Nemačka blizu dogovora o zakonu o vojnom roku — ali koalicija je podeljena i pitanja ostaju
Komentari
12/11/2025
-21:35
Nemačka vlada bi mogla da predstavi rešenje za model vojnog roka ove nedelje, najavio je federalni ministar odbrane Boris Pistorius (SPD) tokom posete trupama u Minsteru u ponedeljak.
"Ponekad je potrebno samo malo vremena, i ne mora sve što se predstavlja kao veliki spor zaista biti tako", rekao je političar SPD-a.
Pistorijusova najava dolazi mesecima nakon što je Bundestag usvojio novi zakon o vojnom roku, sa ciljem da se svake godine uključi desetine hiljada regruta. Međutim, nacrt zakona, koji u početku predviđa dobrovoljnu službu, uz sporne planove da se u budućnosti po potrebi uvede obavezni element, izazvao je brojna pitanja, piše Euronews.
Prema Tomasu Revekampu (CDU), predsedniku Odbora za odbranu, jedino što stoji na putu konačnom modelu jesu detalji. On je takođe uveren da će se sporazum postići ove nedelje. Prema njegovim rečima, i dalje postoje neka "nerazrešena pitanja".
Zašto je zakon o vojnom roku kontroverzan?
Prema nacrtu zakona o "Novoj vojnoj službi", Ministarstvo odbrane planira dugoročno da poveća broj vojnika odbrambenih snaga na oko 460.000, uključujući rezerviste, u okviru nacionalne i savezničke odbrane.
Florian Gaertner / imago stock&people / Profimedia
Od tog broja, udeo aktivnih vojnika trebalo bi da bude oko 260.000. Ovaj cilj uključuje oko 200.000 rezervista i zasniva se na vremenskom horizontu do 2035. godine, navodi Ministarstvo odbrane.
Kada je reč o vojnoj službi, međutim, Pistorijus stalno naglašava da trupe treba jačati kroz dobrovoljnu službu, jer "to je konsenzus u koalicionom sporazumu između CDU, CSU i SPD-a".
Povezane vesti
Uprkos jasnoj izjavi ministra, planirana reforma vojne službe deli sadašnju koaliciju.
Pistorijus se zalaže za dobrovoljnu, privlačnu vojnu službu – po uzoru na švedski model – koja bi bila podržana nacionalnim upisom mladih muškaraca.
Obavezna služba bi se uvodila samo ako dobrovoljna služba ne bude dovoljna. U tom kontekstu, SPD želi da modernizuje Bundesver sa "ogromnim paketom za povećanje njegove privlačnosti".
CDU/CSU, s druge strane, zagovara nasumičan proces odabira kako bi se ublažili potencijalni problemi u regrutaciji. Pistorijus to odbacuje i favorizuje odabir na osnovu fizičke spremnosti i profesionalnih veština.
Razlike postoje i po pitanju povećanja broja osoblja: CDU/CSU traži konkretne ciljeve za povećanje broja vojnika kako bi se zadovoljila potreba. SPD, međutim, želi da se u početku fokusira na dobrovoljnu službu i povećanje privlačnosti, čime bi rast trupa bio fleksibilniji.
"Još jedan dokument o neodlučnosti"
Vojni istoričar Senke Nicel, koji je pozvan kao stručni svedok, upozorio je na saslušanju Odbora za odbranu 10. novembra da sama dobrovoljna služba teško može biti dovoljna za obezbeđivanje željenog broja osoblja Bundesvera.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Prema njegovim rečima, nacrt zakona je nesumnjivo "korak u pravom smeru da Bundesver postane spreman za rat".
Povezane vesti
On se takođe zalaže za planiranu opštu obaveznu službu od leta 2027, ali nacrt zakona vidi i kao polovičnu demonstraciju nemačke bezbednosne politike u poslednje tri i po godine.
"Po mom mišljenju, to je još jedan dokument neodlučnosti i odugovlačenja. Uvođenje obavezne službe bilo bi apsolutno neophodno za brzo povećanje broja osoblja Bundesvera", objašnjava vojni istoričar.
Međutim, priznao je da to trenutno ne deluje politički izvodljivo, zbog čega Ministarstvo odbrane smatra da se povećanje broja osoblja može postići kroz dobrovoljnu službu.
Povezane vesti
U svojoj pisanoj izjavi, takođe se osvrnuo na stratešku pretnju: prema izjavama nemačke vlade, Rusija bi mogla napasti NATO za nekoliko godina.
"Ministarstvo odbrane veruje da se povećanje broja može postići dobrovoljno do 2035. godine. To znači da je kao cilj postavljeno prosečno povećanje od 8.000 vojnika godišnje. Da je Bundesver rastao ovim tempom kada je osnovan tokom Hladnog rata, izgradnja bi trajala 60 godina", naveo je.
Pistorijus procenjuje da je potrebno između 60.000 i 100.000 dodatnih vojnika kako bi se ispunili zahtevi NATO i trupe učinile spremnim za rat.
Iako još nije pronađeno rešenje, zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2026. godine. Obavezna služba za sve mladiće predviđena je od jula 2027. ili 2028. godine.
Komentari (0)