Evropska unija preti Belgiji: Bićete tretirani kao Mađarska ako ne pristanete da pomognete Ukrajini
Komentari
12/12/2025
-08:49
Koja je strategija EU da ubedi Belgijance da pristanu na plan finansiranja Ukrajine? Da im zaprete da će proći kao Mađarska. Na samitu 18. decembra ključni zadatak lidera EU biće da privedu na svoju stranu Barta De Vevera, najnoviju "crnu ovcu" bloka. Belgijski premijer vetom sprečava da se skupi zajam od 210 milijardi evra za Ukrajinu, koja se suočava s ogromnom finansijskom rupom dok rat s Rusijom traje i dalje. De Vever se ukopao u rov oko plana da se zajam finansira iz zamrznute ruske imovine, koja se, slučajno ili ne, većinom nalazi upravo u Belgiji. Toliko dugo je postavljao nove uslove da diplomate iz čitavog bloka sada smišljaju kako da ga slome, piše Politico.
On strahuje da će Belgija ostati sama da vraća novac ako sankcije budu ukinute, pa traži dodatne sigurnosne mreže i garancije. Skoro sva ruska zamrznuta imovina čuva se u Euroclearu, finansijskom depozitu u Briselu.
De Vever hoće dodatni keš-bafet pored finansijskih garancija i pojačane zaštite od mogućih sudskih sporova i nagodbi, što je ideja koju većina vlada odbija.
Belgija je poslala spisak amandmana kojima želi da osigura da ne bude sama dužna da vraća pare Moskvi ako sankcije padnu. De Vever je rekao da neće podržati "zajam za ratnu odštetu" ako mu se zahtevi ne ispune.
Lideri su mislili da će dogovor biti gotov još u oktobru. Tada je bilo nezamislivo da ga ne bude u decembru. Sada izgleda da su šanse pola-pola.
Još nije sve izgubljeno, kažu diplomate. Ambasadori će iduće nedelje ići red po red kroz belgijske zahteve, utvrditi šta im je najvažnije i pokušati da izađu u susret. Još ima prostora za manevar. Plan je da se priđe što bliže belgijskom stavu.
Ali nedelju dana pred samit EU okreće šrafove. Ako De Vever nastavi da blokira, a na tom putu je već mesecima, stalno iznoseći nove uslove - naći će se u veoma neprijatnoj i za Belgiju istorijskoj situaciji, kaže diplomata EU upoznat s pregovorima.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Povezane vesti
Belgijski lider biće zamrznut i ignorisan, baš kao što se Viktor Orban iz Mađarske već dugo drži po strani zbog urušavanja demokratije i odbijanja da igra po pravilima kada su sankcije Rusiji u pitanju.
Poruka Belgiji je jasna: ako ne uđe u priču, njeni diplomati, ministri i lideri gube glas za stolom EU. Belgijanska lista želja i briga u vezi s dugoročnim budžetom EU za 2028–2034 biće gurnuta na dno gomile, što će vladi napraviti ozbiljnu glavobolju, posebno kada pregovori uđu u ključnu završnu fazu za 18 meseci.
Za predloge EU se neće ni pitati Belgija. Telefoni će im zvoniti u prazno, rekao je diplomata.
To bi bila surova realnost za zemlju koja je i bukvalno i simbolično u srcu evropskog projekta i koja je oduvek udarala iznad svoje težine kada su u pitanju vodeće uloge poput predsedavanja Savetom Evrope.
Ali diplomate kažu - teška i očajna vremena traže teške i očajničke mere. Ukrajina se sledeće godine suočava s budžetskim deficitom od 71,7 milijardi evra i moraće da krene s rezanjem javne potrošnje već od aprila ako ne obezbedi novac. Donald Tramp se ponovo ogradio od toga da će doći do američke pomoći.
Da podvuku koliko je ulog visok, ambasadori EU sastaju se tri puta ove nedelje, u sredu, petak i nedelju, oko predloga Komisije za zajam, objavljenog prošle nedelje.
Plan B i Plan C za Ukrajinu
Evropska komisija je iznela još jednu opciju: zajednički dug garantovan sledećim sedmogodišnjim budžetom EU. Mađarska je formalno isključila izdavanje evroobveznica, a zaduživanje preko budžeta EU za podršku Ukrajini zahteva jednoglasnost.
Povezane vesti
Ostaje Plan C: da pojedine zemlje posegnu u sopstvene kase i drže Ukrajinu na aparatima. To nije među zvaničnim predlozima Komisije, ali se o tome tiho razgovara. Nemačka, nordijske i baltičke zemlje smatraju se najverovatnijim učesnicima.
Ali oni koji pominju tu ideju imaju i upozorenje: najveća korist od članstva u EU za sve zemlje bloka je solidarnost. Ako se sada neki teret prebaci samo na pojedine članice da podrže Ukrajinu, rizikuje se ozbiljan raskol u samom jezgru Unije.
Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service, Kateryna Klochko
Nemačka u budućnosti možda neće hteti da spašava banku koja propada u zemlji koja sada nije spremna da izdvoji novac za Kijev, tako razmišljaju.
Povezane vesti
"Solidarnost je ulica s dvosmernim saobraćajem", rekao je jedan diplomata.
Postoji, naravno, i teoretska četvrta opcija - da ostali lideri EU samo okupe glasove i proguraju "zajam za ratnu odštetu" kvalifikovanom većinom, ignorišući Belgiju i pregaze je. Ali diplomate kažu da se to ne razmatra ozbiljno.
"U nekom trenutku" ruska imovina će morati da se upotrebi za zajam Ukrajini
Zamrznuta ruska imovina će pre ili kasnije morati da se upotrebi za Ukrajinu, izjavio je juče zamenik belgijskog premijera Vinsent Van Petegem, ali je odmah dodao da Belgija "neće praviti nikakve nepromišljene kompromise" pre nego što pristane na dogovor.
"U nekom trenutku ta zamrznuta ruska imovina moraće da se iskoristi", rekao je pred sastanak ministara finansija evrozone, prenosi Reuters.
Inače, varijanta koju je Evropska komisija predložila je dosad neviđena – ili da se koristi zamrznuta ruska imovina ili da se ide na međunarodno zaduživanje – kako bi se što pre prikupio novac koji je Ukrajini preko potreban. Komisija i većina zemalja EU daju prednost tzv. "zajmu za ratnu odštetu" koji bi se finansirao iz ruske državne imovine blokirane u EU zbog invazije na Ukrajinu.
Šta je "zajam za ratnu odštetu"?
Hitnost da se nađe rešenje naterala je Evropsku komisiju da zagrebe jače ispod površine i detaljno pregleda šta se dešava u Euroclearu. Imovina koja je prvobitno bila u obliku obveznica sada je "dozrela" i pretvorila se u keš-gomilu od oko 175 milijardi evra, a očekuje se da će uskoro narasti za još 10 milijardi.
Prema nacrtu plana, Euroclear bi taj keš prebacio Komisiji, koja bi onda u ime cele Unije isplatila Ukrajini zajam od 140 milijardi evra. Preostalih 45 milijardi otišlo bi na pokriće kredita G7, jer više ne bi bilo "neočekivanih profita" koji su se ranije računali, pisao je Euronews.
Tih 140 milijardi isplaćivalo bi se Kijevu postepeno, u tranšama, i to uz određene uslove – recimo, obavezu da se kupuje oružje "Made in Europe".
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Ukrajina bi zajam počela da vraća tek kada Rusija okonča agresiju i pristane da plati odštetu za nanetu štetu. Zbog toga se i zove "zajam za ratnu odštetu". Posle toga Komisija vraća pare Euroclearu, Euroclear vraća Rusiji i krug je zatvoren. Komisija uporno tvrdi da ovo nije konfiskacija.
Politički gledano, ovakav zajam je prava blagodet: Kijev dobija stabilnu i predvidivu liniju podrške, a članice EU koje su na izdisaju s novcem - ne moraju da vade novac iz sopstvenog džepa, pisao je Euronews.
Komentari (0)