Haos i nasilje na ulicama: Šta se to dešava u Francuskoj i zašto gori obrazovni sistem?

Francuska se suočava sa opsežnim nacionalnim štrajkovima i masovnim studentskim protestima koji su paralisali obrazovni sistem širom zemlje. Sve je počelo kao izraz nezadovoljstva državnih službenika koji su obustavili rad, a ubrzo su im se pridružili srednjoškolci i studenti, blokirajući stotine škola i univerziteta. Osnovni razlozi za ovaj ogroman talas nezadovoljstva su najavljeni rezovi u budžetu, drastičan nedostatak nastavnog kadra i problem pretrpanih učionica koji godinama unazad otežava normalno odvijanje nastave. Ovi protesti su tempirani tako da kulminiraju neposredno pred predstavljanje budžeta za 2027. godinu, u kojem vlada premijera Mišela Barnijea planira sprovođenje rigoroznog programa štednje teškog čak 54 milijarde evra. Međutim, ono što je počelo kao građanski neposlušnost, velikom brzinom je eskaliralo u otvorene sukobe na ulicama.

Kada se analizira trenutna situacija, jasno je da su obrazovne ustanove postale pravo bojno polje. Prema najnovijim podacima koje je izneo ministar nacionalnog obrazovanja Eduar Žefre, čak 1.207 srednjih škola suočilo se sa ozbiljnim poremećajima u radu ili potpunim blokadama u nekom trenutku tokom protesta. Bilans ovih nereda je poražavajući: više od 100 škola pretrpelo je ozbiljna oštećenja, dok je povređeno 65 zaposlenih u prosveti, među kojima je čak 40 direktora obrazovnih ustanova. Zbog ovakve eskalacije nasilja, vlasti su bile primorane da donesu hitnu odluku o zatvaranju više od 400 srednjih škola širom Francuske. U nekim od ovih ustanova prešlo se na nastavu na daljinu, dok su druge zatvorene jer su im uništeni protivpožarni sistemi ili je bezbednost nastavnog osoblja direktno ugrožena namernim napadima.

Eskalacija nasilja u gradovima i napadi na policiju

Tanjug AP/Aurelien Morissard

Situacija na terenu pokazuje da su demonstracije uveliko prevazišle okvire borbe za bolji obrazovni sistem. U Bordou i okolini zatvoreno je 18 srednjih škola, a prema podacima lokalnog tužilaštva, mobilisano je oko 6.000 učenika u više opština, uključujući Bordo, Merinjak i Liburn. Na ulice je poslato gotovo 500 policajaca, žandarma i vatrogasaca kako bi se suprotstavili prijavljenim incidentima. Neredi su obuhvatali paljenje javne i privatne imovine, upade u školske zgrade, kao i bacanje kamenica i pirotehničkih projektila na snage reda. U ovim sukobima povređeno je pet policajaca, jedan vatrogasac i četiri srednjoškolca, dok su dve nastavnice fizički napadnute ispred svoje škole.

Slične scene nasilja zabeležene su i u drugim velikim gradovima. U Nantu su jake policijske snage i jedinice za razbijanje demonstracija morale da upotrebe silu kako bi rasterale okupljene i sprečile blokade. Policija je bila izložena napadima velikim pirotehničkim projektilima, a najmanje deset tinejdžera je privedeno, pri čemu je kod jednog od njih pronađena gvozdena šipka. U Parizu je situacija posebno eskalirala u srednjoj školi "Rože Verlom", gde je vatra zahvatila ulaz u zgradu nakon što su na njega ispaljeni projektili, a uništeno je i nekoliko bicikala. Policijski prefekt Pariza Patris For bio je prinuđen da izda naredbu kojom se strogo zabranjuju okupljanja u blizini 13 najugroženijih srednjih škola.

Tanjug AP/Aurelien Morissard

 

Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je samo u jednom danu uhapšeno 1.949 osoba širom zemlje u vezi sa blokadama škola, a u sukobima je povređeno 305 policajaca i pripadnika žandarmerije. Obaveštajne službe upozoravaju da se protestni pokret sve više širi izvan školskih dvorišta ka gradskim centrima, a mete napada postaju i regionalne kancelarije za obrazovanje i druge državne institucije, što podiže strah od novih nereda tokom najavljenih nacionalnih mobilizacija početkom oktobra.

Oštar odgovor države i udar na džepove roditelja

Tanjug AP/Aurelien Morissard

S obzirom na to da su protesti prerasli u ono što francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez naziva "urbanim nasiljem", državni vrh odlučio je da promeni strategiju i uvede radikalne mere. Najsnažniju poruku poslao je ministar pravde Žeral Darmanen, koji je zatražio od tužilaca da na građansku odgovornost pozovu roditelje maloletnika koji učestvuju u uništavanju imovine. Njegov plan je jasan: štetu koju naprave deca moraće da plate njihovi roditelji. Darmanen je istakao da je od oko 2.000 do sada uhapšenih lica, čak 90 odsto maloletnika. Prema njegovim rečima, finansijsko kažnjavanje porodica je "mnogo korisniji odgovor nego pritvaranje", jer prebacuje teret odgovornosti tamo gde i pripada - na roditeljsko staranje.

Tanjug AP/Aurelien Morissard

 

Pored pravnog i bezbednosnog aspekta, ova kriza ima i snažnu političku dimenziju. Vlada optužuje levičarsku partiju Nepokorena Francuska (LFI) i njenog lidera Žan-Lika Melanšona da podstiču mlade na nasilje i pokušavaju da preuzmu kontrolu nad srednjoškolskim pokretom. Ministar Darmanen je čelnike ove partije nazvao "vatrogascima-piromanima", ističući da su njihovi zapaljivi govori direktno doprineli radikalizaciji mladih. Iako je Melanšon u međuvremenu javno pozvao srednjoškolce da koriste isključivo nenasilne metode, politička šteta je već učinjena, a jaz između vlasti i opozicije nikada nije bio dublji.

Tanjug AP/Aurelien Morissard

Ono što je trebalo da bude legitimni izraz nezadovoljstva mladih ljudi koji traže normalne uslove za školovanje, bolje opremljene učionice i više profesora, pretvorilo se u krizu javnog reda i mira koja preti da destabilizuje celo društvo. Dok se Francuska sprema za nove zakazane proteste, ostaje nejasno kako će se vlada izboriti sa "nasilnom manjinom" koja je, prema rečima ministra prosvete, uzela legitimni učenički pokret za taoca.