Tri scenarija za Francusku: Da li sledi smirivanje strasti ili opšta društvena konfrontacija
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Francuska vlada premijera Sebastijana Lekornija suočava se sa rizikom da se protesti prosvetnih radnika i učenika preliju u širi društveni sukob oko finansiranja javnih službi i državnih prioriteta, uoči predstojeće debate o budžetu i u susret predsedničkim izborima 2027. godine.
Demonstracije zakazane za danas, predstavljaju prvi glavni test dometa ovog pokreta. Pozivu učeničkih i nastavničkih organizacija pridružili su se roditeljska federacija FCPE i šest prosvetnih sindikata, čime je proširena baza protesta koji je počeo u srednjim školama i potom zahvatio univerzitete, piše "Le Monde".
Prema podacima Ministarstva prosvete, u ponedeljak je 413 obrazovnih ustanova bilo pogođeno akcijama ili poremećajima u radu, što je pad u odnosu na petak kada ih je bilo 564.
Kada je reč o visokom obrazovanju, ministar Filip Baptist naveo je da se između 30 i 40 univerzitetskih lokacija suočava sa blokadama ili zatvaranjem.
Specifičnost pokreta i odgovor vlasti
Ovaj pokret razlikuje se od ranijih protesta mladih jer nije pokrenut protiv konkretne zakonske reforme, već je potekao iz svakodnevnih problema učenika u predgrađima Pariza i brzo se raširio putem društvenih mreža. Budući da nema jedinstven zahtev čijim bi se povlačenjem sukob okončao, upravljanje krizom je znatno složenije.
Lafargue Raphael/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Vlada je 1. oktobra već povukla plan o uvođenju taksi za registraciju studenata bez stipendija na dvogodišnjim tehničkim studijama (BTS) i u pripremnim razredima za visoke škole, ali taj potez nije odgovorio na sve ranije iznete zahteve.
Kao ključne razloge nezadovoljstva predstavnici škola i porodica navode nedostatak nastavnog kadra, loše stanje školskih objekata i neizvesnost u nastavku školovanja.
Povezane vesti
Odgovor vlade organizovan je oko pet stubova:
- Obezbeđivanje redovne nastave i zamena odsutnih nastavnika
- Poboljšanje uslova u zgradama i prilagođavanje visokim temperaturama
- Bolja organizacija školskog dana
- Veća transparentnost na platformi Parcoursup
- Jačanje zastupljenosti studenata
Prvi izveštaj o zameni nastavnika najavljen je za 16. oktobar, dok bi prve odluke trebalo da budu predstavljene do kraja meseca.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pored toga, za utorak je zakazan sastanak sa predsednicima regiona povodom ulaganja u školsku infrastrukturu.
Budžetska izdvajanja i fiskalna ograničenja
Razvoj situacije odvija se u kontekstu teške ekonomske situacije. Podaci francuskog zavoda za statistiku pokazuju da je javni dug na kraju drugog kvartala 2026. godine dostigao 119 odsto BDP-a, uz kvartalni rast od 59,6 milijardi evra. Prema analizi duga koju prenosi Le Monde, vlada prognozira da će troškovi servisiranja duga u 2027. godini porasti na 91 milijardu evra.
Nacrt budžeta za 2027. godinu predviđa oko 64 milijarde evra za nacionalno obrazovanje (bez penzija zaposlenih), što je na uporedivoj osnovi povećanje od 1,2 milijarde evra u odnosu na 2026. godinu.
Lafargue Raphael/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Ministar prosvete Eduar Žofri ističe da ovo povećanje, uz smanjenje ukupnog broja učenika, potvrđuje da obrazovanje ostaje prioritet, pri čemu naglašava i potrebu za jačanjem zaštite mentalnog zdravlja učenika. Međutim, kritičari upozoravaju da ukupno povećanje sredstava ne garantuje automatski popunjavanje svih praznih radnih mesta po školama i regionima.
Mogući scenariji daljeg razvoja krize
Stručnjaci navode tri moguća pravca razvoja događaja u narednim nedeljama.
Povezane vesti
Jedan od mogućih cenarija je postepena deeskalacija koja je moguća oguća uz konkretne ustupke, popunjavanje nastavničkih mesta i uverljive planove za obnovu objekata do sredine oktobra.
Pojedini stručnjaci navode da je jedan od scenarija i produžetak obrazovnog sukoba i on bi bio obeležen naizmeničnim protestima, lokalnim blokadama i pregovorima, gde bi pojedine škole radile, a druge nastavile sa obustavom.
Kao poslednji scenario navodi se širenje u opštu društvenu konfrontaciju. To je scenario koji bi zahtevao dugotrajno učešće radnika izvan prosvetnog sektora i objedinjavanje zahteva sa širim budžetskim pitanjima.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Povezane vesti
Odziv na protestima u utorak i prvi praktični potezi vlasti do 16. oktobra pokazaće da li je otvoren put ka kompromisu ili ka daljoj eskalaciji nezadovoljstva.
Kako je sve počelo u Francuskoj?
Prvobitni protest u srednjoj školi Sent Egziperi u pariskom predgrađu 21. septembra nije privukao mnogo pažnje. Učenici su se pridružili svojim nastavnicima u protestu zbog nedostatka osoblja i resursa.
Kada su njihovi zahtevi ispunjeni i dodatno osoblje poslato u školu, štrajk je okončan, ali je do tada šibica već bila zapaljena. Prema rečima studentskog lidera Manesa Nadela, štrajk se proširio poput šumskog požara.
Lafargue Raphael/ABACA / Abaca Press / Profimedia
"To je sada neviđen broj škola koje su uključene", rekao je, dodajući da je francusko Ministarstvo prosvete bilo "potpuno preplavljeno krizom“.
Učenici liceja u Parizu i okolnom regionu počeli su da blokiraju ulaze, a u roku od nekoliko dana slične scene su prijavljene širom zemlje, od Lila na severu do Marseja na jugu. Slike učenika koji pale kante za smeće, postavljaju barikade, napadaju nastavno osoblje i sukobljavaju se sa policijom dovele su do pitanja o reakciji policije i učešću krajnje levice.
Više od 100 srednjih škola je oštećeno od početka protestnog pokreta.
Kritičari su optužili policiju za preteranu reakciju. Jedan policajac je snimljen kamerom kako hvata devojčicu za glavu u Alensonu, tehnika koja je sada zabranjena zakonom.
Nasilje i brzina kojom su protesti rasli iznenadili su mnoge, ali nezadovoljstvo je dugotrajno - prenatrpan, loše opremljen i nedovoljno popunjen obrazovni sistem za koji mnogi učenici smatraju da više ne ispunjava svoju svrhu.
Tanjug AP/Aurelien Morissard
Godinama kruže video snimci koji prikazuju učionice sa premalo klupa ili stolica ili učenike kojima se časovi otkazuju kada odsutni nastavnik nije zamenjen.
Kritičari kažu da je reakcija vlade bila spora i neodlučna. U početku je veliki deo njenog delovanja bio usmeren na krajnje levičarsku stranku LFI i njeno prisustvo na barikadama. Stranka, koju predvodi Žan-Lik Melanšon, za koga se očekuje da će dobro proći na predsedničkim izborima u zemlji sledećeg proleća, više puta je branila i pravo studenata na proteste i pravo svoje stranke da bude tamo.
Takođe je mnogo pažnje posvećeno potrebi za čvrstim reagovanjem policije i troškovima protesta. Šteta na školama samo u širem regionu Pariza procenjuje se na 7 miliona evra (7,84 miliona dolara).
Bonus video:
Komentari (0)