Odbegli direktor kompanije "Wirecard" tvrdi da je učestvovao u obaranju Sebastijana Kurca: Uspešno smo ga srušili
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Bivši direktor nemačke finansijske i tehnološke kompanije "Wirecard" Jan Marsalek, koji se nalazi u bekstvu od 2020. godine i za kojim je raspisana međunarodna poternica, tvrdi da je učestvovao u političkom padu nekadašnjeg austrijskog kancelara Sebastijana Kurca, proizlazi iz istražnih dokumenata do kojih je došla medijska mreža Axel Springer Global Reporters Network.
Marsalek je u poruci od 22. oktobra 2021. godine, upućenoj Orlinu Rusevu, koji je predvodio špijunsku grupu u Velikoj Britaniji povezanu sa ruskim obaveštajnim službama, naveo da su "uspešno srušili" Kurca, i to zahvaljujući oduzimanju mobilnog telefona jednog njegovog bliskog saradnika, prenosi Bild.
Sebastijan Kurc je samo 13 dana pre slanja te poruke najavio povlačenje sa funkcije kancelara Austrije.
Prema istražnim dokumentima, Marsalek je tvrdio da je zaplena telefona omogućila pristup porukama koje su kompromitovale tadašnjeg austrijskog lidera.
Reč je, između ostalog, o telefonu Tomasa Šmida, nekadašnjeg visokog funkcionera austrijskog Ministarstva finansija i Kurcovog bliskog saradnika, koji je austrijskim istražiteljima oduzet još u novembru 2019. godine.
Podaci pronađeni u telefonu, uključujući ranije obrisane poruke, postali su važan dokaz u istragama o korupciji, političkim imenovanjima i korišćenju državnog novca za finansiranje politički povoljnih istraživanja i medijskih sadržaja.
Austrijski istražitelji su 6. oktobra 2021. godine sproveli pretres kancelarije kancelara, Ministarstva finansija i sedišta Narodne partije Austrije (ÖVP), a Kurc je tri dana kasnije najavio ostavku.
Na koga misli Marsalek kad kaže "mi"?
Marsalek je u istoj prepisci napisao da su ostale poruke sa telefona politički "ubile kancelara", ali istražni dokumenti ne pružaju nezavisan dokaz da je on zaista organizovao zaplenu uređaja.
Posebno je nejasno da li je Marsalek pod izrazom "mi" mislio na kompaniju Wirecard ili na rusku obaveštajnu službu za koju se sumnja da je radio, navodi Bild.
Marsalek je u bekstvu od juna 2020. godine, kada je nakon finansijskog sloma Wirecarda otkriveno da u bilansima kompanije nedostaje oko 1,9 milijardi evra. Osim zbog finansijskih malverzacija, evropske vlasti protiv njega vode istrage zbog sumnje na špijunažu u korist Rusije.
Rusev, kome je Marsalek slao sporne poruke pod šifrovanim imenom "Rupert Tic", kasnije je u Velikoj Britaniji osuđen na deset godina i osam meseci zatvora zbog aktivnosti povezane sa ruskom špijunskom mrežom.
Nekadašnji austrijski kancelar nije želeo da komentariše najnovija saznanja. Iz njegovog okruženja poručeno je da je Kurc uvek smatrao da su optužbe protiv njega politički motivisane, kao i da je bio šokiran kada je saznao za moguće veze slučaja sa Rusijom.
Britanski poslanik Grejem Dauni ocenio je da su ova saznanja zabrinjavajuća, upozoravajući na širi obrazac pokušaja ruskog uticaja na političke procese i destabilizaciju demokratija u Evropi.
Istraga se nastavlja, a britanski istražitelji su austrijskim kolegama dostavili deo komunikacije zaplenjene tokom hapšenja članova špijunske mreže.
Austrijske vlasti ispituju i da li su pojedinci iz njihovih obaveštajnih struktura prosleđivali informacije Marsaleku, a posredno i Rusiji.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)