Kolika je pričinjena šteta tokom vikend nereda u Francuskoj? Oštećeno najmanje 3.000 prodavnica, država najavljuje pomoć
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Neredi širom Francuske ostavili su ozbiljne posledice po trgovinski sektor, dok osiguravajuće kuće još nemaju procenu ukupne štete. Pored uništenih i opljačkanih prodavnica, finansijske posledice osećaju i berza, osiguravajuća društva i državni budžet. Najmanje 3.000 prodavnica oštećeno je tokom vikend-nereda u Francuskoj, što je dvostruko više od prvobitnih procena objavljenih samo dan ranije. Razmere pričinjene štete sve su veće, a konačan finansijski bilans još nije poznat. Osiguravajuće kuće, od kojih se očekuje da pokriju značajan deo troškova, za sada ne mogu da procene koliko će ih ova dešavanja ukupno koštati.
Savez francuskih osiguravajućih društava France Assureurs saopštio je da su njegove članice angažovane na pružanju pomoći osiguranicima pogođenim nasiljem. Njihovi krizni timovi sarađuju sa javnim institucijama širom zemlje, ali podaci o ukupnoj šteti i broju podnetih odštetnih zahteva još nisu dostupni.
Šteta u trgovini meri se stotinama miliona evra
Prve procene ukazuju na ozbiljne posledice po francuski maloprodajni sektor. Izvršni direktor kompanije Carrefour i predsednik trgovinskog udruženja FCD, Aleksandar Bompar, procenio je u nedelju da je pogođeno oko 1.500 prodavnica, uz gubitke od nekoliko stotina miliona evra.
Međutim, do ponedeljka je francuska vlada evidentirala najmanje 3.000 oštećenih prodajnih objekata. Kompanija Carrefour prijavila je štetu u 50 svojih prodavnica, od kojih je 20 opljačkano. Među pogođenim objektima našao se i butik luksuznog brenda Louis Vuitton u Marseju.
Tanjug/AP
Posledice nereda odrazile su se i na finansijska tržišta. Francuski berzanski indeks CAC 40 završio je ponedeljak sa padom od 1,1 odsto, dok je evropski indeks EURO STOXX 600 oslabio za 0,9 odsto. Akcije Carrefoura izgubile su 2,2 odsto vrednosti, a akcije luksuzne grupacije LVMH pale su za 1,8 odsto, piše Euronews.
Pad je zabeležen i kod osiguravajućih društava. Akcije kompanije AXA oslabile su za 1,3 odsto, dok je reosiguravajuća kuća SCOR zabeležila pad od 0,9 odsto. Italijanske osiguravajuće kompanije Generali i Unipol izgubile su 2,3, odnosno 3,2 odsto vrednosti.
Istovremeno, porasli su prinosi na francuske državne obveznice, što ukazuje na dodatni pritisak na troškove zaduživanja zemlje. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice dostigao je 4,94 odsto, dok je razlika u odnosu na nemačke obveznice porasla na približno 148 baznih poena.
Iskustvo iz 2023. pokazuje koliko bi šteta mogla da iznosi
Francuska se sa sličnim problemom suočila i tokom leta 2023. godine, kada su neredi širom zemlje izazvali velike materijalne gubitke. Prema podacima organizacije France Assureurs, tada je prijavljeno oko 17.000 odštetnih zahteva, a osigurani gubici dostigli su 793 miliona evra. Prosečna vrednost jednog zahteva iznosila je približno 46.600 evra.
Najveći deo troškova odnosio se na prodavnice i poslovne objekte, na koje je otpalo oko 523 miliona evra, odnosno dve trećine ukupne osigurane štete. Dodatnih gotovo 200 miliona evra isplaćeno je lokalnim vlastima zbog oštećenja gradskih uprava, škola i autobusa, dok je sedam odsto štete bilo povezano sa automobilima.
Tanjug/AP
Ipak, stvarni gubici bili su veći od iznosa koji je pokriven osiguranjem. Naknadna istraga francuskog Senata procenila je da je ukupna šteta na imovini bila bliža milijardi evra, jer deo oštećenja nikada nije prijavljen, dok neka nisu bila u potpunosti osigurana.
Posebno zabrinjava podatak da je tokom nemira 2023. godine vandalizovano oko 2.500 poslovnih objekata, prema evidenciji organizacije CCI France. Ovog puta broj prodavnica koje je evidentirala francuska vlada već je premašio taj nivo, što dodatno otežava procenu konačnih troškova.
Novi sistem osiguranja još nije u funkciji
Francuska je nakon prethodnih nereda pokušala da unapredi sistem zaštite preduzeća od sličnih finansijskih udara. Budžetskim zakonom za 2026. godinu predviđeno je uvođenje obaveznog osiguranja od štete izazvane neredima u određenim polisama osiguranja imovine, kao i osnivanje nacionalnog fonda koji bi pomogao osiguravajućim kućama da podnesu velike gubitke.
Planirano je da osiguravajuća društva u fond uplaćuju sredstva u visini do 1,5 odsto odgovarajućih premija, dok bi država obezbedila garancije do četiri milijarde evra godišnje.
Međutim, sistem još nije operativan. Za njegovo pokretanje potrebno je odobrenje Evropske komisije, kao i donošenje odgovarajućih podzakonskih akata. Zbog toga će naknada štete preduzećima pogođenim aktuelnim neredima zavisiti od postojećih ugovora o osiguranju.
Osiguranje ne pokriva uvek izgubljenu zaradu
Većina polisa osiguranja prodavnica i poslovnih objekata u Francuskoj, prema navodima organizacije France Assureurs, uključuje zaštitu od štete nastale tokom nereda i građanskih nemira. To uglavnom obuhvata požare, krađe, vandalizam i razbijene izloge, kao i pojedine troškove privremene zaštite objekata i angažovanja obezbeđenja.
Tanjug/AP/Christophe Ena
Međutim, naknada za izgubljenu prodaju nije automatski zagarantovana. Da bi trgovci ostvarili pravo na nadoknadu zbog privremenog zatvaranja poslovanja, često moraju da imaju posebno ugovoreno osiguranje od prekida poslovanja.
Takvo osiguranje po pravilu nadoknađuje izgubljenu bruto dobit, a ne celokupan iznos propuštene prodaje. Naknada se najčešće isplaćuje kada je fizička šteta obuhvaćena polisom primorala preduzeće da obustavi rad. Šire pokriće može postojati, ali zavisi od konkretnih odredbi ugovora.
Osiguranici uglavnom imaju pet dana da prijave štetu osiguravajućoj kući, dok je za pojedine vrste osiguranja neophodno prethodno podneti policijsku prijavu.
Država najavljuje pomoć, ali troškovi dodatno opterećuju budžet
Francuske vlasti najavile su mere pomoći preduzećima koja su pretrpela gubitke. Premijer Sebastijen Lekorni saopštio je da će pogođene kompanije moći da koriste državni program delimičnog subvencionisanja zarada zaposlenih tokom privremenog prekida ili smanjenja rada.
Istovremeno, zatraženo je uvođenje ciljanih policijskih časova u pojedinim područjima, dok je premijer poručio da će vanredno stanje biti proglašeno ukoliko se za tim ukaže potreba. Predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nuneza, a broj uhapšenih premašio je 2.400.
Mere pomoći dolaze u trenutku kada se Francuska već suočava sa značajnim budžetskim pritiscima. Očekuje se da će deficit ove godine iznositi 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok javni dug dostiže 119 odsto BDP-a.
Iako će precizni troškovi nereda biti poznati tek nakon procene štete i obrade odštetnih zahteva, već sada je jasno da će njihove posledice biti mnogo šire od uništenih izloga i opljačkanih prodavnica. Finansijski teret osetiće trgovci, osiguravajuće kuće i država, dok će konačan račun zavisiti i od obima pokrića iz postojećih polisa osiguranja.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)