba da se plati", rekao je Mickoski.
Euronews Srbija
Sa tajne lokacije, u blizini Pokrovska, na liniji fronta govorio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Zelenski se nada da put ka Evropskoj uniji neće biti predug, a odgovorio je i na pitanje šta može da ponudi mađarskom premijeru kako bi skinuo veto na otvaranje klastera.
"Nemam ja šta da mu ponudim. On treba da ponudi nešto Ukrajini i da zaštiti celu Evropu od Rusije. Tokom rata nas nije podržao, našu viziju života. Ne bismo želeli da on podržava Rusiju, jer blokiranje Ukrajine na putu ka Evrospkoj uniji je podrška Rusiji, a to nije dobro", rekao je Zelenski.
Mađarski veto kritikovala je i komesarka za proširenje, dok je u odnosu na izveštaj Evropske komisije rekla da je Gruzija zemlja kandidat samo na papiru jer vlada u Tbilisiju ne poštuje interese svog naroda.
Komentari (0)