Talas nezadovoljstva na francuskim ulicama: Od "Žutih prsluka" i borbe za penzije do novog bunta mladih
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Slike zapaljenih barikada, razbijenih izloga i okršaja sa policijom vratile su se na ulice francuskih gradova 17. oktobra, u jednom od najintenzivnijih dana društvenih tenzija u poslednjih nekoliko godina. Od Pariza i Liona do Marseja, Lila, Rena i Tuluza, stotine hiljada ljudi učestvovalo je u protestnim šetnjama protiv rastućih troškova života, narušenog stanja javnih službi i ekonomske politike vlasti.
Demonstracije, koje su sredinom septembra pokrenuli učenici i studenti, postepeno su prerasle u širi savez radničkih sindikata, poljoprivrednika i aktivista nekadašnjeg pokreta "Žuti prsluci".
Prema podacima Radničke konfederacije CGT, više od 500.000 ljudi učestvovalo je u savezničkim protestima širom zemlje, dok su zvanične procene vlasti pre samih skupova najavljivale do 150.000 demonstranata van pariskog regiona i oko 40.000 u samoj prestonici.
Lion je bio jedno od glavnih žarišta gde je došlo do velikih razaranja, paljenja objekata i sukoba sa snagama bezbednosti, dok su u Parizu i Marseju zabeležene teške intervencije policije uz upotrebu suzavca i vodenih topova.
Vlada premijera Sebastijana Lekornija oštro je osudila nerede, pripisujući nasilje i destrukciju organizovanim ekstremno levim grupama.
Sa druge strane, sindikati insistiraju da suštinski problem leži u opravdanim društvenim zahtevima i neophodnosti zaokreta u ekonomskoj politici.
"Pravi problem leži u opravdanim društvenim zahtevima i potrebi za korenitom promenom ekonomske politike", navode u sindikatu CGT, ukazujući na to da su pritisci na standard građana postali izdržljivi, prenosi Protothema.
2017–2018: Prvi okršaj na tržištu rada i eksplozija "Žutih prsluka"
Samo nekoliko meseci nakon prvog izbora Emanuela Makrona na mesto predsednika u maju 2017. godine, izbili su prvi radnički protesti zbog izmena zakona o radu kojima je tražena veća fleksibilnost tržišta.
Ipak, najveći društveni potres usledio je u novembru 2018. godine, kada je najavljeno povećanje poreza na gorivo pokrenulo masovni pokret "Žutih prsluka".
Ovaj autentični bunt ubrzo je prevazišao početni povod, pa su radnici, penzioneri i vlasnici malih preduzeća mesecima protestovali zbog opterećenja porodičnih budžeta i osećaja zapostavljenosti unutrašnjosti u odnosu na Pariz, što je na kraju primoralo Makrona da povuče sporni porez i uvede mere za jačanje kupovne moći.
2019–2021: Štrajkovi penzionera, optužbe za policijsku brutalnost i pandemija
Krajem 2019. godine izbio je novi talas masovnih protesta i štrajkova u javnom prevozu i prosveti zbog planirane reforme penzionog sistema, koji su obustavljeni tek sa izbijanjem pandemije koronavirusa.
Tenzije su se nastavile u novembru 2020. godine tokom protesta protiv Zakona o "univerzalnoj bezbednosti" koji je predviđao ograničenja objavljivanja slika policajaca na dužnosti, dok su tokom 2021. i 2022. godine učestali skupovi protiv zdravstvenih propusnica i pandemijskih restrikcija.
2022–2023: Bura zbog kupovne moći i najveća bitka za penzije
Drugi Makronov mandat obeležile su ekonomske posledice rata u Ukrajini, inflacija i skok cena energije, što je izazvalo talas štrajkova u rafinerijama i transportu. Najveći okršaj izbio je u januaru 2023. godine povodom predloga da se starosna granica za odlazak u penziju podigne sa 62 na 64 godine. Unatoč rekordnim protestima sa više miliona učesnika širom zemlje, vlada je usvojila reformu koristeći ustavni Član 49.3 koji omogućava zaobilaženje glasanja u skupštini, što je dodatno produbilo političku krizu sve do 2025. godine kada je odlučeno da se sprovođenje sporne reforme suspenduje.
Leto 2023: Smrt Naela i nemiri u predgrađima
Tragični događaj u junu 2023. godine, kada je tokom saobraćajne kontrole u Nanteru policajac usmrtio sedamnaestogodišnjeg Naela Merzuka, izazvao je višednevne žestoke nemire u predgrađima Pariza i drugih većih gradova.
Sukobi nisu imali odlike klasične sindikalne borbe, već su otvorili duboka pitanja o odnosu policije i mladih, rasnoj diskriminaciji i teškim socijalnim uslovima u zapostavljenim gradskim četvrtima.
Poljoprivrednici blokiraju Francusku 2024. godine
Početkom 2024. godine nezadovoljstvo se prelelo na ruralna područja.
Hiljade poljoprivrednika sa traktorima i teškom mehanizacijom blokirale su ključne auto-puteve koji vode ka Parizu, protestujući zbog visokih troškova proizvodnje, uvozne konkurencije, birokratije i strogih ekoloških pravila, čime je dokazano da se otpor državnoj politici proširio van velikih urbanih centara.
Od fiskalne štednje do pokreta "Blokiramo sve" 2025. godine
Planovi za smanjenje javne potrošnje i mere štednje pokrenuli su u septembru 2025. godine novi talas mobilizacije pod nazivom "Bloquons tout", organizovan prevashodno putem društvenih mreža.
Prosvetari, radnici u saobraćaju i državni službenici ponovo su izašli na ulice zahtevajući očuvanje javnih službi i pravedniju poresku politiku, u uslovima teške političke nestabilnosti i fragmentisanog parlamenta nakon izbora 2024. godine.
Obrazovanje postaje novi fokus društvene krize
Poslednji protesti pokazuju da se društvena kriza ponovo vratila u učionice i amfiteatre, pri čemu studenti i učenici ne zahtevaju samo bolje uslove školovanja i promenu sistema "Parcoursup", već izražavaju duboku zabrinutost za svoju ekonomsku budućnost.
Suočena sa visokim javnim dugom, vlada se bori sa budžetskim ograničenjima – podatci pokazuju da samo penzijske obaveze u prosveti odnose 32 odsto budžeta Ministarstva prosvete, odnosno 28,5 milijardi evra, što drastično smanjuje sredstva namenjena radu škola.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Uoči predstojećih predsedničkih izbora 2027. godine, na kojima se Makron ne može ponovo kandidovati, Francuska ostaje u stanju hronične političke i socijalne napetosti.
Makron posle nasilja u Francuskoj: Biću beskompromisan prema učesnicima nereda
Predsednik Francuske Emanuel Makron obratio se javnosti i istakao da zahteva odgovore u vezi sa propustima obaveštajnih službi nakon nasilja.
Makron je zatražio od vlade da izvuče "sve pouke“ iz subotnjeg nasilja, posebno u pogledu obaveštajnih podataka i predviđanja, kako se to "ne bi ponovilo“, preneo je Le Monde.
"Očekujem jasne odgovore i potpunu transparentnost“, izjavio je šef francuske države, precizirajući da je zadužio ministra unutrašnjih poslova da rasvetli događaje. Takođe je najavio da će istrage biti sprovedene „sa svom dužnom pažnjom, što je pre moguće“.
Makron je rekao da razume zabrinutost zbog troškova života, ali je obećao i krivično gonjenje učesnika nereda.
"Oni koji su uništavali moraju da plate. Oni koji su pljačkali moraju da nadoknade štetu“, izjavio je Emanuel Makron u nedelju uveče, obećavajući pravne mere za prekršaje počinjene tokom nasilja i dodao:
"Oni koji su pokušali da sruše Republiku biće pozvani na odgovornost“, dodao je.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)