Priznanje bezbednosnog kolapsa u Francuskoj: Strah od novog talasa nasilja i policijski čas, šta dalje?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Masovne demonstracije i incidenti koji su tokom vikenda potresli Francusku zabeležili su značajan pad u ponedeljak, nakon uvođenja oštrijih bezbednosnih mera i ciljanog policijskog časa u najugroženijim zonama. Francuske vlasti nastoje da pojačanim prisustvom snaga bezbednosti spreče novo izbijanje nemira, koji su inicijalno započeli zbog visokih troškova života i skupoće, ali su ubrzo eskalirali u masovni vandalizam i pljačke trgovina širom zemlje.
Policijski čas stupio je na snagu u pojedinim delovima Pariza od 23 časa u ponedeljak, dok su analogna ograničenja primenjena i u drugim većim gradovima, prateći instrukciju premijera Sebastijana Lekornija regionalnim vlastima da nastave sa uvođenjem zabrana kretanja gde god je to neophodno.
Iako se Francuska u prošlosti suočavala sa sličnim krizama, poput nemira 2023. godine ili protesta "Žutih prsluka" 2018. godine, razmere i intenzitet poslednjih okršaja iznenadili su bezbednosni sektor, posebno jer se zemlja nalazi u osjetljivom političkom trenutku, svega šest meseci uoči predsedničkih izbora na kojima će biti izabran naslednik Emanuela Makrona.
Uvid u bezbednosni propust u Francuskoj: Lekornu i Nunez priznali greške u proceni nakon nasilnih protesta
Nakon talasa nasilja, uništavanja i masovnih pljački koji su tokom subotnjih demonstracija zahvatili više francuskih gradova, izvršna vlast u Parizu u ponedeljak je zvanično priznala da bezbednosne procene i broj angažovanih policijskih snaga nisu bili adekvatni razmerama nemira.
Premijer Sebastijan Lekorni izjavio je ispred Ministarstva unutrašnjih poslova da je u upravljanju subotnjom mobilizacijom došlo do ozbiljnih propusta.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Lekorni je naglasio da vlasti nemaju šta da kriju, ali je odbio da spekuliše o konkretnim uzrocima bezbednosnog kolapsa. Tokom protesta u Parizu, Lionu, Marseju, Bordou i nizu drugih gradova, policijske snage su se našle pod izuzetno jakim udarom, pri čemu nisu uspele da spreče preopterećenje sistema i štetu na hiljadama lokalnih lokala i prodavnica, piše Le Monde.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez, čiju je ostavku predsednik Republike odbio, priznao je potrebu za znatno boljim predviđanjem budućih mobilizacija i procenom bezbednosnih rizika na terenu.
Gostujući na radiju Frans Inter, Nunez je potvrdio da su preduzete bezbednosne mere bile potpuno nesrazmerne u odnosu na broj učesnika i intenzitet nemira.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nakon ovog priznanja zvaničnika, očekuje se da francuske vlasti u narednim danima predstave novu strategiju i revidirane bezbednosne protokole kako bi se sprečili slični scenariji tokom najavljenih okupljanja.
Prva odluka mogla bi da stigne večeras, prema najavama premijera Lekornija.
On je istakao da će u zavisnosti od situacije biti odlučivano gde će biti uveden policijski čas.
"Ciljani policijski čas doprinosi smirivanju situacije tokom noći. Zahvaljujem se policajcima i žandarmima koji sprovode ove mere, kao i prefektima na njihovoj mobilizaciji. Večeras će novi policijski časovi biti proglašeni tamo gde situacija to zahteva. Ove odluke će donositi na terenu prefekti, u saradnji sa gradonačelnicima", objavio je na svom X nalogu Lekorni, prenosi Figaro.
Više od 2.500 hapšenja i zabrinutost finansijskih tržišta
Subotnji protesti protiv mera štednje okupili su više od 500.000 ljudi širom zemlje, ali je mirni deo demonstracija ubrzo pao u drugi plan kada su ekstremne grupe počele da napadaju stotine prodavnica i prave ogromnu materijalnu štetu.
Zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je samo u subotu privedeno 2.397 osoba, dok je u nedelju uveče u Parizu zabeleženo još 108 hapšenja nakon ponovljenih pokušaja pljačke. Prema procenama finansijskih stručnjaka, ukupna ekonomska šteta kreće se između jedne i 1,2 milijarde evra.
"Očekuje se da će finansijske posledice za najveće francuske osiguravajuće grupe biti upravljive, sve dok ne bude novih nasilnih incidenata na ulicama. Procene ukazuju na to da će gubici uglavnom uticati na tekuću profitabilnost osiguravača, bez ugrožavanja njihove ukupne kapitalne adekvatnosti", istakao je šef osiguranja u kompaniji "Morningstar DBRS" Markos Alvarez.
Nezadovoljstvo je stiglo i do finansijskih tržišta gde je zabeležen pad vrednosti francuskih akcija i državnih obveznica, dok trgovačka udruženja iz elitnih pariskih ulica poput Šanzelizea protestuju jer su primorana da angažuju privatno obezbeđenje.
Uprkos trenutnom smirivanju, rizik od novih okupljanja ostaje visok pošto grupe bliske "Žutim prslucima" pozivaju na nastavak akcija tokom čitave nedelje, dok su pojedini sindikati već najavili masovni štrajk za 5. novembar.
Politički okršaji i ankete uoči predsedničkih izbora
Vikend nemiri dodatno su zaoštrili političku debatu i podstakli međustranačka optuživanja. Lider desničarskog Nacionalnog skupa Džordan Bardela okrivio je za nasilje levičarsku opciju "Nepokorena Francuska", optužujući njenog čelnika Žan-Lika Melanšona da opasno narušava autoritet policije i organe reda prikazuje kao neprijatelje građana.
Paralelno sa krizom na ulicama, najnovije istraživanje agencije "Klaster 17" pokazuje da Marin le Pen vodi sa 31 odsto podrške u prvom krugu predstojećih predsedničkih izbora, dok Žan-Lik Melanšon i kandidat desnog centra Eduar Filip uživaju podršku od po 20 procenata birača.
Francuska administracija tako se nalazi pod dvostrukim pritisakom - dok pokušava da obuzda socijalni bunt zbog padajućeg standarda, nastoji da spreči dalju destabilizaciju privrede uoči ključnog izbornog ciklusa.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)