Mega evropski odbrambeni projekat u opasnosti: Kako neslaganje Nemačke i Francuske utiče na FCAS?
Komentari
19/11/2025
-11:11
Očekuje se da će Budući borbeni vazdušni sistem (FCAS), zajednički odbrambeni projekat Nemačke, Francuske i Španije, biti na dnevnom redu kada nemački ministar odbrane Boris Pistorijus poseti Pariz radi razgovora sa svojom francuskom koleginicom Кatrin Votren.
FCAS ima za cilj da redefiniše "vazdušnu borbu budućnosti“ i istovremeno održi nezavisnost od neevropskih partnera.
Ideja, pokrenuta 2017. godine i košta najmanje 100 milijardi evra, ima za cilj jačanje evropske odbrane i uključivaće lovački avion šeste generacije podržan međusobno povezanim dronovima unutar borbenog oblaka.
Ali neizvesnost visi nad projektom zbog sporova oko vlasništva.
U septembru je Rojters objavio da je nemačko Ministarstvo odbrane optužilo francuskog proizvođača borbenih aviona Daso da blokira projekat nakon što je njegov izvršni direktor, Erik Trapje, pozvao na veća ovlašćenja u donošenju odluka u sledećoj fazi projekta.
Jakob Ros, istraživač u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP), rekao je za Euronews da su, uprkos Dasoovim željama, drugi delovi projekta neraskidivo povezani sa nemačkim Erbasom i španskom Indrom, dve druge kompanije koje su uključene u proces.
Prijateljstvo Francuske i Nemačke u opasnosti?
Sistem naoružanja sledeće generacije (NGWS) verovatno će biti u centru razgovora između dva ministra odbrane.
Povezane vesti
To je lovački avion, koji može biti sa posadom ili bez posade, a podržavaju ga dronovi, nazvani daljinski nosači.
Svi elementi će biti umreženi putem digitalnog oblaka za vazdušnu borbu, što omogućava brzu razmenu podataka senzora i kreiranje zajedničkih izveštaja o situaciji.
FCAS bi trebalo da učini buduće vojne operacije efikasnijim i otpornijim zahvaljujući svojim visokim svojstvima skrivenosti. To znači da će borbeni avion biti teško otkriti radarom, infracrvenim, akustičnim ili vizuelnim senzorima. Pored toga, sistem bi trebalo da bude sposoban za elektronsko ratovanje i da bude u stanju da rasporedi precizno oružje velikog dometa.
Generalno, to je umreženi „sistem sistema“ koji prevazilazi mogućnosti današnjih borbenih aviona kao što su Jurofajter i Rafal i namenjen je obezbeđivanju dugoročnog evropskog vazdušnog suvereniteta.
Tanjug/Rade Prelić
Troškovi razvoja projekta procenjeni su na između 80 i 100 milijardi evra.
Međutim, projekat je trenutno u zastoju zbog sporova između uključenih odbrambenih kompanija, Dasoa (Francuska) i Erbasa (Nemačka i Španija), oko dobavljača, dizajna i podele rada.
Daso insistira na vodećoj ulozi u proizvodnji lovačkog aviona, dok Nemačka razmatra alternativne partnere ili nacionalni pristup.
Povezane vesti
Francuska je predložila redizajn modela podele rada kako bi Dasou dala jaču "industrijsku lidersku ulogu“. Međutim, druga faza FCAS-a, u kojoj je trebalo da bude napravljen probni avion, još nije počela zbog kašnjenja, iako zvanični planovi predviđaju testiranje već 2027. godine.
Ali odluku možda neće doneti Pistorijus i Votren u Parizu. Prema izveštajima, nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron razgovaraće o projektu FCAS u Berlinu u utorak.
Očekuje se da će konačno rešenje biti pronađeno do kraja godine. Ipak, obe zemlje očigledno razmatraju okončanje ili reorganizaciju zajedničkog projekta borbenih aviona vrednog više milijardi evra i umesto toga žele da se fokusiraju na "Combat Cloud“.
Povezane vesti
"Borbeni oblak“ je već deo FCAS-a i namenjen je umrežavanju budućih aviona, dronova i komandnih centara.
Španija, s druge strane, nastavlja da bude posvećena FCAS-u i ulaže u tu tehnologiju.
Nacionalno rešenje?
Berlin već ima naslednika FCAS-a, naime Borbeni lovački sistem Nucleus (CFSN).
I ovde je fokus na izgradnji "Borbenog oblaka" i razvoju serije bespilotnih evropskih borbenih letelica. "Borbeni oblak" povezuje sve letelice i dronove i osigurava da mogu da rade zajedno i sa NATO sistemima.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
U drugoj fazi, planirano je da se proizvedu dva drona. Dron od četiri do pet tona za izviđanje i elektronsko ratovanje i verzija od 10 tona za misije vazduh-zemlja i vazduh-vazduh. Prvi prototipovi će biti korišćeni za obuku 2029. godine, a operativno raspoređivanje se očekuje kasnije.
Zatim je planirano da se postojeći borbeni avioni kao što su Jurofajter Tajfun i stelt avion F-35A integrišu u Borbeni oblak. Završna faza predviđa razvoj novog borbenog aviona, idealno u saradnji sa Španijom ili Švedskom.
Pariz, s druge strane, planira da razvije moderni lovac sledeće generacije baziran na Rafalu F5.
Daso avijacija razvija F5 u novi avion, ali sa poboljšanim radarom, novim motorom i mogućnošću rada sa dronovima.
U Francuskoj se ovo smatra isplativom evolucijom koja takođe čuva industrijski suverenitet zemlje, a strani partneri su uglavnom isključeni iz projekta.
Komentari (0)