Otkriveni tajni planovi Moskve? Rusija gradi gigantsku fabriku dronova, Zapad strahuje da je Evropa sledeća meta

Rusija intenzivno ulaže u tehnologiju bespilotnih letelica usled sve češćih ukrajinskih napada na ruske rafinerije. Prema pisanju portala Politico, državna korporacija Rosatom proširuje fabriku kako bi započela masovnu proizvodnju karbonskih vlakana (ugljeničnih vlakana) koja se koriste u izradi konstrukcija dronova. Glavni cilj je drastično povećanje proizvodnje smrtonosnih bespilotnih letelica i oslobađanje od zavisnosti od kineskog uvoza.

Na osnovu dokumenata u koje je Politico imao uvid, Moskva širi postrojenje Alabuga-Volokno u ruskoj republici Tatarstan. Ova ekspanzija će omogućiti Moskvi da do 2029. godine svake godine proizvodi dodatnih 500 tona vojnih karbonskih vlakana za vazduhoplovnu industriju.

Ovaj izdržljiv i izuzetno lak materijal predstavlja ključnu komponentu u proizvodnji okvira bespilotnih letelica. Stručnjaci procenjuju da će ovo povećanje u proizvodnji materijala omogućiti Rusiji da napravi dodatnih 28.000 dronova svake godine, što predstavlja skok ukupne proizvodnje od neverovatnih 78 odsto.

Prema procenama ukrajinskih obaveštajaca, Rusija trenutno može da proizvede više od 36.000 dronova kamikaza na godišnjem nivou, koji su poznati pod nazivom Geranj. To znači da bi ukupna godišnja proizvodnja nakon proširenja fabrike mogla da dostigne čak 64.000 letelica. Moskva se sve više oslanja na tehnologiju naoružanih dronova kako bi ojačala svoju ratnu mašineriju, a prema procenama stručnjaka, nju sve više usmerava i ka Evropi.

Sankcionisana fabrika Rosatoma

Fabrika Alabuga-Volokno i njena krovna kompanija UMATEX - odeljenje Rosatoma za napredne materijale, nalaze se pod sankcijama Velike Britanije, SAD i mnogih drugih zapadnih vlada. Ovo postrojenje danas predstavlja jedno od najvažnijih čvorišta u lancu snabdevanja moskovskog vojno-industrijskog sektora.

Interni dokumenti Rosatoma pokazuju da je fabrika početkom ove godine u tajnosti primila 46 tona hemikalija za proizvodnju karbonskih vlakana od jedne kineske državne kompanije. Kineska ambasada u Vašingtonu je povodom ovih navoda saopštila da nema saznanja o ruskim planovima za proširenje proizvodnje dronova, dodajući da Kina "strogo, u skladu sa zakonom, kontroliše izvoz robe dvostruke namene", u koju spadaju i ova vlakna.

Poslovne i građevinske planove prikupio je Ukrajinski centar za bezbednost i saradnju (USCC), uticajna istraživačka organizacija bliska ukrajinskoj vladi. U njima je do detalja opisana oprema i proces izgradnje novog postrojenja. Iz Rosatoma su odbili da za Politico komentarišu ove dokumente.

Posebni komitet američkog Kongresa za Kinu, kao i sama ukrajinska vlada, analizirali su pomenute dokumente i potvrdili njihovu autentičnost.

Širenje ruskog rata dronovima

Ruska vlada je još u maju odobrila planove Rosatoma za izgradnju nove proizvodne linije u Tatarstanu, sa ciljem proizvodnje do 500 tona hemijskih vlakana godišnje. Satelitski snimci napravljeni između maja i jula jasno pokazuju da se zemljište predviđeno za proširenje, koje se nalazi neposredno uz postojeću fabriku, uveliko raščišćava. Slike koje je obezbedio USCC neoboriv su dokaz da su radovi već počeli, napominju ukrajinski zvaničnici.

Temelji novog postrojenja nalaze se u pripremnoj fazi, ističe Dejvid Olbrajt, stručnjak za naoružanje i osnivač Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost u Vašingtonu. On dodaje da ambiciozan rok za završetak fabrike, planiran za 2027. godinu, zahteva veoma brzu i intenzivnu izgradnju.

"Ove letelice omogućavaju Moskvi lansiranje masovnih rojeva kojima pritiska mete širom Ukrajine na različitim lokacijama i preopterećuje njihovu protivvazdušnu odbranu", objašnjava Stejsi Petidžon iz Centra za novu američku bezbednost. "To je izuzetno efikasno sredstvo prinude i ključno je za rusku ofanzivnu kampanju".

AP/Pavel Bednyakov

Međutim, planovi Rosatoma ne izazivaju uzbunu samo u Ukrajini.

"Proširenje ovog postrojenja i povezanih preduzeća ne sme se posmatrati isključivo kao problem vezan za ukrajinski front. Ovo je dugoročni bezbednosni izazov za celu Evropu", upozorio je Sergej Kuzan, šef USCC.

Fokus na domaću proizvodnju

Moskva ulaže ogromne napore kako bi povećala domaću proizvodnju i smanjila oslanjanje na Kinu, s obzirom na to da njen nacionalni program predviđa proizvodnju 130.000 dronova do 2030. godine, pokazuju analize vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Taj broj bi do 2035. godine trebalo da naraste na neverovatnih 350.000, a fabrika Alabuga-Volokno imaće presudnu ulogu u ostvarenju tog cilja. Interni dokumenti pokazuju da su glavni razlozi za njeno proširenje "zamena uvoza proizvoda dvostruke namene" i "zadovoljavanje potreba strateških ruskih sektora poput avijacije i odbrambene industrije".

Ruski udarni dronovi Geranj-2 direktno su bazirani na dizajnu čuvenog iranskog drona Šahed.

"Bez karbonskih vlakana, oni prosto ne mogu da naprave ovaj dron, niti bi bez njih uspeli da zadrže njegovu malu težinu", objasnio je stručnjak Dejvid Olbrajt, napominjući da se materijal koristi za ojačavanje krila, rezervoara za gorivo i motora.

Evropa kao meta budućih kampanja

Dronovi proizvedeni u ovom kompleksu postali su okosnica ruske strategije napada. Zbog toga nadgledanje, ograničavanje uvoza komponenti i prekidanje lanaca snabdevanja moraju postati zajednički prioritet Ukrajine i Evrope.

Prema rečima ukrajinskih stručnjaka, hibridna agresija Kremlja sve više prelazi u fazu direktne eskalacije. Moskva, kako se navodi, namerno vrši takozvane "akcije ispod praga" kako bi ispitala reakciju evropskih zemalja, što se najbolje vidi kroz nedavne upade ruskih dronova u vazdušni prostor Poljske i Rumunije.

Uz to, Rusija je počela da ugrađuje mlazne motore u dronove Geranj, omogućavajući im znatno veću brzinu i domet. Takve letelice iz kompleksa Alabuga lako bi mogle postati "glavno oružje u budućim ruskim kampanjama usmerenim protiv Evrope".

Otkrića o proširenju fabrike ukazuju na to da se diplomatske ponude Moskve moraju uzeti sa velikom dozom skepse.

"Nezavisno od bilo kakvog političkog ili diplomatskog rešenja u Ukrajini, Rusija neće ublažiti svoj vojni stav prema NATO-u i Evropi", izjavio je Nikolas Fenton iz CSIS-a. "Današnje rusko rukovodstvo je apsolutno odlučno da nastavi konfrontaciju sa Zapadom, čak i u slučaju da dođe do nekakvog mirovnog sporazuma".